За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 29. 6. 2022, Почаст логорашима Stalag III-А [Мапа]
Свештеници СПЦ из Берлина, протојереји ставрофори Драган Секулић и Радомир Колунџић и ђакон Предраг Јанковић, као и сваке године пред Видовдан служили су помен на војничком гробљу из Другог светског рата, у Лукенвалдеу (Luckenwalde), заробљеницима из некадашње Југославије. Помену су, уз тридесетак верника из Берлина, присуствовали и представници Амбасаде Србије,… СРНА, 28. 6. 2022, Придворице: Помен за 185 жртава усташког масакра
ГАЦКО, 28. ЈУНА /СРНА/ – У манастиру Светог кнеза Лазара у селу Придворице код Гацка данас је служена света литургија и помен за 185 мјештана села које су прије 80 година убиле усташе. Предсједник СПС-а Горан Селак присуствовао је помену и поручио да оно што се догодио 1942. године не…
Политика, 24. 6. 2022, Око соколово и Калетинац коначно на мапи света
У Калетинцу код Гаџиног Хана реконструисана кућа Драгутина Матића, борца са Солунског фронта и легендарног извидника у Првом светском рату чија је фотографија обишла свет НИШ – У селу Калетинац у општини Гаџин Хан, у Заплању и недалеко од Ниша, данас је свечано отворен Спомен дом Драгутина Матића, познатијег као…
Глас Српске, 25. 6. 2022, Обиљежавање јунског устанка у селу Трусина код Берковића
У селу Горња Трусина у недјељу, 26. јуна биће обиљежена 81 година од када су храбри невесињски устаници под командом поручника Краљеве гарде Крсте Ђерића спријечили усташе да изврше масовни покољ у невесињском крају. Код спомен обиљежја у 11:30 часова биће одржан помен устаницима и цивилним жртвама и положено цвијеће.…
Политика, 23. 6. 2022, Композитор Енрико Јосиф је био саткан од музике
Све што је доживео због реченице „Срби су небески народ” је зато што је неко погрешно интерпретирао у јавности пресекавши је на пола. Цела реченица је тачно гласила: „Срби су небески народ, изабран за патњу” О значајном опусу овог ствараоца сведочи монографија аутора Мирјане Белић Корочкин Давидовић и Радивоја Давидовића…
Политика, 23. 6. 2023, Србин у оку освајача
Стотину година после Великог рата наше Министарство културе омогућило је штампање збирке фотографија непријатељског официра Хинека Долежала из Моравске Чачак – Мада ратну историју пишу победници, увек је мудро завирити и међу записе настале на другој страни фронта. Тако је ових дана светлост угледала велика збирка фотографија Хинека Долежала…
Не заборављамо – Памтимо
![Петровград.org, 4. 12. 2023, Др Момчило Диклић - Српско питање у Хрватској [2016]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17793-350x200-no.jpg)
Петровград.org, 4. 12. 2023, Др Момчило Диклић - Српско питање у Хрватској [2016]
Историчар др Момчило Диклић, аутор књиге Светац и низа студија о начину решавања српског питања у Хрватској, говорио је о овим темама у запаженом интервјуу са Трифком Ћоровићем главним уредником листа Српско коло 2016. године. Петровград.орг Вам га преноси у целини, јер сматрамо да научне синтезе овог нашег уваженог научног радника стоје и завређују да шира читалачка поблика има увид у њих.
– Научно дјело историчара др Момчила Диклића Светац – Може ли Алојзије Степинац бити светац пробудило је велико интересовање јавности. Специфичну тежину књизи даје чињеница што је њен аутор највећи[...]
СРНА, 7. 7. 2024, Прије 32 године у Пресјеници код Трнова звјерски убијена 23 српска цивила
Данас су се навршиле 32 године од некажњеног злочина муслиманских екстремиста у селу Пресјеница у општини Трново, гдје су у једном дану масакрирана 23 мјештана српске националности.
Предсједник Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Горан Тимотија рекао је Срни да за овај злочин до данас нико није одговарао.
"Злочин у Пресјеници је највећи злочин који се догодио у једном дану када је заклано 12 старица и стараца", рекао је Тимотија.
У зору, 7. јула 1992. године муслимански терористи - припадници такозване Армије БиХ извршили су н[...]
Вечерње новости, 8. 9. 2013, Гучево – прва битка Броза и Драже
После 99 година у рововима где се 7. септембра 1914. одиграла Дринска битка, најстрашнија у 1. светском рату. Кота 708, гробница јунака који су 55 дана одолевали аустроугарској офанзиви, скривана је од Србије.
Бескрајне изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог светског рата протежу се и после 99 година дуж гребена подрињских планина Гучева, Борање и Јагодње, природног грудобрана западне Србије. На тим висовима, од Гучева до Мачковог камена, 7. септембра 1914. године почела је најстрашнија битка Великог рата, током друге аустроугарске офанзиве. Бранећи вис Еминове воде и коту 708[...]
Политика, 28.4.2016, У Чешкој одата пошта Принципу и српским ратним заробљеницима
Поводом обележавања 98. годишњице смрти Гаврила Принципа, државна церемонија полагања венаца и одавања почасти одржана је данас у градској тврђави у Терезину у Чешкој, где је Принцип, као затвореник, преминуо 28. априла 1918. године.
У склопу обележавања стогодишњице Првог светског рата крај маузолеја са спомен костурницом у Јиндриховицама одржана је и државна церемонија полагања венаца и одавања почасти српским ратним заробљеницима преминулим у том логору, саопштио је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Венце је на спомен обележја у име Владе Србије по[...]
Вечерње новости.Ба, 13. 5. 2022, Хрватске усташе за ноћ убиле 350 Срба у селу Прекопи код Глине 1941 - Глински покољи
ГЛИНСКЕ усташе су 1941. године заклале преко 850 Срба у православној цркви, а све је почело у селу Прекопи код Глине када су у ноћи између 12. и 13. маја побиле 350 српских цивила.
Први талас покоља почео је 11. маја, када је усташка група предвођена Мирком Пуком стријељала групу српских мушкараца и дјечака над ископаном јамом у селу Прекопи.
– У ноћи 12/13. маја сви су одведени у унапријед ископану јаму код села Прекопе и на најмонструознији начин поубијани. Бјекством је успио да се спасе само Никица Самарџија који је о овоме злочину оставио свједочанство. По процјенама тада је убијено [...]
