За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 19. 1. 2026, Свештеник из Лакташа: Светосавска мисија и страдање проте Рувима Бубњевића
Иако је од његовог страдања 1944. године, када су савезнички авиони у Другом светском рату бомбардовали кућу у Лесковцу, где се заједно са супругом Савком склонио након тамновања у усташком логору Цапраг, прошло осам деценија, свештеник Рувим Бубњевић, како је то у књизи „Крајишке проте” написао теолог Дарио Дринић, живи… Политика, 17. 1. 2026, Прича из Великог рата: У рату има више среће него памети – Страхиња Рогић
У селу Дубу код Бајине Баште, где вековима одолева невелика црква брвнара, није избледело сећање на Страхињу Рогића, солунског ратника из овог села одликованог Карађорђевом звездом. За страх није знао Страхиња, јуначки се борио на Кајмакчалану и другим ратиштима за част и слободу свог народа. О њему су у књигама… Српски меморијал, 29. 1. 2026, Предраг Р. Драгић Кијук: Цивилизација постхуманизма [In memoriam]
Никада нас актуелније но данас, и никад са више застрашујућег упозорења, нису опомињале речи светог Кипријана Картагинског који је упозоравао да „изван цркве нема спасења“. У ствари завештање: Extra ecclesiam nulla salus српском национу јасно предочава да свој смисао не може тражити изван хришћанске православне цркве, пошто једино у њој… Искра, 26. 1. 2026, Владимир Умељић: Јасеновац 1945, па надаље…
Јасеновац је већ 1945. забележен на филмској траци (Filmsko poduzeće Demokratske federativne Jugoslavije, Gustav Gavrin, Kosta Hlavaty) а филм се чува у United States Holocaust Memorial Museum, courtesy of Public Institution Memorial Area of Jasenovac. Снимљен је „само неколико дана по ослобађању Јасеновца и приказује страхоте почињене у логору Јасеновац“… Глас Српске, 20, 1, 2026, Мјесто гдје је човјечност свакодневно умирала: 30 година од затварања логора „Силос“
Концентрациони логор “Силос” у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу, затворен је крајем јануара прије 30 година, дакле пуна два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум. “Силос”,… Вечерње новости, 11. 1. 2026, Св. Сава српски род увео у светску историју: Проф. др Влада Станковић о недовољном познавању достигнућа српског светитеља и просветитеља
Овог месеца требало би да обележимо велики јубилеј, 790 година од упокојења Светог Саве 14. јануара 1236. (27. јануара по новом календару) када је умро у Великом Трнову враћајући се са епског другог путовања на Исток где је на Синајској гори привео Христу Србе као „нови савршени народ“. Вероватније је,… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 1. 4. 2025, Докази у 133 документа довољни за истрагу злочина над Србима - Може ли наша земља да покрене поступке о злочинима у источној БиХ
ДОКАЗИ о злоделима над Србима скупљени у 250.000 докумената, од којих 133 доказују недела Хрвата и муслимана у источној Босни, довољни су да се покрене истрага о злочинима над српским народом.
У тим документима садржане су изјаве сведока, који су преживели масакре, и разни други докази прикупљени на терену, што је сасвим довољно за истражни поступак, поготово ако се зна да су бројни поступци против Срба вођени без истраге, само на основу лажних и изнуђених изјава сведока.
Ово за наш лист поручују адвокати који су бранили оптужене Србе и они који истражују судбину документације коју је скупио[...]
BN, Topportal, 9. 7. 2024, Невесињска пушка један од значајнијих догађаја - 149 година од подизања Невесињске пушке
- Невесињска пушка један је од најзначајнијих догађаја српској историји и звијезда водиља српском народу када је у питању јединство и борба за своја огњишта, поручено је данас из невесињског села Крекови гдје је обиљежено 149 година од Херцеговачког устанка-Невесињске пушке.
Овај догађај од велике је важности у данашњим временима, казали су присутни, и због чињенице да се обиљежава под заједничким покровитељством Влада Републике Српске и Србије.
Државни секретар у Министарству за питање бораца Републике Србије Зоран Антић подсјећа да је Невесињска пушка била један од најважнијих догађаја[...]
ИН4С, 14. 12. 2024, Годишњица убиства шесторице младића у Пећи: За 26 година још увек нико није одговарао за српске жртве
Пре 26 година у кафићу „Панда“ у Пећи, двојица маскираних нападача убила су шесторицу српских младића. У терористичком нападу, рафалном паљбом, испаљено је око 60 метака.
Иако истрага траје већ шест година из Тужилаштва за организовани криминал одговора ко је и зашто пуцао у „Панди“ још нема. Најављују наставак прикупљања доказа и података важних за расветљавање тог злочина.
Двојица маскираних убица упали су у кафић „Панда“ и усмртили пет средњошколаца и једног студента.
Убијени су Иван Обрадовић (15), Зоран Станојевић (18), Вукота Гвозденовић (16), Светислав Ристић (18), Иван Радевић[...]
![Вечерње новости, 4. 5. 2024, Црква Свете Петке у селу Добрчане, оскрнављена, паљена и на крају минирана [Фото, Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20185-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 4. 5. 2024, Црква Свете Петке у селу Добрчане, оскрнављена, паљена и на крају минирана [Фото, Видео]
СЕЛО Добрчане на територији општине Гњилане, на Косову и Метохији данас је насељено искључиво Албанцима.
Не разликује се много од свих осталих села у којима је после сукоба 1999. године отишао и последњи Србин. На сваком кораку заставе "Косова" и Албаније, величају се успомене на терористе, њихови споменици су уређени. Српски говоре само старији мештани и то нерадо. Две импозантне џамије, неколико кафића и пар продавница, на питање где се налази црква у селу сви одмахују главом и кажу "нема цркве". Тек после више покушаја, сазнајемо од старијег мештанина да је у селу на брду "била црква", а[...]
![Независне новине, СРНА, 15. 12. 2024, Послије три деценије дочекали да почне суђење за злочине у Јошаници [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23690-350x200-no.jpg)
Независне новине, СРНА, 15. 12. 2024, Послије три деценије дочекали да почне суђење за злочине у Јошаници [Мапа]
Молитвеним сјећањем на страдале српске цивиле и борце и полагањем вијанаца данас су обиљежене 32 године од злочина над 56 свирепо убијених у Јошаници на Никољдан 1992. године, а преживјели су послије три деценије дочекали да починиоцима почне суђење.
На дан када је требало да сломе крсни колач, тада је мучењем и одсијецањем дијелова тијела муслиманска војска из Горажда звјерски масакрирала више стараца, 21 жену и троје дјеце.
Милости нису имали ни за двогодишњу Данку Тановић, Драгану Вишњић од десет година и њеног три године млађег брата Дражена. Најстарија жртва у овом покољу био је дев[...]
