За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Danas.rs, 25. 3. 2022, Радош Љушић: О бугарским злочинима у Првом светском рату
Према попису аустроугарског Генералног војног гувернмана у Србији било је више 222.225 жена од мушкараца (1916). Стање је било још горе у двема Војноинспекцијским областима, Морави и Македонији, под бугарском окупацијом. После угушења Топличког устанка (1917) Србија је остављала утисак опустошене и осакаћене земље, у којој на сто жена долази…
Глас Српске, СРНА, 22. 3. 2022, Обиљежено 80 година од страдања 6.000 Срба у Старом Броду
ВИШЕГРАД- У капели у Старом Броду код Вишеграда служена је литургија и парастос жртвама покоља у овом мјесту који су починиле усташе предвођене Јуром Францетићем на празник Младенци 1942. године. Протојереј-ставрофор Драган Вукотић рекао је да се на велики хришћански празник сјећамо мученика који су страдали. „Све више је посјета…
СРНА, 20. 3. 2022, Срби подобни само за комеморације
Одбијање потомака усташких жртава да се повинују ревизији историје и мирно живе у друштву које од жртава прави крвнике, а од крвника жртве, питање је здравог разума и пијетета према свим страдалим у нацистичкој НДХ ЗАГРЕБ, 20. МАРТА /СРНА/ – Хрватска је једина држава у Европи у којој је законом…
РТРС, Срна, 20. 3. 2022, Парастос жртвама крвавог прољећа усташких јединица 1945. године
У добојском насељу Станови данас је обиљежено 77 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана. Тим поводом пред споменик страдалима код Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Становима данас је служен парастос, којем је присуствовао…
Глас Српске, Танјуг, 17. 3. 2022, Парастос за жртве погрома, 17.март да се НЕ понови
У Грачаници је данас обиљежена 18. годишњица погрома над српским народом у покрајини, у присуству директора Канцеларије за Косово и Метохију Петра Петковића. Парастос страдалима је у манастиру Грачаница служио владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије. Петковић је, након парастора, положио бијеле руже на споменику невиним жртвама „Нестали“ испред Дома културе…
УНС, 17. 3. 2022, Нова књига Сретена Јаковљевића – Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ (1941- 1945)
Сретен Јаковљевић, новинар, писац и члан Удружења новинара Србије (УНС) објавио је књигу Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ (1941 – 1945) „Овом књигом покушавамо многе скривене приче да отргнемо од заборава“ написао је Јаковљевић у предговору и додао да се у рату заборављају судбине и страдања малих…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 2. 11. 2018, У Шапцу памте зверства окупатора
Свечано обележен век од завршетка Првог светског рата. Сваки други Мачванин 1918. године није дочекао ослобођење
СВЕЧАНОМ седницом Скупштине града, Шабац је у петак обележио век од завршетка Првог светског рата после којег је добио и симболичан назив "српски Верден". На огромна разарања и цивилне жртве су подсетили др Сања Петровић Тодосијевић из Института за новију историју Србије, писац Александар Гаталица, који је за роман под насловом "Велики рат" добио награду часописа НИН, и др Ставрула Маврогени из Универзитета "Македонија" у Солуну.
Још једном се чуо податак да од 14.000 Шапчана,[...]
DIC „Veritas“, 3.8.2017, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine („Operacija Oluja“)
Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK).
Agresija je izvršena uprkos činjenicama da je ta oblast bila pod zaštitom UN-a, pod nazivom sektori “Jug” i “Sjever”, i da su predstavnici RSK dan prije u Ženevi i Beogradu prihvatili prijedlog međunarodne zajednice o mirnom rješenju sukoba.
Protiv krajiških Srba [...]
![Detektor.ba, 14. 6. 2022, Драгиња Унковић: Јуни на Буни, тешки и тужни дани за породице несталих [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19696-350x200-no.jpg)
Detektor.ba, 14. 6. 2022, Драгиња Унковић: Јуни на Буни, тешки и тужни дани за породице несталих [Мапа]
Јуни је за Драгињу Унковић, њене двије сестре и мајку некада био мјесец радости, а одавно већ мјесец болних успомена. У јуну 1992. године је посљедњи пут видјела свога оца Миленка Бошковића, који је нестао на Буни у Мостару и за чијим посмртним остацима и данас трага.
“Ови дани нам баш тешко падају, 9. јуна је тати рођендан, а сад је и тај кобни четрнаести… Туга. Сваке године у том периоду навиру сјећања. Све полако тоне у заборав, али тата никако”, започиње причу за Балканску истраживачку мрежу Босне и Херцеговине (БИРН БиХ) Драгиња Унковић, која тачно три деценије чека било какву информац[...]
СРНА, 19. 11. 2024, Навршене 33 године од убиства 10 Срба у Огулину
Навршиле су се 33 године од убиства три српска цивила и седам заробљених припадника Територијалне одбране у саставу крајишке војске које су у Огулину убила двојица припадника Хрватске војске, саопштено је из Документационо-информационионог центра "Веритас".
У саопштењу се подсјећа да су 19. новембра 1991. године 22 цивила српске националности са подручја општине Огулин приведена на информативни разговор у ресторан Полицијске станице у Огулину.
"Прије него што је и започео разговор са приведенима, у просторије ресторана ушао је тада активни војник Хрватске војске Младен Пушкарић звани Сти[...]
Вечерње новости, 20. 9. 2024, Убили ми дете на трактору, а броје га као непријатеља: Невенка Добрић, која је прва добила управни спор против Министарства бранитеља
НЕВЕНКА Добрић (65) из Сремске Каменице прва је особа која је добила спор пред Управним судом у Загребу, а против Министарства бранитеља и Градског уреда за социјалну заштиту, здравство, бранитеље и особе с инвалидитетом, који су јој претходно одбили захтев за добијање статуса цивилне жртве рата. Невенка је статус тражила јер јој је у избегличкој колони, за време "Олује", 4. августа 1995, убијен дванаестогодишњи син Синиша, а и сама је била повређена.
Захтеве да буду проглашени цивилним жртвама рата поднело је на десетине српских цивила, рањених у рату у Хрватској, или оних који су изгубили[...]
