За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 3. 8. 2022, ЗАГРЕБ БИ ДА ИЗБРИШЕ ГЕНОЦИД ПО СВАКУ ЦЕНУ: Академик Василије Крестић о прогону и злочинима над Србима у Хрватској и јазу између два народа
МНОГО је догађаја и проблема у хрватско-српској прошлости који ремете односе и на другачији начин се сагледавају и оцењују. „Олуја“ и „Бљесак“ ће сигурно остати забележени и служити као камен спотицања у тумачењу тих догађаја. Те акције су још дубље продубиле јаз између Срба и Хрвата. „Бљесак“ и „Олују“, Хрвати… VranjeNews, 3.8.2022, Историчар Дејан Антић: Македонска државност није настала у Манастиру Прохор Пчињски
Др Дејан Антић, историчар из Врања који предаје на Филозофском факултету у Нишу, казао је у среду за Врање News да је изјава председника Северне Македоније Стеве Пендаровског „о настанку комунистичке творевине Социјалистичке Републике Македоније у српској духовној лаври и задужбини краља Милутина Немањића, Манастиру Светог Прохора Пчињског, најблаже речено парадоксална“.…
Удружење историчара „Др Милан Васић“ БЛ, 2.8.2015, Предраг Лозо: Злочин над Србима села Зијемље у Мостару на Илиндан 1941. [Архива]
Августовски покољи као и интернације у логоре смрти, само један дио од три велика таласа геноцида над Србима у Херцеговини 1941. године, жестоко су погoдили Мостар. У тим покољима страдало је, осим Срба из градског језгра, и становништво из села која су припадала тадашњем мостарском срезу. Једно од тих села…
Вечерње новости, 31. 7. 2022, Академик Љубомир Димић: Католичка црква била уз усташе у геноциду
ТВРДЊА да су деца са Козаре и из Босанске Крајине била смештена у прихватилишта, а не у логоре, да су добијала добру храну, а не да су изгладњивана, да се о њима бринуло, нема утемељење у историјским изворима и научним тумачењима прошлости. Подаци и поуздано знање којим располаже историјска наука…
Политика, 30. 7. 2022, Тела убијене српске деце рачунали као „комаде” [Мапа]
СВЕДОЧЕЊА О УСТАШКОМ ЛОГОРУ У ЈАСТРЕБАРСКОМ Свеска гробара Фрање Иловара, који је по наређењу часних сестара данима сахрањивао мртве малишане, један је од најпотреснијих докумената о њиховом страдању Бањалука – Већ данима у Републици Српској не престају реаговања и осуде писма из Загреба које су хрватски бискупи упутили српском патријарху…
РТРС, 27. 7. 2022, Литургија поводом канонизације дјечака Слободана Стојановића
У Храму Светог ђакона Авакума у Дрињачи код Зворника служена је света литургија поводом канонизације дванаестогодишњег Слободана Стојановића из зворничке Каменице, који је мученички убијен 27. јула 1992. године. У календару Српске православне цркве данашњи дан биће посвећен још двојици новомученика из Дрињаче, Милану Петковићу и Тимотију Поповићу свештеницима страдалим…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 18. 5. 2024, Обележен Дан сећања на жртве нацистичког прихватног логора Земун на Сајмишту
ПРОШЛО је пуних шест година откако су "Новости" откриле масовну гробницу са посмртним остацима око 6.500 српских жртава страдалих у Прихватном логору Земун, на Сајмишту, и покренуле акцију да се ово место достојно обележи. Да ће жртве добити већи споменик за који ће се знати да је у питању једна од највећих масовних гробница у нашој земљи, најавио је председник Скупштине Градске општине Земун Мирослав Гајић, на обележавању Дана сећања на жртве Анхалтен Лагер Семлин.
Комеморацију је организовало Удружење грађана "Јадовно 1941" и свештенство манастира Светог архангела Гаврила, уз подршку Општ[...]
Стање ствари, СПОНА, НПортал, 25-27, 3. 2025, Порука Србији Мариноса Рицудиса, некадашњег официра ратне морнарице, који је одбио да учествује у НАТО агресији и одговор захвалног Српства
Година 1999. остаће у српском народу упамћена као година бомбардовања, страдања невиних цивила, наношења велике материјалне штете Србији. Грк Маринос Рицудис, некадашњи официр ратне морнарице, који је осуђен на затворску казну јер је одбио да учествује у НАТО нападу на нашу земљу, огласио се поруком на годишњицу бомбардовања Савезне Републике Југославије.
- Ја не заборављам - написао је Рицудис на грчком и српском језику на свом профилу на друштвеним мрежама. Рицудис је објавио и емотивну песму посвећену Србији и слике деце настрадале током 78 дана НАТО агресије.
- Моја мала слободна земљо, [...]
Б92, Српска историја, 2. 2. 2023, Војвода Угљеша Радић, страдао у норвешком логору приликом бекства, пописан као припадник партизанског покрета
Војвода Угљеша Радић, инжењер агрономије и резервни пеш. капетан 1. класе рођ. 6. јуна 1908. године у Сарајеву. Организовао четнички покрет Косте Пећанца у Топлици, а затим приступио генералу Дражи Михаиловићу. За време устанка 1941. године био је командант мањег одреда који је оперисао на Великом Јастребцу.
Ухапсила га је немачка полиција 10. марта 1942. године у Прокупљу и предат је нишком логору „Црвени крст“. Послат у логор на Бањици (Лагер Белград Дедиње) а затим на принудни рад у Норвешку. Убијен 1943. године приликом покушаја бекства. Сахрањен је на ратном гробљу у Ботну.
Жал[...]
Политика, 1. 12. 2021, Проф. др Слободан Чикарић: Бекство на Козару
Хитлерова Немачка решавала је „јеврејско питање” тако што је шест милиона Јевреја спалила у крематоријумима или им на други, подједнако суров начин одузела живот.
Павелићева НДХ прихватила је доктрину главног усташког идеолога у Павелићевој влади доглавника Милета Будака, која се може назвати „свето тројство”. Наиме, Будакова идеологија о решавању српског питања у НДХ састојала се у следећем: трећину покрстити, трећину протерати, а трећину побити. Касније су се усташки идеолози у НДХ предомислили. Ипак, све Србе у НДХ (и оне који су прихватили католичку веру) треба побити, јер зашто би Неза[...]
Глас Српске, СРНА, 2. 2, 2025, Посљедњи ход кроз вољени град: Како је Мостар испратио Алексу Шантића
Велики српски пјесник Алекса Шантић умро је на данашњи дан 1924. године, а у Мостару и даље препричавају његову сахрану, јер се таква ни прије ни послије није догодила у граду на Неретви.
Шантић је, који је преминуо од тада неизљечиве болести – туберколозе, сахрањен на православном гробљу Бјелушине у Мостару.
Када се сазнало за његову смрт, ријеке људи сливале су се ка Ћоровића кући, гдје је Шантић код сестре Персе провео посљедње дане живота. Долазили су да би се поклонили свом пјеснику и изјавили саучешће породици.
Због пристизања великог броја људи, Шантићев ковчег је до сахране би[...]
