За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 1. 3. 2022, Три деценије од убиства српског свата на Башчаршији
На данашњи дан прије 30 година у Сарајеву, на Башчаршији, пуцано је на српске сватове, а том приликом убијен је Никола Гардовић, отац младожење, рањен православни свештеник Раденко Мировић и спаљена српска застава. Свједоци су међу нападачима препознали Расима Делалића Ћелу, који је накнадно и признао да је убио Гардовића,…
Радио Освит. 28. 2. 2022, У седам заједничких гробница на Глођанском брду пронађена тијела српских жртава
Поворка сјећања, пета по реду на Глођанском брду код Зворника, снимљена је за филм„Свједок“. Бројни Зворничани, који су учествовали у снимању кадрова за потребе овог документарног филма „Свједок“, одали су почаст убијеним Србима и доктору Зорану Станковићу. Документарно-историјски филм режисера Дениса Бојића, у продукцији Радио-телевизије Републике Српске и Републичког центра…
Људи говоре, 11. 2. 2022, Илија Петровић: Писмо Матици хрватској
Паметнима стидно, осталима на понос. Ко 9. фебруара 7529 (2022) године није имао паметнија посла, могао је одслушати шта је у емисији “Добро јутро” Хрватске телевизије изговорио извесни Марио Јареб, момче тамо представљено као потпредседник Матице хрватске. Да се знало о чему ће причати, можда га не би ни звали…
СРНА, 20. 2. 2023, Правда за монструозна убиства Срба у Јелачићу и даље на чекању
Метак је метак, да су изгинули тако, па да човјек и разумије. Коста Милић је заклан. Другима су извадили очи, сјекли уши… Оца су ухватили живог, одсјечене уши, руке и ноге поломљене… Село Јелачићи код Кладња, у којем је некада било 158 српских кућа, данас је пусто, у протеклом рату…
РТС, 16. 2. 2022, Бомбашки напад у Подујеву, сенка над Косовом
Ни 21 годину после бомбашког напада на аутобус „Ниш-експреса“ код Подујева, у којем је убијено дванаесторо, а рањено четрдесет троје Срба, нико није правоснажно осуђен за тај напад. Фљорим Ејупи, чији је ДНК пронађен на месту са којег је активирана бомба, осуђен је на 40 година затвора због тог злочина,… Видовдан, ИстокРС, 14. 2. 2022, Дан када је Владо Шегрт стријељао 19 младих Невесињки
На данашњи дан, 14. фебруара 1945. године, Десета херцеговачка ударна бригада НОВЈ, под командом злогласног Владе Шегрта, стријељала је 19 младих дјевојака у Невесињу. „Било је можда превише стријељања… Ја то из садашње перспективе размишљам, али из ондашње можда и није, но је требало још више“, дио је срамне изјаве…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 20. 5. 2024, Представљен Атлас злочина над Србима: Правосуђе нијемо и на убиства дјеце
Злочини над Србима вршени су у континуитету, а почетак 1993. године обиљежило је убијање Срба на Божић у Кравици и неколико дана касније у Скеланима, рекао је данас вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић пред промоцију Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата за 1993. годину.
- Нажалост, свјетска јавност, а и правосудне институције нијеми су на ове злочине, што је поражавајуће. Свједочимо да је веома мало правосудних процеса завршено када је ријеч о српским жртвама - рекао је Нуждић новинарим[...]
![РТС, Kosovo Online, 22. 5. 2024, Ми говоримо, јер они не могу – Срби који су доживели злочине сведочили у УН [Мапа, Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20444-350x200-no.jpg)
РТС, Kosovo Online, 22. 5. 2024, Ми говоримо, јер они не могу – Срби који су доживели злочине сведочили у УН [Мапа, Видео]
У Уједињеним нацијама одржан је панел "Ми говоримо, јер они не могу - гласови који се чују", на којем су говорили Срби који су доживели или су били сведоци злочина у претходним деценијама.
Вучић: Дубоко сам дирнут сведочењима, позивам вас да не гласате за резолуцију
Председник Србије Александар Вучић рекао је да је дубоко дирнут сведочењима која је чуо и захвалио се свим жртвама на томе што су се обратиле на данашњем панелу.
"Ово је само група људи која живи у САД. Нисмо довели стотине и хиљаде људи српског порекла из Босне и Србије. Хтели смо само да покашемо свим државама чланицам[...]
РТРС, Срна, 9.5.2017, Сјећање на Србе убијене у оџачким логорима
У Вукосављу у Републици Српској и мјесту Нови Град у федералној општини Оџак данас ће бити обиљежено 25 година од како су припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ затворили у оџачке логоре 864 мушкарца, 326 жена и 104 дјетета; 1.294 српскa цивилa.
Сјећање на дан када су Срби са подручја општине Оџак заточени у логоре у основну школу и фабрику "Стролит" у том граду организује Удружење логораша "Оџак '92".
Програмом обиљежавања у 13.00 часова предвиђен је пријем за званице у згради локалне самоуправе у Вукосављу, а у 13.30 часова полагање вијенаца на спомен-обиљежје Србима који нису прежи[...]
ИН4С, Светигора, 26. 9. 2023, На данашњи дан 1371: Маричка битка
На данашњи дан 1371. године у бици на ријеци Марици, код Черномена, Турци су поразили српску војску браће Мрњавчевића, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули. Била је то једна од важнијих битака у турском походу на Балкан.
О самом току битке данас се мало зна. На основу доступних извора изгледа да су Турци напали преко ноћи и српску војску затекли неспремну. Покољ који се затим догодио код Черномена на Марици скоро нико није преживио. Черномен се данас налази на самом сјеверу Грчке и зове се Орменио.
У бој против Турака деспота Угљешу је подржао само брат, краљ Вукашин.[...]
ТДпортал.инфо, 17. 3. 2023, 79 година од злочина геноцида у Забрђу, списак убијене деце
Ускоро се навршава 79 година од огромног злочина - са елементом геноцида над мештанима села Забрђе од стране муслиманске СС Ханџар дивизије. Муслимани су у два дана 17. и 18. марта 1944, хладним оружјем, клањем, спаљивањем… убили око 240 мјештана овог села.
Колике су размјере овог злочина говори чињеница да је тада убијено око 240 становника Забрђа већином жена и дјеце а тада је у Забрђу било само 300 кућа. Поједине фамилије, као што су Васковићи чијих је 40 чланова убијено, угашене су заувијек. Највише страдалих имале су и фамилије Јелић, Тодоровић, Бојанић… Најмлађа жртва имала је 7 дана. О[...]
