За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српска историја, 25. 12. 2022, Почиње снимање филма о страдању српске деце у нацистичким логорима током Другог светског рата [Мапа]
Карл Петерсен из немачке команде за радну снагу у НДХ, у свом извештају од 20. јула 1942. наводи: издвојило се 3.935 мушкараца, 3.255 жена, те нешто више од 400 деце, који су затим послати на рад у Немачку и Норвешку. Били су то Срби православци који су одведени из својих…
РТРС, Срна, 29.12. 2022, Књига о српском страдању у Тузли доступна на сајту Републичког центра за истраживање злочина
Књига „Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа“ од данас је доступна на сајту Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Књига је објављена у години у којој се навршава 30 година од егзодуса српског народа тузланске регије и свједочи о злочину над припадницима…
Политика, 2. 1. 2023, Погоршан положај Срба у Федерацији БиХ, остало их свега 1,64 одсто
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Положај Срба у Федерацији БиХ (ФБиХ) у 2022. години додатно је погоршан, а њиховој број, према проценама, смањен на само 36.000 или 1,64 одсто, изјавио је председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић. Он је за Срну рекао да, с обзиром на то да…
Политика, 29.12.2022, Саво Штрбац: Како је угушена измишљена побуна „србочетника” са сплитског подручја
Од кадa је у октобру прошле године на овим страницама објављен мој текст „Хрватски закон о ратним цивилним жртвама”, више десетина Срба је поднело захтеве за признање статуса „цивилног страдалника”. У томе им, поред „Веритаса”, помаже и СНВ из Загреба и хрватски „бранитељ и звиждач” Ивица Бачић, о којем сам…
РТ Балкан, 27. 12. 2022, Добојски логор – прво организовано масовно стратиште у Европи
Председник Републике Српске, поводом обележавања 107 година од интернације Срба у логор у Добоју, рекао да се никада не смеју заборавити геноцидне политике које су биле усмераване против српског народа Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је концентрациони логор за Србе у Добоју, који су оформиле аустроугарске власти,…
Политика, 24. 12. 2022, Република Српска и СПЦ траже промену одлуке о Чајничком јеванђељу
Бањалука – Узбуна коју су подигли бошњачки кругови из ресора који се стара о културним добрима у БиХ, након што су представници Српске православне цркве (СПЦ) одлучили да изузетно вредан православни спис – Чајничко јеванђеље – пошаљу на рестаурацију у Србију, само је бацила светло на нешто старије проблеме у…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 14. 3. 2019, Сарајевски Срби дали све што су имали за Српску и мир у БиХ
Градоначелник Источног Сарајева и начелници општина у саставу града позвали су суграђане да у што већем броју у суботу, 16. марта, присуствују обиљежавању 23 године од завршетка егзодуса сарајевских Срба и тако пошаљу поруку да се никада неће и не смије заборавити жртва коју су сарајевски Срби поднијели за стварање, одбрану и верификовање Републике Српске.
Они су напоменули да су сарајевски Срби дали огромну жртву за очување Републике Српске током одбрамбено-отаџбинског рата у БиХ, али и њено потврђивање на мировној конференцији у Дејтону, након које су напустили своја, у рату одбрањена, вј[...]
ИН4С, Светигора, 26. 9. 2023, На данашњи дан 1371: Маричка битка
На данашњи дан 1371. године у бици на ријеци Марици, код Черномена, Турци су поразили српску војску браће Мрњавчевића, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули. Била је то једна од важнијих битака у турском походу на Балкан.
О самом току битке данас се мало зна. На основу доступних извора изгледа да су Турци напали преко ноћи и српску војску затекли неспремну. Покољ који се затим догодио код Черномена на Марици скоро нико није преживио. Черномен се данас налази на самом сјеверу Грчке и зове се Орменио.
У бој против Турака деспота Угљешу је подржао само брат, краљ Вукашин.[...]
![РТВ Бисер, 8. 10. 2021, У Раброву одржан помен невино страдалим цивилима у бомбардовању Раброва 1941.године [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27816-350x200-no.jpg)
РТВ Бисер, 8. 10. 2021, У Раброву одржан помен невино страдалим цивилима у бомбардовању Раброва 1941.године [Мапа]
На данашњи дан пре 80 година, 8. октобра 1941. године, бомбардовано је Раброво. У том страшном чину страдале су 34 особе и више од 150 било је рањено.
Будући да је мало живих сведока овог немилог догађаја, овом приликом сазнали смо делове реконструкције на основу казивања др Милосава Адамовића, Михајла Стојадиновића и Милоја Милојевића која је забележио публициста Саша Марковић.
Према казивању др Милосава Адамовића, до краја септембра авиони се нису појавили, па чак ни првих дана октобра. Налетели су лукаво, тек онда када је пажња попустила. Циљ је био Раброво.
Јутро, девет часова. Ле[...]
Политика, 20.6.2023, Саво Штрбац: Каква је веза између Каховке и Перуће
Недавно рушење дела огромне украјинске бране Нова Каховка на реци Дњепар (шестог јуна) нашло се у центру пажње светске јавности. Руски званичници тврде да је Украјина извела саботажу на брани како би одвратила пажњу од неуспеле контраофанзиве и како би Криму ускратила водоснабдевање. Кијев је, са друге стране, оптужио Русију да су њене снаге изнутра дигле у ваздух брану. Тужилаштво Украјине је истог дана саопштило да истражује експлозију на овој брани као ратни злочин и могући чин уништавања околиша или “екоцид”. Пет дана касније украјински председник Зеленски изјављује да је почела истрага Ме[...]
Вечерње новости, 14. 2. 2021, Прошло 28 година откад су муслимани из Црне Горе затрли чајничка села Поникве, Трпиње и Шапићи
Прошло је 28 година од масакра над цивилним становништвом у селима Поникве, Трпиње и Шапићи у општини Чајниче, а за овој злочин још нико није одговарао, нити се повела истрага о њему.
Једанаестог марта 2021. године навршиће се 13 године откад је НВО "Амнести" поднела кривичну пријаву црногорском врховном државном тужиоцу и Управи полиције, због учешћа црногорских држављана у овом масакру, и због тога што је напад на села чајничке општине изведен са територије Црне Горе. До данас од црногорских државних органа нема никаквог одговора.
У нападу муслиманских војника, који су у поменута села [...]
