За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 5. 9. 2022. Отворена изложба о козарачкој деци, прича о страдању и трагању за идентитетом
Изложба „Повратак, прича која траје” Музеја жртава геноцида, која кроз фотографије и друга документа сведочи о судбини српске деце са Козаре током Другог светског рада и њиховој потрази за својим идентитетом, отворена је данас у простору Музеја примењене уметности у Београду. Говорећи на отварању, директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић…
Политика, 4. 9. 2022, Хиљадама српске деце рат je украо име
За многу ратну сирочад, и оне раздвојене од родитеља, после ослобођења је тек почело трагање за преживелим члановима породица, а за неке и за правим идентитетом, каже Јасмина Тутуновић Трифунов, ауторка изложбе „Повратак, прича која траје”, која ће сутра бити отворена Пуцњава, ватра и мајка која спава у вајату, ђедово…
Глас Српске, СРНА, 3. 9. 2022, Обиљежена 81 година од усташког злочина над 12.000 Срба у Гаравицама [Мапа]
БИХАЋ – У оквиру обиљежавања 81 године од усташког злочина над 12.000 Срба, у Спомен-подручју у Гаравицама код Бихаћа положени су вијенци и цвијеће, те је служен парастос за убијене српске цивиле. Парастос је служило свештенство Српске православне цркве, а вијенце и цвијеће су у Спомен-подручју положили, у име…
Вечерње новости, 28. 8. 2022, Како су усташе и комунисти рушили Југославију: Рим и Москва били су у заједничкој акцији растурања Краљевине
У РАНИМ јутарњим сатима на јужној железничкој станици „Зид Банхоф“ у Бечу, 14. јануара 1929. године најављује се долазак воза из Загреба. Двојица господина у реденготима који неодољиво подсећају на огртаче виших официра бивше аустроугарске војске, погледима траже спаваћа кола. Први је Стјепан барон Саркотић од Ловћена, хабзбуршки генерал-пуковник, а… Вечерње новости, 30. 8. 2022, ХАЛУ СМРТИ ИЗ БЕЧА ВРАЋАЈУ У КРАЉЕВО? Иницијатива да се откупи однета железничка радионица где су таоци држани пре стрељања
ФОТОГРАФИЈА на којој насмејани нацисти позирају поред стрељаних талаца у Краљеву у октобру 1941, ускоро ће бити власништво Музеја града на Ибру. Ово сведочанство о масакру недавно је на онлајн аукцији купио Бранимир Гајић из Београда, а биће део музејске поставке о злочину који су Немци починили у одмазди због…
Политика, 30. 8. 2022, Чедомир Антић: Историјске преваре
![Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II) / Поклон Адолфу Хитлеру за 52. рођендан: Табла Видовданском јунаку Гаврилу Принципу Fotograf: Heinrich Hoffmann Mnichkirchen; FHQ Sonderzug; Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II); Gruppenbild (im Profil in Uniform m.verschrnkten Armen; daneben Mittelmann; beim schberreichen d.steinernen Gedenktafel aus Sarajewo; im Zug); Hitler, Adolf [Politiker 1889-1945]; Mittelmann [Leutnant] Material/Technik: Fotografie (m.Sperrvermerk; m.abgeschnittener Ecke) H he x Breite 13 x 18 cm Inventar-Nr.: 50662](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2016/04/tabla-g-principu-poklon-hitleru-1941-f-bundesarkiv-216x150.jpg)
На страницама „Политике” објављен је мој текст о овогодишњем „Извештају о политичким правима српског народа у региону”. Међу реакцијама била је и она госпође Наташе Кандић, директорке Фонда за хуманитарно право. Она се осврнула на моју тврдњу да у средишњем току јавности политичког Запада превладава теза о колективној кривици…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 26.12.2016. Владика Хризостом: Заборав – велика опасност за Србе
ДОБОЈ, 26. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом рекао је у Добоју на отварању изложбе фотографија и докумената добојског логора у оквиру обиљежавања 100 година од интернације Срба у овај логор, да је заборав велика "болест" и опасност за српски народ.
Владика Хризостом навео је да је вечерашња изложба у Регионалном музеју важна да би се освјежила култура сјећања на све невине жртве добојског логора и да се одговарајућом документацијом отргне од заборава чињеница да је у Добоју направљен први концентрациони логор у Европи у 20. вијеку.
Владика је [...]
Блиц, 9. 8, 2015, Најсуровија фотографија нацистичких злочина у Србији скривана 70 година
Сведочанства о борби против нациста у којој су страдали многи равногорци, као што је капетан Милош Гагић (32), и даље су непозната и скривена од шире јавности.
Доказе о Гагићевом јунаштву у првом покрету отпора поробљењу Европе у Југословенској војсци у отаџбини (ЈВО), под командом Драгољуба Драже Михаиловића, пронашао је у заплењеној архиви Гестапоа истраживач Ратко Лековић.
У тој архиви су и три фотографије које “Блиц” објављује после 70 година скривања. Међу њима је једна од најсуровијих фотографија нацистичке одмазде у Србије на којима се виде изложена тела Гагића и његових сабораца.
Га[...]
Глас Српске, 13. 9. 2024, Обиљежено 29 година од егзодуса српског становништва
У Дрвару је данас обиљежено 29 година од када је цјелокупно српско становништво са овог подручја напустило своја огњишта пред нападом Хрватске војске и такозване Армије БиХ.
Тим поводом служен је парастос и положени вијенци на Спомен-обиљежје погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Од пријератних 17.000 становника данас у Дрвару, према попису, живи нешто више од 7.000 већинског српског становништва.
Начелник општине Душица Рунић рекла Срни да је 13. септембар један од најтужнијих дана за Дрварчане, јер је на тај дан 1995. године цјелокупно становништво напустило Дрвар.
Пре[...]
ИН4С, 11. 1. 2024, Свједочанство о злочину у логору Слана на Пагу
Једно од најстравичнијих свједочанстава о усташком концентрационом логору Слана на отоку Пагу испричао је деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, којег су партизани ухватили 1942. године.
Овај, до тада госпићки гимназијалац, доспио је у руке партизана управо као оспособљен за задатке масовног покоља у околици Коренице (Лика).
Свједочење је посебно интересантно јер осим осталог, даје највјернију илустрацију немогућности живота у условима логора Слана у којем се управо преодгајало и спремало младиће за кољачку службу.
Јосо Орешковић:
Још као ђак госпићке гимназије ступио сам 1939. [...]
![СРНА, 3. 12. 2023, Приказан документарни филм „Гаравице“ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17774-350x200-no.jpg)
СРНА, 3. 12. 2023, Приказан документарни филм „Гаравице“ [Мапа]
На Палама је вечерас приказан документарни филм "Гаравице" режисера Драгана Радовића који говори о једном од највећих стратишта над Србима код Бихаћа, али и другим стратиштима у том дијелу Крајине током Другог свјетског рата, а представљена је и књига "Корана ко рана".
Пројекцију је организовао Културно-спортски центар Пале, а филм је снимљен у продукцији Фондације "Заборављени коријени".
Радовић је рекао да је филм рађен у претходне три године, да је његов значај непроцјењив јер говори о злочину у бихаћком срезу на основу 3.000 докумената - судских пресуда, саслушања, записника, извјешт[...]
