За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 18. 4. 2023, Србија још броји жртве савезника: Пре 79 година на Ускрс почело бомбардовање Београда
НИ 79 година после једног од најстрашнијих бомбардовања које је доживела српска престоница, на Ускрс, 16. и 17. априла 1944. године, не зна се колико је тачно било жртава у више савезничких бомбардовања током 1944. године. Страдали су уписивани у матичне књиге умрлих у београдским православним и римокатоличким црквама, док…
Српска телевизија УСА, Чикаго, 15. 6. 2017, Априлски рат: Синиша Мијатовић – ПИТАЊЕ ЧАСТИ, авијација у Другом светском рату [из Архиве]
У спасавању еропске цивилизације за њих је било питање части да у томе помогну свим својим снагама, ма како незнатна била та њихова снага и моћ. У (Доњем) Ораховцу, месташцету у крајњем углу бококоторског залива, рано јутро 16. априла 1941. било је живо. Техничко особље завршавало је припрему групе хидроплана… СРНА, Спутњик, 16. 4. 2023, Моја Русија у Србији: Кавкаски орах израстао на Авали из гроба црвеноармејца
У новој епизоди „Моје Русије у Србији“ водимо вас на Авалу, на место где из гроба црвеноармејца расте кавкаски орах. Октобар 1944. воде се последње борбе за ослобођење Београда у Другом светком рату. Раме уз раме са српским борцима боре се и војници Црвене армије, из свих делова бившег Совјетског…
РТ Балкан, 11. 4. 2023, Слободан Рељић: Крвава конзулска сведочанства: Има ли ишта ново на Косову 2023. у односу на 1903.
Кад су 17. марта 2004. Албанци кренули у јуриш на Србе по целом Косову и Метохији, НАТО војници су одлучили да се не мешају у „локални сукоб“ и необуздане паљевине „Довољно је да тек накратко боравите у Старој Србији, па да крене да вас обузима ужасно стање духа. Почетни ужас,… Глас Српске, 17. 4. 2023, Обиљежена 81 година од усташког покоља Срба у Бијелом Потоку [Мапа]
У бањалучком насељу Бијели Поток данас је обиљежена 81 година од страдања 54 српска цивила из тог мјеста која су на православни Васкрс 1942. године свирепо убиле усташе. Потомци жртава кажу да су њихове најмилије убиле комшије Хрвати, а о свирепости злочина за који нико није одговарао најбоље свједочи то…
Погледи, 14. 4. 2023, Милосав Самарџић: Крвави Васкрс 1944. [Видео]
Није сваки Васкрс дочекан у миру, Васкс 1944. године је дочекан под бомбама у тужним и трагичним догађајима јер су комунисти навели савезничке авионе да бомбардују највеће српске градове. Зашто су Западни савезници 1944. године бомбардовали Београд, Ниш, Крагујевац, Нови Сад, Бањалуку, Подгорицу… по тепих систему? Ко је тражио бомбардовања?…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, Вечерње новости, 5. 10. 2013, Мајор Гавриловић, херој без обележја
Престоница заборавила на своје браниоце из Великог рата. Нестало обележје са места одакле су славни официр и његови јунаци кренули у самоубилачки јуриш.
Ове године поштоваоци славног мајора Гавриловића и његових јунака одбране Београда неће имати где да ставе ни венчић. Нестала је, током овог лета, спомен-табла са зида на раскрсници улица Банатске (данас Мике Аласа) и Цара Уроша. Она је обележавала место на коме је 7. октобра 1915. изговорена најчувенија команда српске војске.
Кезићева опомена
Петнаест година по окончању рата поручник-инвалид Кезић је писао "Београдским оп[...]
Вечерње новости, 24. 1. 2024, Алибунар: Споменик војницима 4. коњичког пука ВКЈ стрељаним у Априлском рату
У општини Алибунар, на излазу из Банатског Карловца ка Владимировцу, постављено је скромно спомен обележје, посвећено палим војницима Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године.
Реч је о око 40 припадника 4. вршачког коњичког пука, које су после кратке, али жестоке борбе, као ратне заробљенике стрељале немачке окупационе трупе.
Било је то 11. априла, након пада Вршца, када су СС-овске копнене трупе преко Алибунара и Панчева кренуле у освајање Београда.
На том путу једино су у Алибунару доживели озбиљнији отпор, али су, супротно Женевској конвенцији, потписаној 1929. године, с[...]
![Институт за истраживање српских страдања, СРНА, 12. 5. 2021, Миливоје Иванишевић: Зла судбина близу 100 српских насеља [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14919-350x200-no.jpg)
Институт за истраживање српских страдања, СРНА, 12. 5. 2021, Миливоје Иванишевић: Зла судбина близу 100 српских насеља [из Архиве]
Близу 100 насеља са српском популацијом је нападнуто, спаљено и опљачкано у регији Братунац, Скелани и Сребреница, наведено је у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године , који је упућен УН 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића.
Иако је у Меморандуму наведено да је готово немогуће у овако кратком прегледу поменути све нападе, спаљивања и пљачкања српских села, ипак се истиче да опис разарања само неких од тих села и заселака може да буде увјерљив доказ њихове епопеје.
О[...]
Магазин Седмица, 7.6.2018, ПИВСКА КРВАВА БАЈКА: Један од најсвирепијих злочина Другог свјетског рата
Најмање 522 житеља Пиве, од којих 109 дјеце, свирепо су убијена 7. јуна 1943. године. Покосили су их рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије. Српска православна црква је недавно одлучила да канонизује пивске страдалнике, проглашени су мученицима и ушли у црквени календар
Дола у Пиви су једно, али не и једино жртвено мјесто из чијих долина и данас вапе душе 522 житеља овог краја, међу њима и 109 дјеце, које су 7. јуна 1943. године, на празник Обретање главе Светог Јо[...]
Вечерње новости, 21. 1. 2024, Заборав прекрио 6.500 официра краљевске војске: О заточеницима логора у Другом светском рату у Немачкој
ЗАР не примећујете већ на први поглед, да сам пореклом и Српкиња? Са нескривеним поносом у гласу, рекла је недавно енглеска новинарка Ана Томфорте историчару др Жељку Драгићу на гробљу у Оснабрику где њен отац Слободан Думановић почива са групом официра Југословенске краљеве војске, заробљеника некадашњег логора Oflag VI c у доњесаксонском немачком граду Оснабрику (1941-1945).
Думановић, пилот југословенског краљевског ваздухопловства, родом из Трстеника, био је један од око 6.000 официра који се нису мирили са приступом државе Тројном пакту 25. марта 1941. сматрајући то издајом те су доспели[...]
