За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 25. 12. 2022, НАУКУ НИСАМ ПОДРЕДИО ПОЛИТИЦИ: Академик Василије Ђ. Крестић, историчар, за „Новости“
ОНОЈ групи људи који истрајавају у свом послу све док га успешно не приведу крају, припада Василије Ђ. Крестић (90) академик САНУ, некадашњи професор Филозофског факултета у Београду и један од највећих историчара које је српски народ изнедрио. Круна тог вишедеценијског истраживачког рада су његова Изабрана дела у 15 књига…
РТРС, 24. 12. 2022, Београд: Премијера филма „Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш“, аутора Гвоздена Шарца [Филм]
У Београду је данас одржана премијера документарног филма о страдању Срба у Сарајеву „Чико ја сам жив, немој да ме убијеш“, у организацији Удружења Координација удружења избјеглих и расељених у Републици Србији и Радио телевизије Републике Српске, уз подршку Представништва Републике Српске у Београду. Филм је прича о Драгану Васићу,…
Искра, 15. 12. 2022, Владимир Умељић: ТИШИНА ЈАСЕНОВЦА
Прошло је већ око двадесетпет година откако је позната хрватска књижевница Славенка Дракулић објавила свој трактат „Тишина Јасеновца“ у угледном „Le Monde diplomatique“. На то ме је „Фонд истине о Србима“ („Foundation for Truth of the Serbs”) из Београда замолио за један осврт, коментар овог њеног текста. Тај прилог је… Политика, 18.12. 2022, Сарајевско читање Чајничког јеванђеља
Откако су верски поглавари СПЦ документ послали у Београд на репарацију не престаје хајка да је Србија отуђила благо БиХ Бањалука – „Отимање националног блага Босне и Херцеговине: где је нестало Чајничко јеванђеље”, сензационалистички су наслови који су се минулих месеци низали у сарајевским медијима након што су верски поглавари…
Покрет за одбрану Косова и Метохије, Ресен, 16. 12. 2022, Нацистички робовски логор за Србе у руднику Трепча 1941-44.
О концентрационом логору „Трепча“, у којем је вршен геноцид над српским народом, врло мало се зна. Као да је неком било стало да се униште трагови о постојању логора. Истраживачи у Меморијалном музеју холокауста су документовали све нацистичке концентрационе логоре, гета, места на којима се одвијао робовски рад, као и…
СРНА, 15.12.2022, Промовисане књиге и одржан округли сто о Јездимиру Дангућу
БРАТУНАЦ, 15. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – У Кравици код Братунца данас је одржана промоција романа Јездимира Дангића Наше тамновање и Глад и тамница који говоре о страдањима и тамновању припадника Младе Босне које је Аустроугарска осудила за припрему и учешће у атентату на престолонасљедника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 30. 1. 2024, Добротвор из царског Призрена: Сима Андрејевић Игуманов, родоначелник српског задужбинарства - На данашњи дан
РАВНО је 220 година од рођења Симе Андрејевића Игуманова (1804-1882), великог српског добротвора. Остао је упамћен као један од првих задужбинара у области школства и народне просвете. Подигао је Призренску Богословију, а Београду је оставио једну од најлепших грађевина, Игуманову палату, смештену на крају Теразијског платоа.
Рођен је 30. јануара 1804, у Призрену, баш кад је Карађорђе дигао Србе на устанак. Његов отац Андреј био је врло богат човек али и велики патриота. Оставио је четири сина без ичега, јер је новац потрошио на куповину оружја за устанике. Због тога је Сима своје младе год[...]
Глас Српске, Спутњик, 27. 7. 2024, Ових 115 ријечи промијениле су ток историје
Прије 110 година, Србији је упућен телеграм састављен од 115 ријечи, ријечи које ће промијенити ток историје и означити почетак једног од највећих ратова у историји.
Тачно мјесец дана послије атентата на престолонасљедника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, прије 110 година, Аустроугарска је објавила рат Србији
Тога дана (28. јула по грегоријанском календару, односно 15. јула по јулијанском календару) министар иностраних дјела Аустроугарске гроф Леополд Бертолд упутио је Влади Краљевине Србије телеграм у којем је написао „да Аустро-Угарска сматра да се од тог тренутка на[...]
Манастир Црна Река, Отац Харитон – Новомученик црноречки
Поред моштију Светог Петра Коришког и воде Светог Архангела Михаила, још једна од светиња која из дана у дан као магнет привлачи све већу пажњу и долично поштовање поклоника, јесте гроб Преподобномученика Харитона – у наше време јављеног светилника људима и верног сведока Васкрслог Господа Христа
– Братство Манастира Црна Река
Тог 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је зауст[...]
СРНА, 28. 9. 2024, Пуне 33 године од некажњеног злочина над припадницима ЈНА у Бјеловару
Навршавају се 33 године од још некажњеног злочина хрватског Збора народне гарде /зенге/ над припадницима легалне државне војске ЈНА у бјеловарској касарни које су стријељали након добровољне предаје, саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".
Хрватске снаге су ујутро 29. септембра 1991. године отпочеле општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону у Бјеловару, који су претходних 15 дана били под тоталном блокадом.
Командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Војновићу, пуковник Рајко Ковачевић наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају [...]
![РТРС, Срна, 14. 12. 2024, Злочин над Србима у Бјеловцу, Братунац - људи побијени, село уништено, а убице још на слободи [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23659-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 14. 12. 2024, Злочин над Србима у Бјеловцу, Братунац - људи побијени, село уништено, а убице још на слободи [Мапа]
У Бјеловцу код Братунца обиљежена је годишњица и служен парастос за 109 српских цивила и војника из овог села, од којих је 68 убијено на данашњи дан 1992. године.
Најмлађа жртва био је петнаестогодишњи дјечак Чедо Миладиновић, а убијени су и годину старији Слободан Петровић, те седамнаестогодишњи Миленко Вучетић.
Из Организације породица погинулих истичу да је апсурдно да у Тужилаштву БиХ уопште не постоји предмет везан за злочине у Бјеловцу почињен прије 32 године.
На данашњи дан у селу Бјеловац Славки Матић муслимани из Сребренице упали су у кућу и убили двије кћерке и мужа.
32 године ис[...]
