За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 19.9.2021, Код манастира Драговић више од 300 православних вјерника
Велики број православних вјерника, њих више од 300, окупио се данас код манастира Драговић у селу Кољане у Далмацији поводом предстојећег празника Мале Госпојине. Да Далмација није заборављена и да јој се са великом љубављу враћају они који данас живе хиљадама километара далеко показује и долазак Милана Јовчића који…
ИН4С, 18.9.2021, Стоилковић: Кајмакчалан, вечита инспирација садашњих и будућих генерација
Кајмалчалан, вечита инспирација за садашње и будуће генерације. Нека је вечна слава и хвала бесмртним херојима нашег народа. Живео 15. септембар дан српског јединства, слободе и националне заставе Посланик Демократске партије Срба у македонском Собрању, Иван Стоилковић, објавио је на друштвеној мрежи поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и…
РТРС, Глас Српске, СРНА, 18.9.2021, Бољанић: Обиљежено 77 година од операције Халијард
У селу Бољанић код Добоја данас је организовано обиљежавање и положени су вијенци у знак сјећања на јунаштво и жртве у спасавању савезничких пилота “Халијард – ваздушни мост” прије 77 година. Вијенце су положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије…
Глас Српске, СРНА, 18.9.2021, Обиљежавање одбране западних граница Републике Српске
НОВИ ГРАД – Служењем помена и полагањем вијенаца код споменика цивилним жртвама у населју Туњица код Новог Града данас је почело обиљежавање одбране западних граница Републике Српске и БиХ од хрватске агресије. Вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегације Народне скупштине Српске, Трећег Република…
СРНА, 17.9.2021, Митрополит Дабробосански Хризостом: Угледати се на примјер Светог Петра Дабробосанског
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 17. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом честитао је данас крсну славу Храма у Војковићима и славу града Источно Сарајево, поручивши да Срби требају да се угледају на примјер Светог Петра Дабробосанског, који је подносио жртву и страдао за добро свог народа. „Сви ми да будемо…
РТРС, 17.9.2021, Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима
Прошло је 29 година од бруталног убиства 16 Срба, чланова породица Сердар, Тепић и Бенцун у селу Сердари у општини Котор Варош. У знак сјећање на цивиле које су на данашњи дан 1992. године, убили припадници муслиманских снага, код спомен-обиљежја у селу Сердари и на мјесном гробљу Кукавице служен је…
Не заборављамо – Памтимо
Јадовно ’41, 2. 2. 2025, Бојан Вегара: Најмлађи логораш из Силоса – Лео Капетановић
Лео Капетановић је најмлађи логораш из Силоса у Тарчину.
Аутобусом је дошао са Илиџе код бабе Савке у заселак Равне, код села Луке надомак Тарчина, одмах послије првих барикада у Сарајеву. Инсистирао је да иде код бабе, јер на Илиџи је напето и не зна се ко ће доћи на врата.
Било му је досадно у стану у Лужанима. Код бабе бар може да се игра са рођацима у селу, а и близу је шума. Тако је Лео почетак рата дочекао код бабе и нашао се на муслиманској страни и то одвојен од родитеља за које не зна ништа. Знао је само да је Илиџа српска, али више од тога није могао да зна.
Онда су једног х[...]
Политика, 9.8.2016, Логор у Араду – Заташкавање истине
У аустроугарском логору за Србе у румунском граду Араду, где су заточеници пролазили кроз тешке муке, фотограф сликао само идиличне призоре па је тако монархија још пре једног века фотографију користила у политичке маркетиншке сврхе
Фотографије логораша заточених у тврђави у Араду у Румунији, у време Првог светског рата, слате су у Србију и Босну и Херцеговину. Мада представљају драгоцено сведочанство о још једном стратишту за Србе кроз историју, реч је о документима са задршком. Они не показују праву истину и захтевају објашњење. Аустроугарска их је користила у пропагандне сврхе. Срби из Р[...]
Политика, 19. 7. 2016, Краљ Никола медаљом Обилића одликовао Руса
У краљевом Двору на Крушевцу у Подгорици 6. јануара 1916. било је јављено да су на Крушевац пристигли преостали бродоломници са Медове.
Кад се краљ Никола поздравио са добровољцима замолио их је да му испричају како је „текла катастрофа бродолома”.
Од 480 добровољаца подавили су се њих 328. Бејаху то јунаци који преживеше аустријску поморску експлозију, а међу њима би и један Рус из Сибира. Милош Живановић о њему записа да су сви преживели борци пред краљем – „у исти мах говорили – показао је чудо од витештва, пожртвовања и јунаштва”.
„Рус, по имену Николај, батаљонски барјактар, изађ[...]
Vesti online, 2. 2. 2016, Срби, први логораши у Европи
Монструозна владавина нацистичког фирера Адолфа Хитлера упамћена је, између осталог, и по систематском уништењу Јевреја, Словена и антифашиста у логорима широм Трећег рајха.
Планско уништења читавих народа било је прецизно организовано, па су многе потоње генерације одрастале под утиском да логори смрти нису ни постојали док се у великом германском народу као вођа није запатио Адолф Хитлер, неостварени сликар, родом из аустријског пограничног града Браунау.
Не зна се тачан број страдалих
И то је замка у коју упадају сви они који споро памте, а брзо заборављају, у чему су Срб[...]
Вечерње новости, 26. 1. 2024, Берахина писма сведок живота и смрти: Поводом сећања на жртве Холокауста
Бити Бераха је био предратни београдски трговачки путник, који се изјашњавао као Србин Мојсијеве вере. У логор Топовске шупе заточен је у октобру 1941, одакле је послао пет писама супруги Рашели. Ова писма ретки су трагови о животу у једном од првих логора за Јевреје у Србији.
У већини писама Бераха куражи супругу да ће сигурно све бити добро. Бољем положају, како пише, допринело је и то што је управу над њима од тајне полиције Гестапо преузео Вермахт, па жена и кћерка треба да буду "сасвим, али сасвим без бриге". Недеља је била дан за посете, затвореници су могли да примају и шаљу ствари пре[...]
