За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срби у БиХ, 5. 7. 2017, Априлски рат: БАТАЉОН ПРОТИВ ДИВИЗИЈЕ – Срцем на челик [из Архиве]
Обревши се 14. априла код Мркоњић Града IV батаљон Школе резервних официра бивше Југословенске војске прихватио је неравноправну битку с XIV оклопном дивизијом Хитлеровог Вермахта. Због чега је тај јуначки и, по много чему донкихотски чин, потискиван у заборав? Један (ђачки) батаљон – против (једне) оклопне дивизије! Зар се и… Вечерње новости, 11. 4. 2023, Априлски рат: ИЗДАХНУО НАМ ЈЕ НА РУКАМА Сећање на деду – прича унука мајора Драгутина
НИЈЕ познат тачан број жртава током бомбардовања Крушевца, на који су се обрушили немачки авиони одмах после Београда, 6. априла 1941, али је сигурно да је прва жртва био резервни мајор Драгутин Вучић. Страдао је као радник барутане Војно-техничког завода „Обилићево“, данашњег „Трајала“, која је била прва мета. Његов унук… СРНА, 11. 4. 2023, Припреме за обележавање Дана сјећања на жртве геноцида и 78 година покушаја пробоја из логора
У СВИМ ГРАДОВИМА СРПСКЕ БИЛБОРДИ ПОВОДОМ ОБИЉЕЖАВАЊА ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЖРTВЕ ГЕНОЦИДА У ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ КОЗАРСКА ДУБИЦА – У свим градовима Републике Српске почело је постављање билборда поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве геноцида у логору Јасеновац, 23. априла у Доњој Градини. Директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина Tања… СРНА, 10. 4. 2023, Крвави трагови НДХ трајно су се одразили на демографску слику Срба
Историчар Милан Гулић изјавио је Срни да је НДХ оставила крваве трагове у својој политици геноцида и настојању да уништи читаву популацију српског, јеврејског и ромског народа на тој територији, те да су се посљедице тога трајно одразиле на демографску слику Срба на Балкану. Гулић је навео да је тешко…
ИН4С, 10. 4. 2023, Бесомучно фалсификовање историје: Слику „Цар Лазар са породицом“ представили као живот „древних Бошњана“
Бесомучно фалсификовање историје од стране историчара из редова новостворене националности под именом „Бошњаци“ (која је под тим именом успостављена 1993. године у хотелу Холидеј Ин у Сарајеву. У периоду од 1974. до 1993. носили су назив Муслимани као националну одредницу а прије 1974. године су били национална мањина у тој…
Kosovo Online, 9. 4. 2023, Ко је био владика Серафим, који је сахрањен на албанском гробљу у Тирани
На градском гробљу Туфина у Тирани почивају посмртни остаци епископа рашко-призренског Серафима Јовановића, који је на челу те епископије био од 28. новембра 1928. године. На вечни починак 1945. године, уз пратњу војног оркестра, испратили су га поглавар Албанске православне цркве, свештенство, владика аполониски Иринеј, представници Епархије рашко-призренске, делегати албанске… Не заборављамо – Памтимо
РТС, Танјуг, 12.7.2018, Положени венци поводом годишњице Јаворског рата
Полагањем венаца на Калипољу, обележене су 142. године од Јаворског рата (1876-1877), у коjем је Србија у сукобу са турским снагама изгубила близу 20.000 војника.
Венце су положили генерални секретар председника Републике Никола Селаковић, представници Војске Србије, општина Ивањица и Нова Варош. Поводом годишњице, Селаковић је отворио пут преко села Љепојевићи који повезује Златиборски и Моравички округ.
Никола Селаковић је истакао важност окупљања и љубави према прецима и њиховим великим делима, али и да се окупљања обележавају оним што је важно за садашњост и будућност.
"Данас је т[...]
![РТРС, Срна, 6. 7. 2025, Милановић: Заклали ми мајку која је вјеровала у добро у људима [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28942-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 6. 7. 2025, Милановић: Заклали ми мајку која је вјеровала у добро у људима [Мапа]
Нинослав Милановић, најмлађи од троје дјеце Радивојке Милановић коју су муслимански војници свирепо заклали у сребреничком селу Залазје на Петровдан прије 33 године, изјавио је да је једини гријех његове мајке био то што до свог земаљског краја није дијелила људе по имену и вјери, него је као медицинска сестра несебично лијечила све Сребреничане.
Нинослав је имао само 13 година када је на Златибору, гдје су га родитељи склонили од рата, чуо да се његова мајка никада више неће вратити.
- Био сам код баке и деде, маминих родитеља. Мама није хтјела да изађе са нама, остала је у Сребрени[...]
![Глас Српске, 6. 2. 2022, Помен у Дракулићу за 2.300 свирепо убијених Срба: Злочин памтимо да се више никада не понови [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12298-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 6. 2. 2022, Помен у Дракулићу за 2.300 свирепо убијених Срба: Злочин памтимо да се више никада не понови [Мапа]
Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић служен је помен, положени вијенци и цвијеће за више од 2.300 Срба, међу којима је било 551 дијете, које су усташе прије 80 година звјерски убиле у овом насељу и у селима Мотике, Шарговац, те у руднику Раковац.
Вијенце су у име институција Републике Српске положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и министара рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић.
Додик је рекао да је важно да се овај злочин не заборави, те да је он показао злочиначку нарав усташког режима.
Додик је најавио најавио снимање докум[...]
Глас Српске, СРНА, 21. 6. 2025, Усташки злочин у Дракулићу - крвава лекција из историје
Бањалучка насеља Дракулић, Шарговац и Мотике – мјеста су у којима су усташе Анте Павелића 7. фебруара 1942. године извршиле најмасовнији и најстрашнији покољ српског становништва у Другом свјетском рату, а, према историјским подацима, крвави при почео је у руднику Раковац, гдје су усмрћена најмање 52 рудара - Србина.
У Мотикама су све до Другог свјетског рата заједно живјели Срби и Хрвати. Од укупног становништва било је око 60 одсто Срба и 40 одсто Хрвата. Других народа и вјера скоро да и није било. Срби и Хрвати у Мотикама помагали су се, све до Другог свјетског рата.
На почетку рата, [...]
![РТС, 10. 1. 2023, Монографија Меморијалног комплекса „12. фебруар“ – прво бекство из нацистичког логора [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11514-350x200-no.jpg)
РТС, 10. 1. 2023, Монографија Меморијалног комплекса „12. фебруар“ – прво бекство из нацистичког логора [Мапа]
Прво успешно бекство из неког нацистичког логора организовано је пре 80 година у нишком логору, некадашњем складишту Црвеног крста. Поводом годишњице, Народни музеј у Нишу објавио је монографију Меморијалног комплекса „12. фебруар“, аутора Небојше Озимића.
Само пет месеци по оснивања, у нацистичком логору „Црвени крст“ у Нишу било је хиљаду затвореника када је у хладној фебруарској ноћи 1942. организовано прво бекство.
„То довољно говори о поимању људи који су били овде, њиховом поимању слободе и живота. Њих 147 је кренуло на жице, на позив Бранка Бјеговића, и од њих 147, 105 је успешно [...]
