СРНА, 4. 5. 2024, Логор Оџак: Трауме које се не заборављају

Годишњица злочина над Србима у Оџаку Фото: РТРС

Срби са подручја општине Оџак 8. маја обиљежиће 32 године од како су били заточени у логоре у том мјесту и подвргнути разним методама мучења и сексуалном злостављању, за шта је 11 њихових мучитеља осуђено на укупно 85,6 година затвора, а четворица оптужених су недоступна правосуђу БиХ.

Ријеч је о бившим припадницима 102. бригаде Хрватског вијећа одбране.

Силовано је 60 Српкиња, најмлађа је била дјевојчица од десет година. По изласку из казамата преживјели су свједочили пред истражним органима о торутурама које су доживјели. Најпотреснија су свједочења од силовањима.

Једна од силованих Српкиња испричала је да је са сестром била заточена у једној напуштеној кући. Ту су их смјетили један војни полицајац и лице које било у војном штабу, те су их принудили на сексуалне односе.

Један од њих је након извјесног времена престао да долази, а војни полицајац је наставио, па их је касније пребацио у празан, намјештен стан у стамбеној згради у непосредној близини школе.

„Једног дана видјеле смо када су под стражом извели заробљенике у двориште школе, наредили да се скину голи, а потом их шмрком поливали водом из цистерне“, навела је у свом свједочењу у новембру 1994. године једна од заточених Српкиња.

Она је напоменула да су на спрату изнад њих биле заробљене четири Српкиње са три мале бебе.

„Код ових жена су на смјену долазили стражари из школе и други војници и силовали их у присуству дјеце. Јасно се могло чути и разумјети о чему се ради“, испричала је ова Српкиња.

Суд БиХ је за ратне злочине над заточеним Србима у Оџаку изрекао шест пресуда и починиоце осудио на 37 година затвора.

За силовања су осуђени Јосип Толић на десет година, Илија Јурић и Јозо Ђојић на по шест година затвора, Маријан Брњић два пута на по шест година, укупно 12 година, док је Албина Терзић издржавала казну од три године затвора због физичког злостављања.

Пред Окружним судом у Добоју осуђена су тројица на укупно 36 година затвора. На 15 година је 1998. године осуђен Ферид Халиловић за физичко злостављање, на 13 година је 2013. године осуђен Сенахид Рибић за убиства, физичко злостављање и паљење српских кућа, а на осам година Мирсад Бркић за физичко злостављање, паљење и пљачкање српских кућа и убиство, кажу у Удружењу логораша „Оџак `92″.

Пред Врховним судом Федерације БиХ на шест и по година је осуђена Решад Мујкић за физичко злостављање заточених Срба.

Мирко Ћулап осуђен је пред Кантоналним судом у Оџаку на једну годину затвора за физичко злостављање, а Божо Матановић је пред Кантоналним судом у Тузли осуђен за силовање на затворску казну од пет година коју је потврдио и Врховни суд ФБиХ.

„Подјела рада и спуштање на кантонални ниво се показало као катастрофално јер то никако не одговара српским жртвама са подручја општине Оџак“, истичу из Удружења логораша „Оџак `92″.

Из Удружења напомињу да је правосуђе у Оџаку подигло оптужнице против Мато Драгичевић и Зденко Микулић који су недоступни органима БиХ.

Подигнуте су и оптужнице против Анте Голубовића и Јурице Божића, али су и они недоступни правосуђу БиХ.

Српски логораши истичу да проблем представља и то што је све мање живих свједока, јер људи умиру, а нису дочекали да они који су их страховито мучили за то одговарају.

У логоре у Оџаку, смјештене у просторијама основне школе и фабрици у „Стролит“, било је затворено 1.294 Срба, међу којима је било 326 жена и 104 дјеце. Највише заточених било је из села Нови Град.

Припадници ХВО-а и регуларне Хрватске војске су у два та оџачка логора, као и у онима који су били у тадашњем Босанском и Славонском Броду, убили 42 логораша.

Преживјели српски логораши ће у сриједу, 8. маја, у 13.00 часова положити вијенце код централног спомен-обиљежја у Вукосављу, а потом ће у 14.30 часова бити служен парастос за страдале у Цркви Светог Петра и Павла у Новом Граду.