За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 27. 9. 2025, Обиљежена 81 година од страдања села Глушци [Мапа]
Село Глушци у Метковићу, једино преостало српско село на југу Хрватске и најјужнија православна заједница која опстаје, обиљежило је 81 годину од страдања православног живља из овога мјеста у Другом свјетском рату. Глушаци су страдали 1944. године када су бројни становници одведени у Јасеновац, њих 93 је побијено. Њима у… РТРС, Срна, 27. 9. 2025, Веритас: Сутра 30 година од некажњеног злочина у Вариводама
Наврашава се 30 година од некажњеног злочина над српским цивилима у Вариводама код Книна, које су хрватски војници пронашли и убили у њиховим кућама два мјесеца након завршетка хрватске злочиначке операције „Олуја“, саопштио је данас Информационо-документациони центар „Веритас“. У Вариводама је 28. септембра 1995. године убијено деветоро људи: Јован Берић…
Нови Стандард, 17. 9. 2025, Срђа Трифковић: Усташтво и фашизам: Привид идентитета
Питaњa којa потеже феномен устaшког покретa упоредива су сa феноменом нацизма и утопијског нихилизма Трећег Рајха, никако не италијанског или ма ког другог фашизма. Разлика је, коначно, и у чињеници да је усташко наслеђе данас далеко живље од фашизма Ова тема неминовно покреће вазда отворена питања како и зашто се… Политикин Забавник, 9. 9. 2011, Мутна и крвава – Битка на Марици [из Архиве] На данашњи дан
После олује, кад нико не очекује напад, турска војска се неопажено привукла и српски логор окружила са свих страна Крајем 1355. године, у децембру, преминуо је цар Стефан Душан. Сан о јединственом царству „Србаља и Ромеја” није трајао ни једну деценију. Врло брзо се показало да до тада највећа држава… Вечење новости, 29. 10. 2022, Деспот Угљеша биће светац грчке цркве [из Архиве] На данашњи дан
Српски деспот Јован Угљеша Мрњавчевић, брат српског краља Вукашина, постаће светац Грчке православне цркве. Предлог је потекао од Аргира Параликидиса, мештанина Черномена (Орменио) у округу Еврос (грчко име реке Марице), а подржавају га монаси светогорског манастира Симонопетра. Ова најава чула се недавно током служења помена погинулим у Маричкој бици (Бој… Политика, 10. 9. 2025, Живојин Ракочевић: Небо се огледа у фрескама – Храм Светог Ђорђа у Руднику код Србице
Околно српско становништво је протерано, а из суседних српских села Бања, Сувог Грла и Црколеза само ретки долазе и у тишини, у рушевини запале свећу или оставе васкршње јаје „Пси су унутра и одоше”, говоримо док готово упадамо у припрату Храма Светог Ђорђа у Руднику у Метохији. Обрушено камење и давно… Не заборављамо – Памтимо
![Печат, 16-23. 9. 2022, Неславна југословенска прича - Усташе, а не Немци, одговорни за 95 одсто жртава – Стево Лапчевић [Интервју]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19110-350x200-no.jpg)
Печат, 16-23. 9. 2022, Неславна југословенска прича - Усташе, а не Немци, одговорни за 95 одсто жртава – Стево Лапчевић [Интервју]
У Сремској Митровици отворена је изложба „Народ, жртва злочина“, поводом 80 година од „акције Виктора Томића“, тек једног таласа насиља НДХ. наш саговорник, докторанд политикологије, запослен у Музеју Срема један је од аутора изложбе
Стево Лапчевић је истраживачки рад о геноциду у Срему отпочео серијом новинских и публицистичких чланака, објављених у Сремским новинама, на интернет-порталу Стање ствари и другде. Писао је о масакру у селу Лежимир, који су крајем новембра 1943. године починиле немачке снаге у сеоској цркви, страдању Српске цркве на овом подручју и посебно опсежно о националним о[...]
РТС, 4. 2. 2024, Милош Војиновић: Нови документи o улози Немачке у распаду Југославије: Како је историја из 1941. обликовала историју 1991. године
Oвих дана је Вилсонов дигитални центар из Вашингтона објавио више стотина докумената који су потекли из канцеларије Хелмута Кола, канцелара Западне Немачке, потом и уједињене Немачке (1982-1998). Многа од њих односе се на период распада Југославије. Читајући о Коловим активностима, можемо да закључимо да је 1991. пре била оживљавање историје него њен крај.
Добар део државних архива широм Европе и света придржава се правила да се приступ архивској грађи омогући тридесет година након након што су та документа настала. Са проласком времена, истраживачима је на располагању све више докумената кој[...]
СРНА, 8. 8. 2025, Служен парастос српским родољубима убијеним 1914. на дринским мостовима
Парастос српским родољубима из Фоче, које су аустроугарски окупатори уочи почетка Првог свјетског рата убили на два дринска моста, служен је данас код спомен-обиљежја на лијевој обали Дрине, гдје и почивају.
Они су заједно са осталим виђенијим Србима претходно утамничени и требало је да послуже као таоци, односно да својим животима јемче да српско становништво неће нападати аустроугарску војску.
Убијени су свештеници Јосиф Кочовић и Владимир Поповић и трговци - браћа Нико и Ђорђије Хаџивуковић, док су тешка рањавања преживјели свештеник Василије Кандић и трговац Милан Хаџивуковић.
Њих двоји[...]
Вечерње новости, 1. 6. 2023, Синђелић и Ресавци као Леонида и Спартанци: Србија обележила 214 година од битке на Чегру
ОСМАНСКИ Хуршид-паша узидао је у кулу крај Цариградског пута лобање јунака који су у мају 1809. изгинули са војводом Стеваном Синђелићем на Чегру да уплаши Србе, а постигао је сасвим супротно.
Окрутни заповедник Ниша само је оснажио култ самопожртвовања "за крст часни и слободу златну" и од Синђелића створио митског хероја, који је са својим Ресавцима, уз које су били устаници из Алексинца и Ражња, зауставио неупоредиво већу турску војску.
Србија је јуче, као и ранијих година, државном комеморацијом обележила 214.годишњицу историјске битке. О Боју на Чегру и жртви Стевана Синђелића је ве[...]
СРНА, 19.7.2018, Ораховачка жупа - обливена српском крвљу
Иживљавање албанских злочинаца настављено је и над мртвим Србима јер су у Волујаку, настојећи да униште све трагове на лешевима ораховачких страдалника, терористи ОВК бацили више десетина килограма експлозива.
ПРИШTИНА, 19. ЈУЛА /СРНА/ - Прије двадесет година албански терористи су у селима Ретимље, Оптеруша, Братотин, Зочиште и урбаном дијелу Ораховца починили највећи злочин над српским становништвом на Косову и Метохији, када су киднаповали и убили 35 Срба.
Породице страдалника и данас кажу да је Ораховачка жупа обливена српском крвљу.
Међу убијенима је 14 Костића и двоје Николића, к[...]
