За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, Општина Гацко.рс, 4. 4. 2023, Служен помен жртвама комунистичког злочина у селу Добрељи [Мапа]
Парастосом недужно страдалим жртвама код спомен обиљежја у селу Добрељи, обиљежена је 81 година од злочина у овом гатачком селу. Злочин припадника Првог партизанског херцеговачко–црногорског ударног батаљона над тридесет девет мјештана, углавном стараца, дјеце и жена, догодио се у зору 4. априла 1942. године. Начелник општине Гацко др Огњен Милинковић…
Вечерње новости.ба, 3. 4. 2023, Улице у Мостару и даље носе имена усташа
ШЕСТ улица у Мостару које су назване по усташким злочинцима из Другог свјетског рата и даље нису преименоване, иако је гласовима већине одборника Градског вијећа то наложено да се уради још средином прошле године. Иако су у јулу 2022. одлуку мостарског Градског вијећа о промјени назива улица које су именоване…
Вечерње новости, 3. 4. 2023, На данашњи дан 1915. умрла Надежда Петровић, лечећи српске ратнике у Ваљевској болници
СРПСКА хероина, велики сликар, хуманитарни радник и прва Српкиња ратни репортер умрла је на данашњи дан 3. априла у Ваљеву од тифуса, у трећем рату у коме је учествовала као добровољна болничарка. Одбила је позиве на конференцију у Риму и из болница страних мисија да би се вратила у град…
Глас Српске, 3. 4. 2023, Милан Кољанин, историчар, за “Глас Српске: Степинац је одавно средство за прање цијеле НДХ
У појединим европским земљама, већ извјесно вријеме, траје опасан процес релативизације и банализације злочина почињених током Другог свјетског рата, улоге нацистичке Њемачке, али и одређених историјских личности, а у чему све више и отвореније учествују поједини и утицајни западни медији. Упозорава на ово угледни српски историчар Милан Кољанин, који је…
Искра, 1. 4. 2023, Др Радомир Павловић: ДОК ЈЕ ГОРИО НА ЛОМАЧИ ПЈЕВАО ЈЕ СРПСКУ ХИМНУ – Мајор Коста Тодоровић
Српска историја препуна је примјера када су прави јунаци гинули на најхрабрији могући начин за свој народ. Један од њих је и мајор Коста Тодоровић који је жив спаљен на ломачи у Сребреници. Пркос и понос аустроугарском окупатору исказао је и у својим последњим тренуцима живота – док је горио…
Политика, 2. 4. 2023, Борба за информације
Књига Милана В. Терзића говори о томе да је британска влада имала велики утицај на информације које су размењиване између Југословенске владе у изгнанству, Драже Михаиловића и генерала који су се налазили у Египту О начинима на које је Југословенска краљевска влада после изгнанства 1941. године тежила да одржава везе…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 4. 12. 2024, Обиљежене 32 године од прогона Срба из Гостовића и Жепча
У Модричи су данас обиљежене 32 године од прогона око 5.000 Срба са простора Гостовића код Завидовића и Љесковице, Бистрице и дијела Ловнице код Жепча.
Тим поводом служена је литургија у Цркви Свете Петке Параскеве, парастос, те положено цвијеће на спомен-обиљежје за 111 Срба погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Замјеник команданта батаљона "Гостовић" Рајко Божић рекао је да подручје површине више од 165 километара квадратних и 150 километара линије одбране, борци нису могли сачувати од вишеструко бројнијег непријатеља, због чега је донесена одлука о егзодусу становништва са овог про[...]
Вечерње новости, 2. 10. 2023, ’Господе, допусти ми да се држим српски‘: Србима су после оба светска рата непријатељи одали почаст
Ребека Вест, енглеска књижевница, ауторка једног од најпохвалнијих путописа о Србима Црно јагње и сиви соко, записала је у Лондону, у пролеће 1941, током немачког бомбардовања:
- Док сам размишљала о могућој инвазији, или када би бомба пала у близини, често сам се молила: "Господе, допусти ми да се држим српски!"
Писмо извесног мајора Хелмута из Луфтвафеа, које је у пролеће 1941. послао рођаку у Хамбург, описује атмосферу у Београду после немачког бомбардовања и уласка окупатора.
Овај архивски документ открива да се врло брзо по окупацији појавио српски национални покрет отпора.
- [...]
Вести онлајн, Шаховски савез Србије, 10. 08. 2023, Преминуо Александар Матановић
Српски меморијал остао је без једног од својих иницијатора и оснивача, председника Оснивачке скупштине и једног од тек неколицине српских интелектуалаца који су од почетка признали и познали потребу да српске жртве у 20. веку буду (већ једном) трајно забележене подизањем достојног Меморијала српских жртава у 20. веку.
– Да подигнемо један споменик на чијим зидовима ће бити исписане бројке, подаци, имена логора: Градишка Стара, Доња Градина, Јадовно, Јастребарско, Госпић, Ђаково, Сисак, Лепоглава, Паг, Керестинец, Ливно… И исписане речи заробљеног старца коме се примиче усташки нож: “Само ти с[...]
Вечерње новости, 13.11.2017, ЗАБОРАВЉЕНЕ СВЕТИЊЕ Палима за слободу Србије нико не пали свећу
Непоштовање према жртвама из Великог рата у две београдске ратничке некрополе. Воштанице не горе на Борачком гробљу без покојника у Великој Моштаници, ни у крипти бранилаца Београда
ВЕЛИКА прича о жртвама које су положене за слободу Србије испричана је у две необичне београдске ратничке некрополе у којима су сахрањени српски знани и незнани јунаци. Нажалост, свеће не горе ни на Борачком гробљу без покојника у Великој Моштаници, ни у крипти бранилаца Београда 1914-1915. на Новом гробљу. Пламичак свеће не осветљава тамне путеве мртвим херојима ни на тек обележени Дан примирја, који је посвеће[...]
Политика, 31. 5. 2023, НАТО је побио десет недужних, а тридесетак је на бомбардованом мосту у Варварину рањено
Варварин – Трагично и недужно страдалим Варваринцима у НАТО бомбардовању 30. маја 1999. поред спомен-обележја крај Велике Мораве, одржан је помен и положени су венци. Тог дана страдало је десет недужних цивила, а тридесетак је рањено.
Авиони НАТО-а бомбардовали су мост у Варварину 30. маја 1999. године у два наврата. Била је недеља пијачни дан и православни празник Свете Тројице. Према насумичним проценама на пијаци, близу моста, било је око хиљаду људи. Дотадашњи мирис липа, по коме је ова питома српска варошица позната, и пријатни пролећи празнични дан заменио је мирис недужно проливене к[...]
