За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, УНС, 9.10.2020, И послије 29 година без казне за убице шабачке екипе РТС-а у Хрватској
БЕОГРАД, 9. ОКТОБРА /СРНА/ – Данас се навршава 29 година од како су на путу Петриња-Глина у Хрватској убијени запослени шабачке екипе РТС-а новинар Зоран Амиџић, сниматељ Бора Петровић и асистент сниматеља Дејан Милићевић, док је мобилисани уредник у Радио Шапцу Сретан Илић преминуо на путу до болнице, а за…
СРНА, 8.10.2020, Штрбац: Хитно откупити личне ствари логораша које се продају преко интернета
БЕОГРАД, 8. ОКТОБРА /СРНА/ – Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је Срни да је за њега морбидна продаја личних ствари логораша усташког логора Јасеновац преко интернета и да би за тај случај требало да се заинтересују музеји у Хрватској, Републици Српској и Србији. Штрбац сматра да би у…
Срби.хр, 7.10.2010, Заједнички на истраживању страдања у Срему
Потписан споразум о сарадњи Заједничког већа општина из Вуковара и Архива Војводине. У Новом Саду је 6. октобра потписан Протокол о сарадњи између Заједничког већа општина и Архива Војводине који се односи на заједнички посао везан за прикупљање докумената о страдању људи са подручја Срема током Другог светског рата. Носилац… Вечерње новости, 7.10.2010, Трговина предметима јасеновачких логораша
МНОГОБРОЈНИ предмети, документи и писма из времена злочиначке усташке државе НДХ, али и оних који подсећају на патње логораша из злогласног Јасеновца, слободно се продају на Ибеју за цену од 10 до 2.249,99 долара. Већина оних који ове ствари продају су из Хрватске, неки су из Аустрије или Словеније, али… Срби.хр, 6.10.2020, Млади Срби из Загреба очистили цркве на Банији и Кордуну
Омладинска мрежа Срба из Хрватске учествовала је у две радне акције чишћења цркве Светог Георгија у Јошавици на Банији и у Великој Црквини на Кордуну. Радне акције у слабије развијеним подручјима Републике Хрватске честа су активност Омладинске мреже Срба у Хрватској која има седиште у Загребу. Обновљена су многа запуштена… СРНА, 6.10.2010, Муслиманске снаге на превару убиле борце и медицинско особље
БИЈЕЉИНА, 6. ОКТОБРА /СРНА/ – Муслиманске снаге ратне владе у Сарајеву су на данашњи дан 1994. године, прошавши кроз демилитаризовану зону под контролом мировних снага УН у близини Сарајева, убиле четири медицинске сестре и 17 војника Војске Републике Српске. Злочин је извршен на превару – муслиманске снаге су тада, уз…
Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 11. 2. 2023, Богослужење за Србе убијене у Ивањској и Пискавици [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11509-350x200-no.jpg)
СРНА, 11. 2. 2023, Богослужење за Србе убијене у Ивањској и Пискавици [Мапа]
БАЊАЛУКА, 11. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Храму Покрова Пресвете Богородице у бањалучкој мјесној заједници Поткозарје почела је литургија у оквиру обиљежавања 81 године од покоља више од 600 Срба, које су усташе убиле у селима Ивањска и Пискавице.
Након литургије биће служен парастос за убијене Србе, а након тога је предвиђено обраћање званичника.
Зоран Милаковић из Удружења грађана "Козара", које је организатор овог догађаја, рекао је Срни да су усташе 5. и 12. фебруара 1942. године у селима Ивањска, данашње Поткозарје, и Пискавице убиле 621 српског цивила, међу којима 178 дјеце.
"Комшије ус[...]
СПОНА, 29. 11. 2022, Историјско подсећање – Како је погинуо Војин Поповић војвода Вук – један од највећих ратника српске модерне историје, страх и трепет српских непријатеља
На данашњи дан пре тачно 103 године погинуо је један од највећих српских ратника и војсковођа.
Српска историја је имала много непокорних бораца, али је Војин Поповић ипак био степен изнад свих. Србима је ипак познатији по свом страшном надимку – војвода Вук, и био је немилосрдан према непријатељима, а прави пример свим својим војницима. Укратко, био је страх и трепет за све непријатеље српског народа.
Војин је рођен 9. децембра 1881. у Сјеници, а убрзо после тога његова породица се преселила у Крагујевац где је похађао школу. Разлог њиховог пребега у Крагујевац из Сјенице, која је тада [...]
Вести Онлајн, 17.10.2020, Годишњица масакра Срба у Госпићу
Документационо-информативни центар „Веритас“ подсећа да се ове године навршава 29 година од великог масакра Срба у Госпићу 1991.
Током тих јесењих месеци страдало је најмање 124 српских цивила, од чега је најмање половина убијена 17. и 18. октобра те године.
Саво Штрбац, директор Веритаса истиче да је са овим злочином од почетка био упознат комплетан политички, војни и полицијски врх хрватске државе, али да је све учињено да се тај догађај прикрије и да та завера траје до данас.
– Од свих убијених до сада је пронађено само 50 тела што говори о степену прикривања овог злочина о коме су[...]
Годишњица погибије војника Стојадина Мирковића
У селу Горње Лесковице данас је обележена 24. годишњица погибије војника Стојадина Мирковића, уз присуство породице, представника града, Удружења ратних добровољаца и њихових потомака од 1912-1918. године, као и поштовалаца лика и дела младог хероја који је погинуо 1991. године у Бјеловару, у Хрватској.
Након помена на гробљу, на спомен бисту у дворишту Основне школе „Милош Марковић“ у име града Ваљева цвеће је положио секретар Скупштине града Александар Јанковић. У школи у којој је учио и Стојадин Мирковић, потом је одржан пригодан програм ученика.
Деветнаестогодишњи Стојадин Мирковић ј[...]
РТ Балкан, 16. 8. 2024, На маргинама тензија са Хрватском око културног блага СПЦ: Загонетни пут најскупље цигле на свету
Прича о сирмијумској "најскупљој цигли на свету", на којој се Душан Дрмановић трудио целих 60 година, није никога потресла. А самом Дрмановићу се и осветила. Археролози који су докторате стекли на цивилизацијским слојевима тла нису никада уважили његов аматерски рад у археологији, па су напросто игнорисали и његову упорност на друкчијем осветљавању "најскупље цигле на свету"
Потпуно изван актуелне тензије са Хрватском око културног блага Српске православне цркве, које Хрватска силно жели да чува у "привременим" депоима јер је порушила православне храмове који су га чували, један антич[...]
