За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српска телевизија УСА, Чикаго, 15. 6. 2017, Априлски рат: Синиша Мијатовић – ПИТАЊЕ ЧАСТИ, авијација у Другом светском рату [из Архиве]
У спасавању еропске цивилизације за њих је било питање части да у томе помогну свим својим снагама, ма како незнатна била та њихова снага и моћ. У (Доњем) Ораховцу, месташцету у крајњем углу бококоторског залива, рано јутро 16. априла 1941. било је живо. Техничко особље завршавало је припрему групе хидроплана… СРНА, Спутњик, 16. 4. 2023, Моја Русија у Србији: Кавкаски орах израстао на Авали из гроба црвеноармејца
У новој епизоди „Моје Русије у Србији“ водимо вас на Авалу, на место где из гроба црвеноармејца расте кавкаски орах. Октобар 1944. воде се последње борбе за ослобођење Београда у Другом светком рату. Раме уз раме са српским борцима боре се и војници Црвене армије, из свих делова бившег Совјетског…
РТ Балкан, 11. 4. 2023, Слободан Рељић: Крвава конзулска сведочанства: Има ли ишта ново на Косову 2023. у односу на 1903.
Кад су 17. марта 2004. Албанци кренули у јуриш на Србе по целом Косову и Метохији, НАТО војници су одлучили да се не мешају у „локални сукоб“ и необуздане паљевине „Довољно је да тек накратко боравите у Старој Србији, па да крене да вас обузима ужасно стање духа. Почетни ужас,… Глас Српске, 17. 4. 2023, Обиљежена 81 година од усташког покоља Срба у Бијелом Потоку [Мапа]
У бањалучком насељу Бијели Поток данас је обиљежена 81 година од страдања 54 српска цивила из тог мјеста која су на православни Васкрс 1942. године свирепо убиле усташе. Потомци жртава кажу да су њихове најмилије убиле комшије Хрвати, а о свирепости злочина за који нико није одговарао најбоље свједочи то…
Погледи, 14. 4. 2023, Милосав Самарџић: Крвави Васкрс 1944. [Видео]
Није сваки Васкрс дочекан у миру, Васкс 1944. године је дочекан под бомбама у тужним и трагичним догађајима јер су комунисти навели савезничке авионе да бомбардују највеће српске градове. Зашто су Западни савезници 1944. године бомбардовали Београд, Ниш, Крагујевац, Нови Сад, Бањалуку, Подгорицу… по тепих систему? Ко је тражио бомбардовања?…
Политика, 16. 4. 2023, Момчило Павловић: Београдски крвави Ускрс 1944. године
Два ускршња радосна дана, недеља 16. и понедељак 17. април 1944. године, за Београд и његове житеље претворена су у „Крвави ускрс”. У та два дана савезнички авиони бомбардовали су Београд „просипајући бомбе широм вароши”. Разаране су и порушене куће, улице, болнице, надлештва. Иако су у инструкцијама пилотима били означени…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 22.4.2017, Молитвено сјећање и меморијална академија у помен јасеновачким жртвама
У обновљеном храму Светог пророка Илије у мјесту Млака надомак Јасеновца, поводом Дана пробоја логораша из усташког концентрационог логора Јасеновац, Свету архијерејску литургију служи Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Светој архијерејској литругију присуствовао је предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар просвјете и културе Српске Дане Малешевић, представници Секретаријата за вјере Републике Српске и Србије и предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац.
[...]
Вечерње новости, 12.2.2015, Ђакомо Скоти: Пакао почиње у зору
Један хрватски одред напада чешки батаљон: пет припадника “плавих шлемова“ је рањено. Два војника ОУН умиру од губитка крви. Хрватски војници гађају колону српских цивила
ИЗМЕЂУ пет сати ујутро 4. августа и 18 сати 7. августа 1995, операцијом названом “Олуја” и ангажовањем више од 150.000 људи, хрватска војска запоседа територију такозване Републике Српске Крајине и окупира је. На тај начин ликвидира, за нешто више од 80 часова, сецесионистичку државицу рођену 1991. у побуни српског становништва против националистичке владе из Загреба. У исто време чисти ову територију од целокупног становн[...]
РТ Војводине, 14.6.2018, Обележена годишњица битке на Кошарама
ДЕБЕЉАЧА - На данашњи дан пре 19 година завршена је битка за Кошаре. У борбама које су трајале три месеца погинуло 108 припадника Војске Југославије. Државна церемонија у част погинулих војника организована је у Дебељачи родном месту Тибора Церне југословенског војника који је погинуо на Косову и Метохији. ...
На споменик Тибору Церни у Дебељачи положени су венци у знак сећања на војнике погинуле у реону карауле Кошаре.
Њих су напали терористи са Косова, Војска Албаније и НАТО, а борбе су трајале од априла до јуна 1999. године.
"Обележавамо сећање на њихову младост и храброст. Захваљу[...]
![СПОНА, 16. 11. 2017, Откривање злочина бугарских окупатора над српским колонистима код Крушева [из Архиве] Maпа](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23240-350x200-no.jpg)
СПОНА, 16. 11. 2017, Откривање злочина бугарских окупатора над српским колонистима код Крушева [из Архиве] Maпа
После 75 година разоткривена је стравична истина о смакнућу недужних Срба иза Великог рата придошлих у Македонију с надом у бољи живот и сугурну кору хлеба. Помен ретких расутих потомака страдалим прецима у тешком ратном злочину новембра 1942. масакрираних српских колониста из Врличке крајине у Далмацији, монструзно изведен од бугарских окупационих слугу у селу Милошеву, код Крушева у западној Македонији.
Подсећање на мученичку смрт деветорице Срба из Милошева, зверски до смрти у тешким мукама, под ударцима тољага „чувара бугарског поретка“, те ратне 1942. у окупираној Македонији, претучених [...]
Глас Српске, СРНА, 6.9.2020, Парастос за жртве усташких злочина на Рашће брду
КОТОР ВАРОШ - На Рашће брду код Котор Вароша данас је обиљежено 78 година од страдања 20 бораца Народноослободилачког рата /НОР/ и цивила које су убиле усташе 1942. године.
Парастос за жртве фашистичког терора служио је протонамјесник поповачки Борко Ђурђевић, који је рекао да су на овом мјесту у априлу 1942. године усташе извршиле највећи злочин на подручју тадашњег которварошког среза над заробљеним борцима НОР-а и недужним цивилима.
“У злочину је страдало девет бораца НОР-а и 54 становника из Товладића, Липовца и Подосоја, од којих је 20 сахрањено у спомен-костурницу”, навео је Ђурђев[...]
