За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 31. 5. 2023, Обележена 214. годишњица историјског Боја на Чегру
НИШ – У присуству министра за рад, борачка и социјална питања наше земље Николе Селаковића, државног секретара Зорана Антића, владике Арсенија епископа Нишке епархије са представницима Српске православне цркве, представника града Ниша и нишких градских општина, Нишавског округа, бројних нишких и удружења која негују сободарске традиције из целе Србије, и…
Политика, 31. 5. 2023, НАТО је побио десет недужних, а тридесетак је на бомбардованом мосту у Варварину рањено
Варварин – Трагично и недужно страдалим Варваринцима у НАТО бомбардовању 30. маја 1999. поред спомен-обележја крај Велике Мораве, одржан је помен и положени су венци. Тог дана страдало је десет недужних цивила, а тридесетак је рањено. Авиони НАТО-а бомбардовали су мост у Варварину 30. маја 1999. године у два наврата.…
Политика, 31. 5. 2023, Зашто је НАТО бомбардовао Нови Пазар и убио 11 цивила
Међу једанаест погинулих цивила био је и двогодишњи дечак Марко Симић. Отац Владан га је тог дана извео у шетњу до стричеве продавнице у погођеној згради. Када је грунуло, отац је покушао да загрљајем заштити синчића. Заједно су отишли у смрт Нови Пазар – Пре 24 године 31. мај био…
e-Veritas, 30. 5. 2023, Саопштење поводом годишњице страдања избјеглица из Крајине у НАТО бомбардовању Сурдулице (30/31.05.1999)
У ноћи 30/31. маја 1999. године НАТО авиони су бомбардовали подручје општине Сурдулица са 4 пројектила велике разорне моћи. Погођена је специјална болница за плућне болести “Санаторијум” у југоисточном дијелу Сурдулице. Два пројектила су директно погодила павиљон у коме су биле смјештене избјеглице из бивше Републике Српске Крајине, а један…
СРНА, 30. 5. 2023, Штрбац: Глорификовање усташтва у Стоцу
Директор Докумантационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је Срни да је Хрватска ове године предсједавајућа Међународног савеза за сјећање на Холокауст због чега је морала „умирити и исконтролисати“ обиљежавања Блајбурга, али да су зато они који глорификују усташе себи дали одушка у Стоцу у Федерацији БиХ. Штрбац је навео да…
Вечерње новости, 30. 5. 2023, На данашњи дан ракетиран мост на Великој Морави, убијено 10 цивила
САЊА Миленковић (15), Милан Савић (24), Војкан Станковић (31), Зоран Маринковић (33), Ратобор Симоновић (38), Ружица Симоновић (55), Миливоје Ћирић (66), Стојан Ристић (56), Тола Апостоловић (74) и Драгослав Терзић (68) убијени су на данашњи дан пре 24 године, када су НАТО авиони ракетирали мост на Великој Морави у Варварину.… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 22. 4. 2018, Обележен Дан сећања на жртве Холокауста
Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату обележен је данас полагањем венаца и одавањем почасти код споменика жртвама геноцида на Сајмишту
Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату обележен је данас полагањем венаца и одавањем почасти код споменика жртвама геноцида на Сајмишту.
Државну церемонију обележавања Дана сећања предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић који је рекао да је Србија увек била на правој страни у историји и да се борила за слободу.
[...]
РТРС, 13. 7. 2024, У Храму у Сиску служена литургија поводом новоканонизоване Свете дјеце мученика јастребарских и сисачких
На празник новоканонизоване Свете дјеце мученика јастребарских и сисачких служена је архијерејска литургија.
Литургију је служило свештенство предвођено епископом буеносајерски и јужно-централно амерички Кирилом који је и администратор Митрополије загребачко-љубљанске.
Ово је прва литургија посвећена новоканонизованој Светој дјеци мученика јастребарских и сисачких служена на овај датум.
Литургији су присуствовали Невенка Кончар, рођена у селу Милошеву у Градишци 1937. године, преживјели логораш у дјечијем логору у Сиску и Јастребарском, Мирјана Олујић, замјеник жупана Сисачко - мослав[...]
Savo Štrbac: Rubrika „Kidnapоvani“
Baljci su poveliko krajinsko selo sa oko 600 duša, uglavnom Srba. Smješteno je u opštini Drniš, blizu ratom uspostavljene granice između Krajine i Hrvatske. Baljčani su život prilagođavali ratnim prilikama. Vojno sposobni muškarci već treću godinu brane Krajinu, dok nejač, žene i starci obrađuju polja i čuvaju stoku. Baljačka polja i pašnjaci dopiru do same granice.
Što je rat duže trajao, to su Baljčani, postajali manje oprezni. U želji da što više obrade polja i što bolje nahrane stoku, zalazili su sve bliže granici. Troje seljana, Dušan (60), Mara (50) i Marija (47), istjerali su 27. maj[...]
ИСТОРИЈА У УЧИОНИЦИ, 19. 8. 2015, У позадини Церске битке
Познато је да је аустроугарска војска у наступању и повлачењу, од 12. до 24. августа 1914. године, починила нечувена зверства.
Пре упада у Србију генерал Fülöрр, командант 9. корпуса, наредио је поступање према свима са највећом строгошћу, оштрином и неповерењем, јер је српско становништво испуњено фанатичном мржњом према Аустријанцима и да никаква хуманост и благост нису ни најмање умесни. Ко буде имао милости, тај ће најстрожије бити кажњен. „При заузимању места одмах узимати таоце — попове, учитеље, угледне поседнике. При поласку повести их са собом до последњих кућа и безусловно их побит[...]
Вечерње новости, 12.2.2015, Ђакомо Скоти: Пакао почиње у зору
Један хрватски одред напада чешки батаљон: пет припадника “плавих шлемова“ је рањено. Два војника ОУН умиру од губитка крви. Хрватски војници гађају колону српских цивила
ИЗМЕЂУ пет сати ујутро 4. августа и 18 сати 7. августа 1995, операцијом названом “Олуја” и ангажовањем више од 150.000 људи, хрватска војска запоседа територију такозване Републике Српске Крајине и окупира је. На тај начин ликвидира, за нешто више од 80 часова, сецесионистичку државицу рођену 1991. у побуни српског становништва против националистичке владе из Загреба. У исто време чисти ову територију од целокупног становн[...]
