За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 10.10.2021, Обиљежено 26 година од страдања Срба у западној Крајини
МРКОЊИЋ ГРАД – Данас је у Мркоњић Граду обиљежено 26 година од страдања Срба у западној Крајини када је у здруженој акцији Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ убијено 2.014 српских војника и цивила, а протјерано 120.000. Парастосу које је служило локално свештенство присуствовали су предсједавајући Савјета министара Зоран…
Политика, 9.10.2021, Момчило Павловић: Атентат у Марсељу био је увод у геноцид у НДХ
Деветог октобра 1934. у пола четири по подне стигао је југословенски брод „Дубровник” са краљем Александром Карађорђевићем у марсељску луку, праћен целокупном француском средоземном флотом, у званичну посету Француској. Министар морнарице Франсоа Пјетри пошао је у сусрет југословенском ратном броду, док су луку надлетали француски хидроавиони. У адмиралском моторном чамцу…
РТВ Бисер, 8. 10. 2021, У Раброву одржан помен невино страдалим цивилима у бомбардовању Раброва 1941.године [Мапа]
На данашњи дан пре 80 година, 8. октобра 1941. године, бомбардовано је Раброво. У том страшном чину страдале су 34 особе и више од 150 било је рањено. Будући да је мало живих сведока овог немилог догађаја, овом приликом сазнали смо делове реконструкције на основу казивања др Милосава Адамовића, Михајла…
Вечерње новости, 6.10.2021, Ратна сећања на др Зорана Станковића, који је говорио – Проћи ће и ово лудило, а ми остајемо људи
Поводом смрти председника Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу, своје сећање о њему изнео је и наш колега новинар Владимир Митрић. – Никад нећу заборавити призор ком сам присуствовао, када, у оно време мајор, др Зоран Станковић, у Факовићима код Зворника, теши мајку Добрину Продановић, док она љуби лобању…
Спутњик, 7.10.2019, Напред у славу! Говор којим се брани Београд – за сва времена
На данашњи дан, 1915. године, мајор Драгутин Гавриловић одржао је легендарни говор браниоцима Београда. Београд је током Првог светског рата био не само једна од ретких престоница (уз Брисел и Луксембург) која је била окупирана, већ је био и прва жртва тог рата, јер прве аустроугарске операције, на дан када…
Печат, 18.9.2021, Др Владимир Умељић – Добри трагови злог времена
Роман као аргумент онима који се не мире са од Запада прокламованом и од њихових пиона на лицу места практикованом „преком потребом мењања свести у Срба“ У актуелној политичкој ситуацији, како глобално тако и локално, остаје нам пре свега једно, наиме, остављати добре трагове из злог времена. Истовремено, уздам се…
Не заборављамо – Памтимо
![Спутњик, Танјуг, Епархија рашко-призренска, 5. 3. 2025, Епархија: Нелегалним радовима тешко оштећена Испосница Св. Петра Коришког код Призрена [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26654-350x200-no.jpg)
Спутњик, Танјуг, Епархија рашко-призренска, 5. 3. 2025, Епархија: Нелегалним радовима тешко оштећена Испосница Св. Петра Коришког код Призрена [Видео]
Епархија рашко-призренска позвала је на хитну реакцију међународних институција на КиМ, пре свега мисија ЕУ, ЕУЛЕКС, ОЕБС и КФОР, као и привремених приштинских институција
Епархија рашко-призренска Српске православне цркве саопштила је да су недавним нелегалним грађевинским радовима изазвана тешка оштећења на простору Испоснице Светог Петра Коришког код Призрена, древне српске православне светиње из 13. века.
Епархија у саопштењу истиче да је оваква пракса руинирања средњовековних хришћанских светиња крајње недопустива и захтева да се хитно обуставе све противзаконите активности и строго п[...]
Вечерње новости, 27. 7. 2023, Лавина мржње великих сила је незаустављива: Аутомобил у коме је убијен краљ завршио преносећи помије из кухиње Дома ЈНА - из Дневника академика Д. Медаковића
Са екскурзијом Карловачке гимназије био сам први пут у Војном музеју на Калемегдану.
Сећам се да ме је посебно узбудио ауто у којем је 9. октобра 1934. у Марсеју убијен краљ Александар Карађорђевић. У музеју је била изложена и краљева адмиралска униформа попрскана крвљу, а у посебној витрини велики парабелум из кога је пуцао атентатор. Сећам се да смо у тој просторији били обузети и неким посебним узбуђењем, готово неверицом гледајући гломазни аутомобил који нас је пре подсећао на какав ислужени такси него на возило које једна држава укључује у свој протокол приликом дочека суверена неке пр[...]
Вечерње новости, 1. 7. 2024, Срце мога оца можда куца у неком другом: Потресне исповести деце отетих на КиМ пре четврт века, који су одрастали у трагању за родитељима
ЗОВЕМ се Милица Вукмировић, мој отац Драган киднапован је 22. јуна 1998. Имам два старија брата и мајку. У моменту када је нестао, имала сам 10 година, а браћа 13 и 14. Не можете детету од 10 година да објасните да је неко отет. До тада сам мислила да се отимају само материјалне ствари. Ни данас ми није јасно како може да се отме живо биће, човек.
Милица је једна од деце људи чији су родитељи киднаповани током 1998. и 1999. године на КиМ, а која је говорила за подкаст "Отета истина - Пут одрастања и трагања потомака жртава за истином и правдом", који је покренуло Удружење породица киднапова[...]
СРНА, 4. 12. 2024, Обиљежене 32 године од прогона Срба из Гостовића и Жепча
У Модричи су данас обиљежене 32 године од прогона око 5.000 Срба са простора Гостовића код Завидовића и Љесковице, Бистрице и дијела Ловнице код Жепча.
Тим поводом служена је литургија у Цркви Свете Петке Параскеве, парастос, те положено цвијеће на спомен-обиљежје за 111 Срба погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Замјеник команданта батаљона "Гостовић" Рајко Божић рекао је да подручје површине више од 165 километара квадратних и 150 километара линије одбране, борци нису могли сачувати од вишеструко бројнијег непријатеља, због чега је донесена одлука о егзодусу становништва са овог про[...]
Глас Српске, СРНА, 25. 12. 2023, Сјећање на страдање Срба у добојском логору
У Добоју ће у сриједу, 27. децембра, бити одржана свечана академија поводом 108 година од страдања 45.791 Србина интернираног у аустроугарски логор у Добоју током Првог свјетског рата.
То је био први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека, чије страдалнике је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио новомученицима Епархије зворничко-тузланске.
Академију, коју организују добојски Спомен-храм Светих апостола Петра и Павла, Медицинска школа и Градска управа, почиње у 14.00 часова у амфитеатру градског Административног центра (бивши објекат Слобомир П Универзите[...]
