За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, 14. 4. 2023, Промоција новог 4. тома Енциклопедије Републике Српске
Велика нам је част и радост да вас обавестимо да је господин Миливоје Иванишевић, оснивач и директор Института за истраживање српских страдања у XX веку, унет у 4. том Енциклопедије Републике Српске; добијање енциклопедијске одреднице је још једна потврда посвећености темељима Републике Српске. Енциклопедија Републике Српске јесте најзначајнији пројекат који…
Политикин забавник, 31. 10. 2015, Априлски рат: Кад је небо горело до последње бомбе [из Архиве]
Иако суочени, с пролећа 1941. године, с најмоћнијом ратном машинеријом у историји, наши ваздухопловци више пута силовито су узвратили непријатељу. Док се о ловцима понешто и сачувало у сећању, бомбардери су готово заборављени. Кошмарна недеља 6. априла 1941. године осванула је дивљачким нацистичким бомбардовањем Београда без претходне објаве рата, и… Политика, 11.4.2023, Саво Штрбац: За обману спремни
У Хрватској, посебно од њеног уласка у ЕУ, поново ескалира рехабилитација усташтва: усташки поздрав “За дом спремни”, често праћен и усташком иконографијом, редовно се чује на спортским теренима, концертима, прославама и протестима. МУП Хрватске је недавно упутио у јавну расправу Нацрт предлога закона о изменама и допунама Закона о прекршајима…
Погледи, 1. 4. 2023, Априлски рат 1941. године [Филм]
Априлски рат је је трајао довољно дуго да успори Хитлера у оганизовању напада на Совјетски савез. Ко су били хероји одбране Југославије? Пуковник Драган Крсмановић, магистар историјских наука, анализира ток Априлског рата, његове битке, трајање и значај у одлагању напретка операције Барбароса.
СРНА, 12. 4. 2023, Лучић: Српски народ поносан на доктора Лазу – In memoriam
Српски народ у цјелини треба да буде поносан на хероја – доктора Миодрага Лазића јер му је у најтежим моментима у Одбрамбено-отаџбинском рату пружио помоћ и утјеху, рекао је Срни некадашњи замјеник командира Српске гарде Српске Илиџе Мирослав Лучић, поводом три године од смрти овог хирурга. Лучић је рекао да…
Срби у БиХ, 5. 7. 2017, Априлски рат: БАТАЉОН ПРОТИВ ДИВИЗИЈЕ – Срцем на челик [из Архиве]
Обревши се 14. априла код Мркоњић Града IV батаљон Школе резервних официра бивше Југословенске војске прихватио је неравноправну битку с XIV оклопном дивизијом Хитлеровог Вермахта. Због чега је тај јуначки и, по много чему донкихотски чин, потискиван у заборав? Један (ђачки) батаљон – против (једне) оклопне дивизије! Зар се и… Не заборављамо – Памтимо
Srbi.net, 12.10.2020, Помен за 243 српска цивила убијена 1942. године у селу Кукуњевац
Веће српске националне мањине Липика, Месни одбор Кукуњевац и УАБА Липик-Пакрац одржали комеморативни скуп за жртве усташког терора из октобра 1942. године.
Комеморација и помен за 243 српска цивила, које су 11. октобра 1942. године у селу Кукуњевац побиле усташке власти одржана је у недељу, 11. октобра. Учесници комеморације и помена окупили су се испред срушене цркве и у колони се упутили на место тог страшног злочина.
Делегације су положиле венце на обновљено постоље са именима и презименима свих страдалника, њих укупно 667.
Венце су положиле делегације Пожешко-славонске жупаније, [...]
Замукло село Велика
Павле Џелетовић Иванов | 29. август 2012.
За два сата побијено, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. У кући Мирка Пауновића шеснаесторо живо изгорело
СПИСАК злодела квислиншких јединица веома је дугачак, али оно што је 28. јула 1944. године учинила „Скендербег“ дивизија, по суровости превазилази све. У малом селу Велика, недалеко од Чакора, за само два сата и 15 минута побијено је, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. Разуларена руља у есесовским униформама, уз асистенцију балиста и вулнетара из Плава и Гусиња, извршила је стравични п[...]
![Спутњик, 11. 11. 2023, Драган Крсмановић: Од свих чланица Антанте, само Србија има право да 11. новембар обележава као Дан победе [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17488-350x200-no.jpg)
Спутњик, 11. 11. 2023, Драган Крсмановић: Од свих чланица Антанте, само Србија има право да 11. новембар обележава као Дан победе [Видео]
Ударац које су Централне силе примиле на Солунском фронту био је кључан да би се 11. новембар догодио. Срби су тада одиграли одлучујућу улогу на светској позорници. Од свих држава чланица Антанте, једино Србија има право да тај датум обележава као Дан победе, сматрa војни историчар, пуковник Драган Крсмановић.
Дан примирја, 11. новембар, спада међу најважније датуме у светској историји. На тај дан 1918, Немачка је пред представницима сила Антанте у Компијењу, потписала примирје, које означило њену фактичку капитулацију у I светском рату. Тај дан означава комплетан слом старе светске хијерар[...]
РТ Балкан, 7. 7. 2025, Бранко Жујовић: Потпуковник Џон Е. Среј: Између историјских чињеница о Сребреници и спонзорисане пропаганде (I)
Амерички обавештајац у свом извештају из октобра 1995. године наводи да је Насер Орић рекетирао Сребреничане, нарочито оне који су радили за УН, приморавајући их да му уступају 80 одсто зараде и купују цигарете по повлашћеним ценама у интендатурама УН које је овај касније препродавао
Уочи тридесете годишњице злочина који су српске снаге починиле у Сребреници поново расту пропагандни притисци дела западних центара моћи да се овај злочин, уз помоћ муслиманског Сарајева, у светској јавности промовише искључиво као геноцид.
У пракси, то значи да се свако критичко промишљање у вези са ратом у Бос[...]
VERITAS, 30.04.2015, Povodom godišnjice stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija „Bljesak“)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu RSK, u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UN (Sektor „Zapad“).
Protiv zapadnoslavonskih Srba (oko 15.000 žitelja sa oko 4.000 vojnika) krenulo je više od 16.000 pripadnika hrvatskih oružanih snaga.
Narod Zapadne Slavonije, pamteći stradanja Srba u Jasenovcu, zloglasnom ustaškom logoru iz Drugog svjetskog rata, i u Pakračkoj Poljani, takođe zloglasnom „novoustaškom“ logoru iz 1991. godine, krenuo je u egzodus spašavajući gole živote. Na putu prema “mostu spasa” do rijeke[...]
