За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српско наслеђе, Број 15, 16, 17, ратнo издање – јун 1999, Др Животије Ђорђевић: Геноцид над Србима 1941-1945. [из Архиве]
Демографском статистичком методом је утврђено да су, усвајањем просечне годишње стопе раста 1,70 одсто за период 1931-1941 и 1,95 одсто за период 1941-1948, укупни демографски губици (Срба) у Другом светском рату износили 1.820.000, од којих је 156.000 нерођених, 57.000 одсељених и 1.607.000 убијених. Ако је Срба у Југославији 1948. било… СРНА, Општина Гацко.рс, 4. 4. 2023, Служен помен жртвама комунистичког злочина у селу Добрељи [Мапа]
Парастосом недужно страдалим жртвама код спомен обиљежја у селу Добрељи, обиљежена је 81 година од злочина у овом гатачком селу. Злочин припадника Првог партизанског херцеговачко–црногорског ударног батаљона над тридесет девет мјештана, углавном стараца, дјеце и жена, догодио се у зору 4. априла 1942. године. Начелник општине Гацко др Огњен Милинковић…
Вечерње новости.ба, 3. 4. 2023, Улице у Мостару и даље носе имена усташа
ШЕСТ улица у Мостару које су назване по усташким злочинцима из Другог свјетског рата и даље нису преименоване, иако је гласовима већине одборника Градског вијећа то наложено да се уради још средином прошле године. Иако су у јулу 2022. одлуку мостарског Градског вијећа о промјени назива улица које су именоване…
Вечерње новости, 3. 4. 2023, На данашњи дан 1915. умрла Надежда Петровић, лечећи српске ратнике у Ваљевској болници
СРПСКА хероина, велики сликар, хуманитарни радник и прва Српкиња ратни репортер умрла је на данашњи дан 3. априла у Ваљеву од тифуса, у трећем рату у коме је учествовала као добровољна болничарка. Одбила је позиве на конференцију у Риму и из болница страних мисија да би се вратила у град…
Глас Српске, 3. 4. 2023, Милан Кољанин, историчар, за “Глас Српске: Степинац је одавно средство за прање цијеле НДХ
У појединим европским земљама, већ извјесно вријеме, траје опасан процес релативизације и банализације злочина почињених током Другог свјетског рата, улоге нацистичке Њемачке, али и одређених историјских личности, а у чему све више и отвореније учествују поједини и утицајни западни медији. Упозорава на ово угледни српски историчар Милан Кољанин, који је…
Искра, 1. 4. 2023, Др Радомир Павловић: ДОК ЈЕ ГОРИО НА ЛОМАЧИ ПЈЕВАО ЈЕ СРПСКУ ХИМНУ – Мајор Коста Тодоровић
Српска историја препуна је примјера када су прави јунаци гинули на најхрабрији могући начин за свој народ. Један од њих је и мајор Коста Тодоровић који је жив спаљен на ломачи у Сребреници. Пркос и понос аустроугарском окупатору исказао је и у својим последњим тренуцима живота – док је горио…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 4. 11. 2024, Високи Дечани и Адем Јашари: Шта је културна баштина тзв. Косова?
Министарство културе, омладине и спорта тзв. Косова објавило је листу културног наслеђа под привременом заштититом, а на тој листи, у категорији арехеолошког наслеђа, налази се 968 споменика
Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина. Овај рецепт нацистичког министра пропаганде Јозефа Гебелса покушавају да примене албански сепаратисти са Косова и Метохије како би присвојили српско културно наслеђе на КиМ. Одавно уверавају да манастир Високи Дечани, како тврди Удружење косовских историчара "Али Хадри", не припада Српској Православној Цркви (СПЦ), него православним Албанцима.
Чуле су се и те[...]
Политика, 18. 10. 2023, Како умире ратник
Служио сам као свештеник у каранској Белој Цркви од 1963. до 1975. и забележио сећања солунских ратника из своје парохије из појединих села Лужничке долине. И сам припадам ратничкој породици – отац ми је солунац, деда је остао на Солунском фронту, дедин брат погинуо на Церу, а његов син као рањеник умро у Младеновцу исте године – и сматрам да ће сведочанства солунаца бити занимљива читаоцима.
„Служио сам у артиљерији 1914. године”, причао ми је Милоје Петровић из Бјелотића. „Водили смо борбу са Швабама код Лознице у селу Коренита. Био сам нишанџија на топу. Швабе су нас притисле и ми смо мо[...]
Глас Српске, СРНА, 31. 10. 2024, Музеј жртава геноцида дошао до телеграма Кватерника којим издаје налог Лубурићу
Музеј жртава геноцида у Београду добио је у посјед телеграм који је заповједник Усташке надзорне службе Еуген Дидо Кватерник послао управитељу усташког логора Јасеновац Максу Лубурићу са налогом да одмах скупи око стотину жена, дјеце и старијих људи из котара Војнић и о томе га обавијести.
Телеграм је у посједу Музеја жртава геноцида у Београду однедавно захваљујући дародавцу из Беча.
- То је први документ у нашем поседу у ком се помиње Лубурићево име и из ког се види да Кватерник од њега тражи хапшење жена, деце и старих - цивила. У ћошку "брзојавке" број 424 налази се карактеристично у[...]
Вечерње новости, 5. 5. 2021, ДАВИД НАСРНУО НА ГОЛИЈАТА: Редитељ Никола Лоренцин о документарно-играном филму "Драва се не предаје"
НИ после осамдесет година од јуначког и трагичног чина команданта краљевског монитора "Драва", поручника фрегате Александра Берића, не престајемо да се дивимо и да се чиста срца клањамо његовој храбрости.
Једноставно: да поштујемо војничку заклетву коју је под државном заставом Берић у неравноправној борби, до потонућа брода, часно положио домовини на олтар - каже, за "Новости", редитељ Никола Лоренцин, који је недавно завршио снимање играно-документарног филма "Драва се не предаје".
Овим филмом аутор нас подсећа на велико херојство посаде "Драве" и поручника Берића који су 12. априла 19[...]
Глас Српске,СРНА, 19.7.2018, Филм о Александру Маслеши - најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде
У Требињу је премијерно приказан документарни филм о најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Александру Маслеши под називом "Сузе говоре истину", требињског новинара Небојше Колака.
Филм траје 67 минута и говори о шеснаестогодишњем дјечаку који је напустио дјечачку игру и школу, узео пушку и отишао на прву линију херцеговачког фронта да брани отаџбину.
У филму говоре његови родитељи, сестра и дјед.
Колак је истакао да је на дјечака посебан печат оставио деведесетпетогодишњи дјед Раде.
"Немој ми замјерити што плачем, јер сузе говоре истину", присјетио се Колак Радових [...]
