За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, РТС, 4. 5. 2023, Годишњица лета јунака Миленка Павловића: Нећете ви децо да гинете, ја ћу! [Видео]
На данашњи дан прије 24 године јуначки је полетео пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије На данашњи дан прије двадесет и четири године, није се вратио пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије, у борби са ескадрилом авиона НАТО…
РТ Балкан, 3. 5. 2023, Годишњица страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици
Тужилаштво БиХ подигло је прошле године у априлу оптужницу у случају „Добровољачка“ после пуних 30 година Данас се навршава 31 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, 2. и 3. маја 1992. године, када су убијена 42 војника, 71 је рањен, а 207 заробљено и мучено у…
Политика, 3. 5. 2023, Јошаница, село страха и наде
Tражећи пре више од једног века место где има доста земље и воде, људи су насељавали простор покрај реке Јошанице, који је сада транзит ка Новом Пазару и којим патролирају Росу специјалци Јошаница, Црвенци, Бараћи – Села дуж реке Јошанице пружила су се од Црнца и Гњеждана до самог Ибра,…
Стање ствари, Ђакон Ненад Илић ФБ, 3. 5. 2023, Свети владика Николај: Молитва за српски народ
Ђакон Ненад Илић: Пренос моштију Светог владике Николаја Празник повратка моштију Светог Николаја Српског из Америке у отаџбину (3. мај) велики је празник и биће све већи како време пролази. Свети Николај Српски оставио је записане и речи молитве за свој народ који се овде наводе у нешто скраћеном облику:…
Вечерње новости (ба), СРНА, 2. 5. 2023, Умањење броја јасеновачких жртава води порицању злочина
Покушавао сам да направим пописе и пре рата и после рата, и испада да, према мом рачуну, фали 1,5 милиона људи. Али ова држава ни Срби нису пописали ни за задњи рат, ни бомбардовање, ми своје жртве нисмо пописали ни за један рат. Тиме изражавамо непоштовањe и поново их убијамо,… Глас Српске, СРНА, 1. 5. 2023, У Храму Светог Марка у Београду служен парастос Србима страдалим у “Бљеску”
БЕОГРАД – Страдали у хрватској злочиначкој акцији “Бљесак” никада не смију бити заборављени нити смије престати настојање да одговорни буду доведени правди, поручено је данас из Београда након што је у Храму Светог Марка служен парастос за 283 Срба убијених и несталих у тој акцији на Западну Славонију на данашњи…
Не заборављамо – Памтимо
![Институт за политичке студије Београд, 14. 11. 2025, Др Саша Јашин: Арадска тврђава као логор за истребљење Срба у Аустроугарској [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p31350-350x200-no.jpg)
Институт за политичке студије Београд, 14. 11. 2025, Др Саша Јашин: Арадска тврђава као логор за истребљење Срба у Аустроугарској [Видео]
У организацији Института за политичке студије, од 26. до 27. маја 2025. године, одржана је Међународна научна конференција „Геноцид над словенским народима у 20. веку”. Присутне су поздравили др Миша Стојадиновић, научни саветник и директор Института; Њ.Е. Александар Боцан-Харченко, амбасадор Руске Федерације у Р. Србији; Њ.Е. Сергеј Малиновски, амбасадор Републике Белорусије у Р. Србији; проф. др Јован Јањић, потпредседник Народне скупштине Републике Србије; Дмитриј Михаилович Демурин, заменик директора Другог департмана Заједнице независних држава Министарства спољних послова Русије;
Конфер[...]
![Политикин забавник, 31. 10. 2015, Априлски рат: Кад је небо горело до последње бомбе [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13378-350x200-no.jpg)
Политикин забавник, 31. 10. 2015, Априлски рат: Кад је небо горело до последње бомбе [из Архиве]
Иако суочени, с пролећа 1941. године, с најмоћнијом ратном машинеријом у историји, наши ваздухопловци више пута силовито су узвратили непријатељу. Док се о ловцима понешто и сачувало у сећању, бомбардери су готово заборављени.
Кошмарна недеља 6. априла 1941. године осванула је дивљачким нацистичким бомбардовањем Београда без претходне објаве рата, и поред тога што је био проглашен за небрањени, „отворен град”. Више стотина тона разорних и запаљивих бомби сручило се на успавану престоницу Краљевине Југославије, сејући уништење, ужас и смрт. Како су после рата посведочиле немачке војсковође, би[...]
Глас Српске, 6. 5. 2025, Мрак правосуђа: 33 године послије нико није кажњен за Ђурђевдански покољ у Подрињу
Данас се навршавају 33 године од почетка српског страдања на подручју средњег Подриња и на данашњи дан су злогласне хорде Насера Орића у рану зору кренуле у свој крвави пир, подсјетио је за „Глас Српске“ предсједник сребреничке Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић и подсјетио да су напали село Бљечева у Братунцу као и село Гниона на подручју општине Сребреница.
- Знамо да је тог дана брутално заклана Косана Зекић, али сем нас Срба то никога другог не занима. То је постало нормална појава у рату када се кољу српски цивили а подсјетићу[...]
РТРС, 29. 8. 2023, Веритас: Неразјашњена судбина 1.517 српских жртава
"Веритас" тренутно располаже подацима за више десетина познатих места укопа са више од 150 посмртних остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком "непознат", који и 28 година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију
Из Документационо-информационог центра "Веритас" саопштили су да се, према њиховим подацима, међу 7.713 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине из рата деведесетих, налази 1.517 особа чије судбине још нису расветљене.
Међу њима су 1.083 цивила (71 одсто), од чега су 424[...]
Вечерње новости, 27. 4. 2023, СА СРБИМА КРОЗ ГОЛГОТУ ВЕЛИКОГ РАТА: Књига Бојана Пајића сведочанство о 1.500 Аустралијанаца који су помагали нашем народу
СИРОТА малена Србија! Душа ме боли због ње и њеног храброг народа. Заиста сам напорно радила током тих првих недеља инвазије и ретко би се дешавало да ми очи не буду пуне суза - записала је у писму послатом из Врњачке Бање 1915. године, медицинска сестра, Аустралијанка Етел Меј Гилингам.
Гилингам, својевремено одликована Крстом милосрђа Краљевине Србије, само је једна од јунакиња књиге Аустралијанци са Србима у Првом светском рату.
Књига Бојана Пајића, која је синоћ промовисана у Историјском музеју Србије, открива причу о две у оно време просторно удаљене нације које су се ујединиле у борби [...]
