За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 15. 12. 2022, Владимир Умељић: ТИШИНА ЈАСЕНОВЦА
Прошло је већ око двадесетпет година откако је позната хрватска књижевница Славенка Дракулић објавила свој трактат „Тишина Јасеновца“ у угледном „Le Monde diplomatique“. На то ме је „Фонд истине о Србима“ („Foundation for Truth of the Serbs”) из Београда замолио за један осврт, коментар овог њеног текста. Тај прилог је… Политика, 18.12. 2022, Сарајевско читање Чајничког јеванђеља
Откако су верски поглавари СПЦ документ послали у Београд на репарацију не престаје хајка да је Србија отуђила благо БиХ Бањалука – „Отимање националног блага Босне и Херцеговине: где је нестало Чајничко јеванђеље”, сензационалистички су наслови који су се минулих месеци низали у сарајевским медијима након што су верски поглавари…
Покрет за одбрану Косова и Метохије, Ресен, 16. 12. 2022, Нацистички робовски логор за Србе у руднику Трепча 1941-44.
О концентрационом логору „Трепча“, у којем је вршен геноцид над српским народом, врло мало се зна. Као да је неком било стало да се униште трагови о постојању логора. Истраживачи у Меморијалном музеју холокауста су документовали све нацистичке концентрационе логоре, гета, места на којима се одвијао робовски рад, као и…
СРНА, 15.12.2022, Промовисане књиге и одржан округли сто о Јездимиру Дангућу
БРАТУНАЦ, 15. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – У Кравици код Братунца данас је одржана промоција романа Јездимира Дангића Наше тамновање и Глад и тамница који говоре о страдањима и тамновању припадника Младе Босне које је Аустроугарска осудила за припрему и учешће у атентату на престолонасљедника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у…
СПОНА, 15. 12. 2022, Уклоњен иконостас у цркви Св. Тројице у Куманову дар краљице Драге и краља Алексадра Обреновића
Да ли је трајно уништено још једно културно благо и сведочанство српског задужбинарства у данашњој Северној Македонији – иконостас краљице Драге и краља Алексадра Обреновића у цркви Св. Тројице у Куманову? У храму је уместо старог дрвеног иконостаса у рестаураторским радовима уграђен нови – мермерни. Оно чега смо се највише…
РТРС, 14. 12. 2022, Обиљежено 30 година од покоља Срба у Бјеловцу
У Бјеловцу код Братунца служен је парастос за 109 српских цивила и војника из овог села, од којих је 68 убијено на данашњи дан 1992. године. Најмлађа жртва био је петнаестогодишњи дјечак Чедо Миладиновић, а убијени су и годину старији Слободан Петровић, те седамнаестогодишњи Миленко Вучетић. Из Организације породица погинулих…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 20. 8. 2023, Спомен-чесма Мијовићима у Улобићу на Јахорини подсјетник и опомена
ЈАХОРИНА - Почетком августа, на дан Светог пророка Илије у јахоринском селу Улобић, уз присуство најближе родбине, освештана је спомен-чесма и одржан парастос четворици Мијовића, који страдаше у Другом свјетском рату као припадници краљеве војске, односно Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО).
На чесми су уклесана имена тројице рођене браће Драга, Ристе и Манојла и њиховог првог рођака Петра. А овај прелијепи споменик су подигли унуци Драган и Боро Мијовић још 2020. године, али због короне и изостанака неких чланова породице који живе у иностранству освештана је тек ове године од стране на[...]
РТРС, Новости, СРНА, 2. 10. 2023, Билећа: Служен помен припадницима Билећке четничке бригаде
У Билећи је служен помен припадницима Југословенске војске у отаџбини Билећке војно-четничке бригаде, поводом 79 година од њиховог мученичког страдања, када је 2. октобра 1944. године у Билећи убијено више од 450 њених припадника и цивила.
Помен је служен у Саборној цркви Светог Саве, као и код крипте у дворишту цркве у коју су сахрањени ексхумирани остаци њихових припадника из масовне гробнице у Билећи и код споменика у билећком Равногорском парку, подигнутом њима у част.
- Ту билећку бригаду је њихов генерал Драгољуб Михаиловић одликовао највећим војним признањем, а у крајеве који су о[...]
СРНА, 18. 5. 2023, Обиљежене 24 године од убиства Срба у Прилужју
ПРИЛУЖЈЕ, 18. МАЈА /СРНА/ - У Прилужју су данас обиљежене 24 године од убиства шесторице Срба из тог највећег српског села уз пут Приштина-Косовска Митровица, нападнуте у подножју Чичавице, злогласног упоришта припадника терористичке ОВК.
Након парастоса и полагања вијенца на спомен-обиљежје, предсједник Привременог органа општине Вучитрн измјештеним у Прилужје Милан Костић је рекао да је овај споменик чувар истине о страдању Срба, а да ће у наредних годину дана бити изграђен меморијални парк страдалим Вучитрнцима.
Костић је навео да садашње спомен-обиљежје опомиње све Вучитрнце, посебно[...]
Вечерње новости, 19. 1. 2023, Божидар Зечевић: ШТА НЕДОСТАЈЕ ФИЛМУ "ОЛУЈА": Изостао је историјски контекст - нама треба још 10 таквих са све Туђманом, Готовином, хашким разбојиштем...
ФИЛМСКА КРИТИКА
БИО је то велики масовни догађај прожет струјом поједначних утисака и сећања поводом страшног догађаја - колективног изгона целог српског народа са вековног огњишта, наочиглед целе "цивилизоване" Европе.
РЕТКО када сам видео дупке пуну МТС дворану прожету једним јединим осећањем колективне трагедије, једном једином емоцијом ојађене и дубоко погођене заједнице као прексиноћ, на премијери филма "Олуја". Био је то велики масовни догађај прожет струјом поједначних утисака и сећања поводом најстрашнијег догађаја у нашој новијој историји - колективног изгона целог српског народ[...]
РТРС, Срна, 22. 3. 2023, Обиљежена 81 година од страдања Срба у Старом Броду
Служењем литургије и помена у Старом Броду код Вишеграда обиљежена је 81 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске и Подрињске регије, које су убиле усташе предвођене Јуром Францетићем. Покољ у Старом Броду и Милошевићима десио се током прољећа 1942. године.
Пајо Ђерић, тада четворогодишњи дјечак, сјећа се крвавог, 22. марта 1942. године, збјегова српског народа и нејачи на обалама непремостиве Дрине и монструозног злочина усташке Црне легије.
- Стигоше усташе, поче народ да се гура и бјежи, гаси народ ватру колико бјежи... Почеше да вичу са оне и ове стране, а усташе к[...]
