За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 15. 7. 2022, Трагедија београдског градоначелника Владе Илића
У Власотинцу, где је рођен, обележена је 70. годишњица смрти Владе Илића, првог модерног градоначелника Београда. Поводом јубилejа, Саша Станковић, професор Власотиначке гимназије „Стеван Јаковљевић”, пре неколико дана, у организацији Народне библиотеке „Десанка Максимовић”, одржао je инспиративно предавање (уз бројне филмске записе и фотографије), под називом „Трагедија породице Илић у…
Срби на окуп, 14. 7. 2022, Прва устаничка пушка у Србији пукла у Борчану 6. јула 1941. године
Мештани села Борчане у општини Лепосавић и Срби на северу Космета оспоравају званичну историју и кажу: Прва устаничка пушка у Србији пукла у Борчану 6. јула 1941. године У задњих седам година чланови Равногорског покрета на северу КиМ полажу венац на гробове двојице Срба у Борчанима када су 6. јула…
Српски меморијал, 14. 7. 2022, Сенатор Миливоје Иванишевић: СРПСКА ИСКУШЕЊА У БиХ – Или, како опстати у 21. веку
Већ дуго времена понављају се познати догађаји; претње и прогони српског руководства и истакнутих личности у Босни и Херцеговини као за време рата, или након потписивања Дејтонског споразума. И сада, као и тада, прогонитељи и егзекутори су од раније познати, долазе из истих међународних институција, оружаних састава и држава НАТО…
Све о Српској, 12. 7. 2022, Танасковић: Поточарски табути отерали српске фотографије – докле тако?
ТУЖИЛАШТВО ИЗ БИЈЕЉИНЕ НАЛОЖИЛО УКЛАЊАЊЕ 3.267 СЛИКА СРПСКИХ ЖРТАВА ПОСТАВЉЕНИХ УЗ ПУТ БРАТУНАЦ-ПОТОЧАРИ Начелник братуначке општине Срђан Ранкић објаснио је да су фотографије уз његову сагласност и подршку поставили чланови породица погинулих, са циљем да се укаже на то да су на овом подручју страдали и Срби и да… РТРС, Срна, 12. 7. 2022, Одата почаст страдалима на Петровдан у Братунцу, Биљачи и Сасама
На гробљима у Братунцу и у селима Биљача и Сасе данас је одата почаст поводом 30 година од страдања 69 српских цивила и војника и војника које су на Петровдан 1992. године убиле муслиманске снаге из Сребренице под командома Насера Орића. Претходно је у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Сребреници…
Вечерње новости, СРНА, 9. 7. 2022, Стављање Тесле на евро – НАСИЛНА ХРВАТСКА ПОЛИТИКА: Шта се крије иза културне и историјске крађе?
АКАДЕМИК Василије Крестић оценио је да је најављено штампање „хрватског“ евра, међу којима и кованица са ликом чувеног српског научника Николе Тесле, културна и историјска крађа која је део насилне хрватске политике. – То је политика која има за задатак да осваја, да узима што је туђе, да краде. Тако…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 3. 7. 2023, Древне светиње претворене у таоце: Летопис страдања Пећке патријаршије - из Дневника академика Д. Медаковића
ГОДИНАМА је албански живаљ учвршћиван у уверењу да је он једини господар на Косову. Ћутало се када је са Косова кренуо ланац бегунаца, када су Срби прогонима терани из завичаја. Ћутало се да се једна покрајина припрема за отцепљење
23. фебруар 1981.
АО ЧЛАН Програмског савета Републичког завода за заштиту споменика културе, где ме је делегирала САНУ, присуствовао сам првој седници овог тела. Поново сам покренуо питање обнове фрушкогорских манастира, јер већ годинама Покрајина не прихвата партиципацију уже Србије која је одобрила средства за обнову манастира Ремете. Све стоји, а давно[...]
Глас Српске, 31.10.2021, Барио: Спомен без крста на Казанима - нови шамар хришћанству
Патрик Барио, члан Међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, рекао је да је спомен страдалим православцима без крста на Казанима у Сарајеву нови шамар хришћанству у БиХ, али и у цијелој Европи.
Барио је истакао да није изненађен што се на обиљежју српског стратишта - јаме Казани у Сарајеву неће наћи пригодан текст, гдје ће јасно писати да су ту Срби били жртве, а џелати њихове комшије муслимани.
„Да на монументу барам пише из кога народа су убице, а ко су биле жртве, тада би можда могла да стоји порука назови Сарајлија: Заувијек ћемо се са туг[...]
Вечерње новости, 18.11.2015, Београдске приче: Вечни пламен библиотеке
Недопричана прича о једном од најтрагичнијих догађаја у новијој историји града. На Косанчићевом венцу је 1941. уништена национална, научна и културна баштина
НЕМАЧКО бомбардовање Београда у априлу 1941. године представља најтрагичнији догађај у његовој новијој историји - уз велике људске жртве и огромно разарање града, чије су последице још увек видљиве, у ваздушним нападима је неповратно уништена драгоцена национална, научна и културна баштина, прикупљана и чувана у Народној библиотеци од њеног оснивања 1832. године.
У пожару који је захватио Библиотеку после бомбардовања, према извешта[...]
Глас Српске, 7. 2. 2025, Обиљежене 83 године од страдања 52 ученика у Шарговцу: Ране боле и данас
Обиљежене су 83 године од страдања 52 ученика Основне школе "Ђура Јакшић" у насељу Шарговац, које су усташе звјерски убиле током Другог свјетског рата.
Служењем парастоса и историјским часом ученици ове установе подсјетили су на страдање ђака у усташком покољу 1942. године. Министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић истакла је да су се и ове године окупили како би обиљежили страдање 52 ученика.
- Сваки пут када се говори о томе, то се чини са одређеном дозом сјете и бола. Оно што су доживјели ти ученици, у току једног периода који је на тамној страни историје, желимо да[...]
Вечерње новости, 24.10.2021, Светли дани тужне ратне младости: Репортер Новости у Адлигату, међу заоставштином некадашњих српских гимназијалаца у Француској
ВИШЕ хиљада дечака из Србије и Црне Горе евакуисано је бродовима из Грчке током Првог светског рата, многи у лошем здравственом стању, делом за Енглеску, а највише за Француску. Ту ће се опорављати и школовати у наредних неколико година.
Недавно је у Музеј књига и путовања Адлигата, организације са седиштем у Београду које се бави унапређењем српске културе, уметности и међународне сарадње, стигао легат породице Шљивић, у оквиру ког и више књига и уџбеника које су наши ђаци, а међу њима и касније чувени физичар и оснивач Института за физику проф. Сретен Шљивић, користили у гимназији, у монд[...]
