За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, СРНА, 25.7.2021, Обиљежавање 80 година од усташког злочина над ливањским Србима
Вишедневно обиљежавање 80 година од усташког злочина над 1.600 Срба у Ливну током Другог свјетског рата данас почиње у Бањалуци и Београду гдје ће бити служени помени за страдале. Усташе су у данима око Огњене Марије 1941. године у ливањском крају убиле око 1.600 Срба. На стратиштима Пролог, Камешница, Тушница,…
Глас Америке, НСПМ, Фонет, 23.7.2021, Навршава се 22 године од злочина албанских терориста над Србима у Старом Грацку на КиМ
Навршава се 22 године од злочина над 14 Срба у Старом Грацку, код Липљана на Косову и Метохији. Тог 23. јула 1999. године на својим њивама, док су скупљали жито 14 жеталаца, цивила, Срба је нападнуто и убијено, од стране припадника ОВК. Злочин се догодио десетак дана по доласку међународних…
СРНА, 22.7.2021, На данашњи дан: Народна скупштина прогласила неважећим одлуке ЗАБНОБиХ-а
Народна скупштина Републике Српске на данашњи дан 1993. године прогласила је неважећим за српски народ све одлуке Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ /ЗАВНОБиХ/ са засједања одржаног 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду. Народна скупштина Републике Српске била је руковођена чињеницом да је то било комунистичко окупљање са делегатима…
Глас Српске, СРНА, 20. 7. 2021, Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година
Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година У Братунцу је данас обиљежено 29 година од свирепог убиства осам српских цивила у селу Горњи Магашићи од којих је најмлађа жртва била седамнаестогодишња трудица. Тим поводом чланови породица жртава и делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и…
Митровица.инфо, 16. 7. 2021, Некажњени злочини босанских муслимана над Србима у Срему
Марта те 1944. године, 13. СС Ханџар дивизија (састављена од босанских муслимана) учинила је у сремском селу Босут зверства од којих се ледила крв у жилама. У послератним предањима и сећањима преживелих остало је запамћено да су ти војници, који су на својим главама носили фесове са плавим кићанкама и…
РТРС, Срна, 17.7.2021, Билећа: Помен ђенералу Дражи, бисте командантима Бабићу и Ковачу
У Билећи је данас, поводом 75 година од мученичког страдања, служен помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, а у билећком Равногорском парку постављене су двије бисте – команданту Шпири Бабићу и војводи Сави Ковачу. Помен Михаиловићу служен је у Храму Светог Саве у Билећи, у присуству начелника општина Билећа и Гацко…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 2. 1. 2024, Преминуо академик Србољуб Живановић
Академик Србољуб Живановић, један од наших најистакнутијих истраживача геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима за вријеме Другог свјетског рата на простору НДХ, преминуо је у понедјељак у Лондону, послије краће болести, потврђено је "Гласу" из удружења "Јасеновац-Доња Градина".
Рођен је 1933. године у породици жељезничког чиновника у Сарајеву.
Вихор Другог свјетског рата је породицу Живановић као избјеглице пронио кроз чак осам градова бивше Југославије, коначно их зауставивши у Београду.
Ниже разреде гимназије и Малу матуру положио је 1948. године у Првој мушкој гимназији у Београду,[...]
ИН4С, 23. 5. 2023, Небојша Јеврић: Умро је Душан Марс! Схрањен о Светом Василију, на Орловачи
МИНЕР
О минама Душан Марс прича као што стари похотници причају о женама:
„Мине су прави посао за човјека од маште, од лудила! Кад мину скидаш, то је као да жену свлачиш. Уплашиш ли се, ништа не ваља.“
Некада је Марс вајао. Сад минска поља — нити смртоносног паука поставља и скида.
„Најбоље је мину активирати динамитом и спорогорећим штапином. Ако мину не познајеш, не прилази јој. Видиш ову чашу. Ја је сада држим у руци и знам да се неће разбити, док је не пустим. Тако је са минама. Док знаш и ако се не бојиш, биће све у реду.“
Многа је минска поља Душан постављао и скинуо и ник[...]
СРНА, 1.6.2018, Жепа: Годишњица мучког напада на српске војнике у хуманитарном конвоју
Муслимани су на наш конвој обарали тек порушена стабла масе по пет-шест метара кубних, те отискивали огромно камење са литица и пресјекли колону мучким нападом. Почели смо да се бранимо, али нисмо могли да се повучемо нити наставимо пут, сјећа се Горан Ђурић.ХАН ПИЈЕСАК, 1. ЈУНА /СРНА/ - На спомен-обиљежју у Будичином потоку, код Жепе 4. јуна биће служен парастос за 45 српских војника који су мучки убијени на тај дан 1992. године у хуманитарном конвоју који се кретао ка Зловрху.Горан Ђурић /58/ из Хан Пијеска нерадо се сјећа једног од најтрагичнијих догађаја за Пале и цијелу Сарајевско-романиј[...]
![Фондација ’Заборављени корени‘, 31. 7. 2024, Покољ у садиловачкој цркви 31. јула 1942. године - На данашњи дан [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21519-350x200-no.jpg)
Фондација ’Заборављени корени‘, 31. 7. 2024, Покољ у садиловачкој цркви 31. јула 1942. године - На данашњи дан [Мапа]
У цркви у Садиловцу на Кордуну 31. јула 1942. године спаљене су 463 српске жртве из Садиловца, Бугара и околних села. То је био само један у низу злочина извршених над српским народом током офанзиве хрватских и муслиманских усташа.
Српски народ је од својих кућа у збјеговима кренуо за Мочила 18. јула. Данима су у машвинској шуми спавали под голим небом без воде и хране. Једна група је одлучила да у ноћним сатима крене за Мочила, док би друга група чекала пар дана да пође истим путем. Прва група кренула је предвече 28. јула и кришом кроз шуму стигла у Мочила сљедеће јутро.
За другу групу [...]
Косово онлајн, 23. 7. 2023, Зашто нема правде за злочине над Србима на Косову? Црна мрља на образу међународних представника
Масакр у Старом Грацку, минирање аутобуса у Ливадицама, рафали у дечаке у Гораждевцу, масовно киднаповање и зверства у општини Ораховац, страдање породице Столић у Обилићу, погром 2004. године, само су неки од страшних злочина над Србима на Косову од лета 1999. наовамо, за које нико још није одговарао. Извршиоци су албански екстремисти, за многе се тачно и зна ко су, али општи је утисак да главна одговорност лежи на савести међународних представника, који нису испунили своје обавезе на Косову.
Саговорници Косово онлајн подсећају на обећања људи из Кфора, Еулекса, Унмика, да ће истражити и у[...]
