За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
СРНА, 1.11.2021, Парастос за убијене Србе из Барице Доње код Брода

У бродској мјесној заједници Барица Доња испред спомен-обиљежја служен је парастос жртвама хрватског усташког терора из 1941. године и погинулим борцима и цивилним жртвама из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата. На спомен-обиљежју уклесана су имена 124 становника из Барице убијена 1941. године, а на споменику из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата имена пет погинулих…
Глас Српске, 31.10.2021, Барио: Спомен без крста на Казанима – нови шамар хришћанству

Патрик Барио, члан Међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, рекао је да је спомен страдалим православцима без крста на Казанима у Сарајеву нови шамар хришћанству у БиХ, али и у цијелој Европи. Барио је истакао да није изненађен што се на обиљежју српског…
Вечерње новости, 31.10.2021, Кости пронађене током радова у оквиру базе КФОР, преузела косовска полиција

ЉУДСКЕ кости које су пронађене током радова на ископавању темеља за изградњу нове зграде у оквиру базе Кфора у приштинском насељу Драгодан преузела је косовска полиција која већ води истрагу, а да о томе уопште није обавестила Удружење породица несталих и киднапованих лица на КиМ. Проналазак посмртних остатака потврдио је…
РТВ, Танјуг, 30.10.2021, Веритас подсећа: Годишњица хрватског напада на Билогору

Невладина организација „Веритас“ подсетила је данас да је 31. октобра 1991. године, нападом на припаднике Територијалне одбране Грубишно поље, започела акција хрватске паравојске под кодним називом „Откос-10″, која је имала за циљ ликвидирати или протерати Србе са подручја источне Билогоре, смештеног на северозападу Хрватске, у троуглу између Бјеловара, Дарувара и…
Вести, 30.10.2021, Убијени Срби заслужују крст
Спутњик, 29.10.2021, „Музика Ивана Галеба“: Непознате партитуре Владана Деснице откривене пола века после смрти

У Народној библиотеци Србије одржан је концерт „Музика Ивана Галеба“ на коме су премијерно пред публиком у Србији изведене камерне композиције књижевника Владана Деснице, на основу необјављених и до сада јавности непознатих музичких партитура из његове заоставштине, после више од пола века од смрти великог писца. Студенати Факултета музичке уметности…