Вечерње новости, 8. 3. 2023, Лажно оптужен и стрељан: Дело Михаила Миловановића, носиоца Албанске споменице, надживело идеологију

Михаило Миловановић (1879-1941), аутопортрет  Фото: Википедија

Михаило Миловановић (1879-1941), аутопортрет Фото: Википедија

ХЕРОЈ Балканских ратова и Великог рата, српски сликар, вајар и писац Михаило Миловановић, рођен је на данашњи дан у селу Гостиници код Ужица. Ратног сликара Врховне команде српске војске у Првом светском рату, носиоца Албанске споменице и Ордена Светог Саве који је 1912. дошао у Србију из Минхена да би као добровољац учествовао у балканским ратовима, а 1914. побегао из чешког затвора да би ратовао са својом Дринском дивизијом, комунисти су стрељали у Ужицу новембра 1941. под оптужбом да је „абверов и енглески шпијун“.

Рехабилитован је тек 2007. уз образложење да „није био ни народни непријатељ, ни петоколонаш, те да је стрељан из разлога што није хтео да приступи комунистима и материјално их помаже, дакле из чисто идеолошких и политичких разлога“.

Миловановић је 1905. у Минхену постао студент Академије лепих (ликовних) уметности код професора Лудвига Хертериха, а затим у класи његовог наследника Хуга фон Хабермана. Дипломирао је 1909. и остао у Немачкој до 1912. када се вратио у Србију да би постао доборовољац у Балканским ратовима.

Тек што је скинуо униформу и отишао на усавршавање у Прагу, избио је Први светски рат. Ухапшен је, али је успео да побегне из затвора. Преко Немачке, Пољске, Украјине, Црног мора и Румуније стигао је у Србију и прикључио се као борац својој Дринској дивизији, са којом је прошао албанску голготу.

Миловановић, један од оснивача Удружења ликовних уметника Србије, као ратни сликар Врховне команде српске војске у Првом светском рату, насликао је чувене портрете српских војвода Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степановића и Петра Бојовића, генерала Павла Јуришића Штурма, краља Петра Првог Карађорђевића и регента Александра Карађорђевића, а направио је и споменик војницима Дринске дивизије на Крфу.

Аутор је и споменика Хаџи Мелентију, архимандриту рачанског манастира и кнезу Соколске нахије, у манастиру Рача. Његов споменик команданту Златиборског комитског одреда мајору Кости Тодоровићу у Сребреници су уништиле усташе у Другом светском рату. Миловановић је направио мермерни иконостас у цркви у Младеновцу и споменик српским ратницима у истом граду. Споменик српским ратницима-мученицима су комунисти оскрнавили 1947. уклањањем грба Србије и двоглавог орла с крстом и круном изнад грба.

Миловановићево сликарство одликује преплитање реализма, симболизма и импресионизма, а његове изложбе између два светска рата биле су изузетно посећене. Написао је и роман „Лендина воденица“, који је одштампан више од пола века након што је велики уметник стрељан.

После Априлског рата, Миловановић се вратио у Ужице где је искористио познанство с колегом са студија, оцем немачког команданта Ужица пуковника Штокхаузена, да ослободи неколико талаца.

У време „Ужичке републике“ то га је коштало главе. Комунистичке власти хапсе Миловановића под оптужбом да ради, истовремено, за немачки Абвер и енглеску обавештајну службу! Стрељали су га 28. новембра 1941, а тек 2007. године одлуком Окружног суда у Ужицу велики уметник и српски ратни херој је рехабилитован уз образложење „да је стрељан из разлога што није хтео да приступи комунистима и материјално их помаже, дакле из чисто идеолошких и политичких разлога“.

 

Борис Субашић

 

 

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed