За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 28. 10. 2025, Округли сто у Сабору и ревизија историје: Јасеновац био ’радни логор на добром гласу‘
У хрватском парламенту одржан је псеудо-научни скуп на којем су „публицисти“ и „независни истраживачи“ износили тврдње да је у Јасеновцу убијено мање људи него у Сребреници За организаторе и учеснике ревизионистичког скупа у хрватском Сабору, одржаног у организацији радикално десних Суверениста и странке ДОМиНО, усташки логор Јасеновац био је „радни… Глас Српске, РТРС, 18. 10. 2025, У Бањалуци промовисана књига ’Српска национална географија‘
У Бањалуци је промовисна књиге „Српска национална географија“, аутора Рајка Гњата у којој је обрађена комплексна историјско-географска, етнокултурна, демографска и просторно-функционална проблематика српског етничког простора. Кључна питања, обрађена у овој књизи која је изашла у издању Природно-математичког факултета бањалучког Универзитета тичу се фактора настанка, развојних процеса и проблема у српском…
РТС, 26. 10. 2025, Кандило за мученике: Осам деценија од ликвидације Шапчана без суђења [Видео]
Свечаном академијом Кандило за мученике и поменом у Саборном храму, Шапчани обележавају 80 година од страдања угледних суграђана, које су комунисти на крају Другог светског рата, без судског поступка и утврђене кривице, ликвидирали код старог моста на Сави. Четири дана после одступања немачких јединица, на Свету Петку, 27. октобра 1944.…
СРНА, 12. 10. 2025, Српска памти – Шиканић: Муџахедини су вршили ритуална клања у мучили нас жеђу
Некадашњи припадник Лаке Прњаворске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ Бранко Шиканић, који је преживио заточеништво у злогласном кампу Каменица код Завидовића, изјавио је Срни да ће, осим страшних сцена ритуалног клања његових сабораца и мучења која су вршили припадници одреда „Ел муџахедин„, заувијек памти и лекције о џихаду и острашћеност… РТРС, Срна, 25. 10. 2025, Штрбац: Процес суочавања хрватског друштва са прошлошћу трајаће јако дуго
Процес суочавања хрватског друштва са властитом прошлошћу из Другог свјетског и протеклог рата биће јако дуг, јер колико траје индоктринација, толико је потребно и учити младе о толеранцији према другим, изјавио је директор Информационо-документационог центра Веритас Саво Штрбац. Поводом пријаве коју је неколико невладиних организација у Хрватској поднијело против пјевача…
РТРС, Срна, 22. 10. 2025, Жељко Пантелић свједочио о тортурама након заробљавања у Добровољачкој
Некадашњи поручник ЈНА Жељко Пантелић данас је на суђењу у предмету „Ејуп Ганић и остали“ свједочио како је заробљен 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, пребијању на барикадама и голготи кроз коју је прошао. Пантелић, који је родом из Шапца, испричао је да је прије 2. маја било… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, Танјуг, 2. 5. 2022, УНС девети пут поставља спомен таблу отетим новинарима у Великој Хочи
Удружење новинара Србије (УНС) данас ће заједно са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) девети пут поставити плочу са именима Ђуре Славуја и Ранка Перенића у близини Велике Хоче, на мјесту на ком су отети 1998. године.
Први пут УНС је са својим огранком на Косову и Метохији спомен-таблу поставио 2012. године. Од тада плочу су вандали осам пута чупали и рушили, односили, бацали на сметљиште, а УНС је поново постављао, саопштено је из тог удружења.
За рушење обиљежја отетим новинарима косоваска полиција је 2019. године пронашла починиоца. Шабан Бериша условно је кажњ[...]
Амерички професор проноси истину о пашким логорима смрти
Дани Новак имао је непуне две године када се из Загреба одселио у Израел, а потом у САД. Ипак, није заборавио страдања чланова своје породице у усташким логорима на острву Паг.
Дани Новак, професор математике на Итака колеџу у Њујорку, доживео је током протеклог викенда непријатан инцидент. Хрватска полиција спречила je израелскo-америчку филмску екипу, с којом је био на Пагу, да сними делове овог острва, где се током 1941. године налазио усташки концентрациони логор.
Ко је њујоршки професор који се тренутно налази у родном Загребу и зашто је његов долазак са израелским и а[...]
Танјуг 10. 5. 2015, Обележено 70 година од ослобођења Маутхаузена
У концентрационом логору Маутхаузен, некада највећем нацистичком логору на територији садашње Аустрије, данас је одржана комеморација поводом 70 година од ослобађања
У концентрационом логору Маутхаузен, некада највећем нацистичком логору на територији садашње Аустрије, данас је одржана комеморација поводом 70 година од ослобађања, уз поруку да се жртве не смеју заборавити, а такви злочини никада поновити.
У присуству највиших државних званичника Аустрије, али и представника државе Србије, њене војске, министарстава и преживелих логораша, хиљаде људи у Маутхаузену одало је пошту жртвама нацис[...]
Политика, 5. 4. 2025, Ноћ када је НАТО од Алексинца направио „српску Хирошиму”
Мирно вече у Алексиначком Поморављу је 5. априла 1999. претворено у смрт. У ноћи ужаса, када је погођено срце градића на Моравици и Јужној Морави, убијено је 12 житеља овог града
На данашњи дан пре 26 година у 21.35 авиони НАТО алијансе сравнили су пројектилима Алексинац са земљом. Био је то други напад, јер су прве бомбе испаљене на овај град 26. марта увече, око 20.15. Мета је била индустријска зона између ауто-пута Ниш–Београд и Јужне Мораве и центра варошице – Пољопривредни комбинат, главна аутобуска станица, погони конфекције, две ауто-школе, познати мотел „Морава”... Срећом, нико те в[...]
ИН4С, 5. 12. 2024, Александар Вујовић: Записи из старе штампе (4) O разрушењу манастира Косијерево
У рубрици “Записи из старе штампе” представљамо вам занимљиве текстове из старе црквене штампе и периодике и богословских и других листова и часописа.
У четвром дијелу рубрике “Записи из старе штампе”, можете прочитати текст поводом 110 година разрушења манастира Косијерево.
У прилогу доносимо текст чувеног Архимандрита Леонтија Нинковића о разрушењу Манастира Косијерева. Архимандрит Леонтије Нинковић је текст записао у Неји код Париза на Светог Аранђела 1917. године, а објавио га је Државни календар, 1918, стр. 73-76.
У другом дијелу доносимо и народну пјесму „Рушење манастира Косијерева 1[...]
