За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 11. 2. 2023, Бранко Пејовић: Рат је објављен или Беч блефира
Аустроугарска је 15/28. јула 1914. објавила рат Србији. Први дан рата „Политика” је у то доба овако описала: „Настало је мирно светло јутро. Гласови који су се тешком муком пробијали кроз телефонску жицу из Ниша били су сасвим повољни. Русија је примила да интервенише, сер Едвард Греј изјавио је у…
СРНА, 11. 2. 2023, Богослужење за Србе убијене у Ивањској и Пискавици [Мапа]
БАЊАЛУКА, 11. ФЕБРУАРА /СРНА/ – У Храму Покрова Пресвете Богородице у бањалучкој мјесној заједници Поткозарје почела је литургија у оквиру обиљежавања 81 године од покоља више од 600 Срба, које су усташе убиле у селима Ивањска и Пискавице. Након литургије биће служен парастос за убијене Србе, а након тога је…
Нишке вести, 10. 2. 2023, Одржана промоција књиге „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915-1918”
Промоција збирке докумената „Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915-1918” у издању Српског културног центра „Ћирилица” из Београда, одржана је у Малој сали Дома Војске Ниш. О књизи су говорили проф. др Дејан Антић, историчар са Филозофског факултета Универзитета у Нишу, проф. др Милоје Пршић из Београда и приређивач Милорад Ђошић,…
РТ Балкан, 10. 2. 2023, Никола Врзић: Најугроженији народ у Европи
Какве везе има Бобан Ђузић из Могиле код Клокота са саботажом гасовода Северни ток Мало је пажње, и нимало реакција међу овлашћеним заступницима европских вредности и дежурним бранитељима људских права, изазвала вест да је косовска полиција поднела кривичну пријаву против двадесетогодишњег Бобана Ђузића из села Могила у општини Клокот. Ђузић…
Вечерње новости, 2. 2. 2023, Академик Славенко Терзић: АУСТРИЈСКИ ПРОПАГАНДНИ ПРОДОР НА БАЛКАН: Покушаји Запада и Турске да потисну утицај Русије међу Јужним Словенима
КОНЗУЛ Алексеј Јегорович Сученков се 9/21. септембра из Трста (где се налазио на лечењу до средине октобра) обратио писмом бечком проти Михаилу Рајевском с молбом да преко његових веза у Русији обезбеди добротворе за скромно опремање и оправку Храма Светог Николе у Бару. Већ током 1859. године руска царица Марија…
Ozon Media, Библиотека ’Глигорије Возаревић‘, Удружење ’У име народа за слободну Србију‘, 8. 2. 2023, Промоција књиге др Радојла Маркићевића ’Затирањем српског постојања…‘ [Видео]
У понедељак, 6. фебруара 2023. године у Библиотеци „Глигорије Возаровић“ одржана промоција књиге Затирањем српског постојања комунисти писали историју, аутора др Радојла Маркићевића. Публикација Затирањем српског постојања комунисти писали историју представља још једну у низу књига које настоје да у јавности поврате сећање на прошлост српског народа, од средњег века до…
Не заборављамо – Памтимо
![Глас Српске, 8. 10. 2018, Aкадемик Чедомир Попов, историчар: Одбрана васколиког српства – In memoriam [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20654-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 8. 10. 2018, Aкадемик Чедомир Попов, историчар: Одбрана васколиког српства – In memoriam [из Архиве]
Књигом "Велика Србија - стварност и мит" отворио сам нова питања и охрабрио друге, млађе историчаре и ствараоце да се њиме баве - каже у интервјуу за "Глас Српске" угледни историчар, академик Чедомир Попов, који је однедавно и предсједник Матице српске у Новом Саду.
Књига, која је оцијењена као најбоље историографско дјело објављено за протекле двије године на српском језику, донијела му је престижну и угледну награду "Владимир Ћоровић".
У интервјуу за "Глас Српске" академик Попов говори о свом раду на стазама историографије, великом националном питању Срба, интердисциплинарном проучавању ук[...]
Курир, 18. 4. 2024, Спомен-табла за незаборав: Први оружани отпор 1941 – у Доњем Добрићу
Четири дана после потписивања капитулације Војске Краљевине Југославије, код Крнића колибе у лозничком селу Доњем Добрићу, 21. априла 1941. године, убијен је један немачки потпоручник, док су још два немачка војника рањена.
Био је то први оружани отпор немачком окупатору, али се све до пре неколико година за догађај није много знали ни у лозничком крају, а камоли ван њега. У недељу, 83 године касније у центру села, Град Лозница и Центар за културу „Вук Караџић“ организују свечано постављање спомен-табле као будућег трајног сећање на тај дан.
Обележавање тог датума почело је редовно од пр[...]
Глас Српске, СРНА, 20. 8. 2023, Обиљежене 32 године од убиства српских цивила у цапрашким селима на Банији
У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је, поводом 32 године од страдања српских цивила у цапрашким селима на Банији, служен помен за жртве и положени вијенци у оближњем парку на спомен-плочу са именима страдалих српских цивила.
Предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Милан Жунић изјавио је да су протеклих година удружења окупљена у Координацији покренула низ иницијатива да се у Београду подигне јединствен споменик свим српским страдалницима како би будући нараштаји сазнали о системском геноциду над Србима у 20. вијеку и о злочиначком кар[...]
![Башта Балкана, 31. 3. 2019, Душан Бабац: Ко је организовао пуч у Југославији 27. марта 1941. године? [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27084-350x200-no.jpg)
Башта Балкана, 31. 3. 2019, Душан Бабац: Ко је организовао пуч у Југославији 27. марта 1941. године? [из Архиве]
У новијој српској историографији, а поготово публицистици, одомаћила се теорија да су Британци платили официрима за 27. март што је у најмању руку тврдња без покрића. Дакле, ко је организовао пуч тог датума на самом почетку рата?
Наиме, тек 21. марта када су пропали британски покушаји да се притиском на Владу отклони потписивање Пакта долази до иницијативе за удар. „Тада се траже снаге које би га могле извести. Дипломатија и СОЕ још 24. марта процењују да њихове везе – Земљорадничка странка, Народна одбрана, Српски културни клуб, СДС и појединци могу припремити терен за удар, али га не могу[...]
![Борис Радаковић Блог, 17. 6. 2024, Злочин и освета на Дрини: Вишеград [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24157-350x200-no.jpg)
Борис Радаковић Блог, 17. 6. 2024, Злочин и освета на Дрини: Вишеград [из Архиве]
Након што је Фондација „Заборављени коријени“ из Источног Сарајева, објавила зборник докумената о страдању Срба у „романијском крају и дијеловима источне Босне“, одлучили смо да направимо серију краћих текстова на основу поменуте грађе. Документи у овом зборнику потичу из Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву и Војног архива и Архива Југославије у Београду. У нашим текстовима представићемо укратко усташке злочине над српским становништвом и након њих освету српских устаника. Први текст посветићемо тадашњем Срезу Вишеград.
Након успостављања усташке власти на подручју среза Вишеград, убрзо с[...]
