За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 5. 4. 2021, Проф. др Слободан Чикарић: Усташки геноцид почео вешањем бисте краља Петра I
Завршен је Први светски рат 1918. године. Поражено велико Аустроугарско царство раскомадано је на неколико нових европских држава. Турска је протерана с Балкана у Малу Азију и Босфор задржавши Истанбул и мало парче Европе. Немачка је бачена на колена. Победничке империјалне државе и мала Србија, која је дала велики допринос…
РТРС, 1. 4. 2017, Злочин без казне у Горажду: Подсјећање на стравично убиство фамилије Делић [из Архиве]
Четврт вијека је како потомци породице Делић из Црквина код Горажда трагају за посмртним остацима својих очева, које су припадници тамошње муслиманске ратне полиције и војске одвели с кућног прага и исто толико чекају казну за злочинце. Истрага је интензивирана или је при крају, понављају из бх Тужилаштва!? Ко пере…
Преживели логораши траже усвајање резолуције о осуди геноцида у НДХ и да се установи Дан сећања на српске жртве у 20. веку [Аудио]
Гости: Гојко Рончевић, Милоје Пршић и Видосав Ковачевић Уредник: Виљана Ђоровић Удружење логораша Јасеновац, СУБНОР и Заједница удружења жртава Другог светског рата затражили су од Народне скупштине Србије да усвоји Предлог резолуције о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима (1941-1945) и да установи Дан сећања на српске…
Вечерње новости, 21. 3. 2021, СРБИ, НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИТЕ ГЕНОЦИД НДХ: Важна порука италијанске новинарке – Ватикан крије истину о улози Степинца
СРПСКИ народ никада не сме да заборави геноцид који је над њим извршила НДХ у Јасеновцу и другим логорима у Другом светском рату. Будућност свих нас заснива се на прошлости и не може бити светла ако заборавимо своје отворене ране. Колико год година прошло, мора се чинити све да Јасеновац… Данас, 9. 3. 2021, Никола Милованчев: Заташкавање јасеновачких злочина
Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да…
РТРС, 7.3.2021, „Само ти, дијете, ради свој посао“, одзвања Клепцима и данас
Филм „Дара из Јасеновца“ подсјетио је ширу јавност на старца Вукашина Мандрапу који је мучки страдао у Јасеновцу и чије ријечи и данас одзвањају. „Само ти дијете ради свој посао“ – понављао је Вукашин злочинцу који га је ножем покушао натјерати да ускликне „Живио Анте Павелић“. Вукашин Мандрапа из села…
Не заборављамо – Памтимо
Слободна Херцеговина, 10. 7. 2016, Војвода Радојица Перишић – бесмртни вођа првог антифашистичког устанка у Европи
Брљево 06.06.1941 Више од седамдесет година вјешто је сакривана истина о првом устанку у поробљеној Европи, али исто тако и о његовом вођи попу Радојици Перишићу.
Рођен је на ,,граници“ у Паповини, малом засеоку села Казанаца 1909. године, на тврдом кланцу између Херцеговине и Црне Горе, куда су многе турске чете најчешће остављале своје главе. Одрастао је уз оца Симу и мајку Ђурђу, уз струне гусала и приче о слободи и јунаштву и турским погибијама. Радојица завршава Богословију на Цетињу и свештенички посао започиње у Пиви, у Стабнима. Жени се Иконијом Аџић са којом је добио шесторо дјеце.
[...]
СРНА, 9. 5. 2023, Представљена књига о српском јунаку са Космета Милошу Ћирковићу
У Братунцу је вечерас представљена књига Веселина Џелетовића "Посљедњи српски витез" о јунаку Милошу Ћирковићу који је остао послије повлачења српске војске и полиције са Косова и Метохије 1999. године и наставио да пружа отпор терористима ОВК бранећи кућни праг.
Књига говори о истинитој личности и догађајима, о српском јунаку Ћирковићу, који није хтио да напусти своје село и кућу већ је наставио сам да пружа отпор терористима ОВК, које је држао у страху и неизвјесности нанијевши им значајне губитке.
Дуго је овај метохијски шумар пружао отпор бранећи кућни праг и огњиште у селу Бело Поље[...]
Тамо далеко, 17. 3. 2019, Предраг Савић: У смрт због бритког пера и српства - како су страдали Антун Фабрис и Урош Тројановић
Мало ко данас зна ко је био Антун Фабрис? Још мање људи зна да је био – Србин. И то посебног кова. Новинар, писац, уредник и један од вођа српског римокатоличког покрета у Дубровнику. Антун Фабрис живот је изгубио због љубави према српству и објављивања једне родољубиве песме.
Управо љубав према књижевности и науци везивала је др Мату Грацића са Антуном Фабрисом, власником часописа науке и културе „Срђ“, уредником листа „Дубровник“. Фабрис је био истакнути културни радник, посвећен очувању богате дубровачке културне и историјске баштине, директор дубровачке Матице српске, оснивач Просветно-пр[...]
Глас Српске, 29. 2. 2024, Убице измакле правди: Годишњица "Крваве свадбе" у Сарајеву
У Сарајеву је 1. марта 1992. године убијен српски сват Никола Гардовић, а рањен православни свештеник Раденко Мировић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу.
Против Николиног убице, Расима Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.
Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сар[...]
![Спутњик, 25. 6. 2023, Обележен Дан сећања на жртве Јадовна [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14764-350x200-no.jpg)
Спутњик, 25. 6. 2023, Обележен Дан сећања на жртве Јадовна [Мапа]
Српско народно вијеће (СНВ) у Хрватској данас је организовало обележавање Дана сећања на Јадовно 1941. године. Комеморативни програм је почео на локалитету Шаранова јама, код Госпића, а реч је о једној од 19 велебитских јама у којима су живот изгубили бројни заточеници и жртве усташког режима.
Дан сећања је обележен на Јадовну, централном делу усташког логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, који је претходио ужасима Јасеновца, јавила је Хина.
Председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Фрањо Хабулин изразио је наду да ће хрватско друштво смоћи снаге да се на прави начин суочи са ист[...]
