За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 30. 12. 2021, У Сјеверној Македонији поново оскрнављена црква – задужбина цара Душана
У Сјеверној Македонији непознати починиоци оштетили су кров на Цркви Успења Пресвете Богородице, задужбини цара Душана, у манастиру Матеич, у општини Липково, што историчар умјетности Јасмина Ћирић сматра да је учињено намјерно и да се поклапа са протјеривањем српског и македонског становништва са овог простора. На овој цркви, јединој у…
Печат, 17. 12. 2021, Божидар Зечевић: Како су хрватске усташе спасавале америчке пилоте
Више од половине документарног филма Амерички пилоти у Хрватској 1941–1945 заузима божићна бајка за наивне америчке гледаоце, из чаробне радионице правашко-франковачког Деда Мраза, и калфе му Лева Куљешова, те најбољих чирака Ејзенштејна и Вертова, који су се давно извештили у спајању два потпуно различита парчета филмске траке, оног А и… РТРС, 16. 12. 2021, У Глини обиљежавање завршетка реконструкције Спомен костурнице
На Православном гробљу у Глини сутра ће бити обиљежен завршетак реконструкције Спомен костурнице невиним српским жртвама, убијеним у усташком злочиначком покољу у глинској Православној цркви 1941. године. Спомен костурница, која је оштећена у прошлогодишњем разорном земљотресу, подигнута је 1951. године, да би тек сада, након 70 година, била реконструисана. Ријеч…
Фејсбук страница „Историја Чачка“, 3. 12. 2021, Судбина и страдање Јосифа Сафера
Чачак, 3. децембар 1944 – 3. април 1945. године Одмах по ослобођењу Чачка 3. децембра 1944. године почела су хапшења и стрељања политичких и војних противника од стране партизанске власти. Таква судбина није мимоишла ни рударског чиновника Јосифа Сафнера, који је ухапшен истог дана и даље спроведен са јединицом ка…
Политика, 1. 12. 2021, Проф. др Слободан Чикарић: Бекство на Козару
Хитлерова Немачка решавала је „јеврејско питање” тако што је шест милиона Јевреја спалила у крематоријумима или им на други, подједнако суров начин одузела живот. Павелићева НДХ прихватила је доктрину главног усташког идеолога у Павелићевој влади доглавника Милета Будака, која се може назвати „свето тројство”. Наиме, Будакова идеологија о решавању српског…
Вечерње новости, 28. 11. 2021, Срби постали Македонци по рецепту Коминтерне: Историчар Борисав Челиковић истраживао Операцију расрбљавања после Другог светског рата
НАЈТЕМЕЉНИЈА операција расрбљавања Срба после Другог светског рата изведена је на територији бивше југословенске републике Македоније, открио је историчар Борисав Челиковић истражујући смишљено „изгубљене“ етнолошке радове из ове области. Упознавање са њима не може да исправи грешке из прошлости, али је упозорење да се исте грешке не понове. – Ишчитавањем… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 3. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Покољ на Светог Илију
Примање друге вере није била гаранција да се сачува живот. Уместо покрштавања поклано 5.000 душа из Вргин Моста
О ПРИСИЛНОМ католичењу Срба говорили су и писали Немци, Италијани, или као очевици или по сазнању, како нарочито указује Л. М. Костић. Валтер Хаген пише: „Пошто се по старој традицији изједначује хрватство и католичка вера... то почеше православне да терају да пређу на католичку веру. Ово принудно прекрштавање беше управо форма по којој се вршило хрватизирање“.
Др Гестенмајер у извештају Рибентроповом министарству од 14. септембра 1944. године јавља:
„Усташе су приморале дес[...]
Вести, 12. 3. 2022, Богаташ у служби народа
Милош Савчић је авангардна личност у историји грађевинарства Србије, јер је први употребио армирани бетон, изградио је и прву парну стругару (“Тара” у Београду), а, како је забележено, био је непревазиђен у обезбеђивању социјалних услова онима који су код њега радили.
Сматран је једним од најбогатијих Европљана свога времена (11. на листи), био је министар грађевина, градоначелник Београда, грађевински инжењер, иницијатор и руководилац бројних привредних објеката у Краљевини Србији и Краљевини Југославији.
Школовао се најпре у Свилајнцу, где је рођен 1865. у трговачкој породици, од оца Теодо[...]
![Искра, 5. 1. 2017, Љиљана Сталетовић: Српска кандила на Косову - Црква Светог Илије у Вучитрну [из Архиве, Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27463-350x200-no.jpg)
Искра, 5. 1. 2017, Љиљана Сталетовић: Српска кандила на Косову - Црква Светог Илије у Вучитрну [из Архиве, Фото]
Прича о цркви Светог Илије у Вучитрну, чија је градња трајала 43 године, је прича о невероватном стрпљењу, довитљивости и несебичности вучитрнских Срба. Али и прича о заједништву и солидарности православних и муслимана који су градили цркву и џамију.
Изградња цркве и школе у Вучитрну сматра се једним од најкрупнијих подухвата у време турске владавине, не само на Косову.
Овај споменик културе и заштићено културно добро по много чему је специфичан. Црква је саграђена у XIX веку, захваљујући стрпљењу, упорности, мудрости, средствима и раду Вучитрнаца који су успешно пребродили сваку замку. Једи[...]
Телеграф, 8. 9. 2020, Ноћ када су убили глумце: 8 уметника без разлога је погубљено у Нишу. Истина се деценијама крила
Све се сводило на оно "У име народа". Тако су почињале све пресуде. И готово.
Судбина коју је чувена Жанка Стокић доживела после Другог светског рата данас је надалеко позната. Неправда према овој глумици била је само одложена смрт, јер иако је успела да измакне стрељачком воду, није дуго поживела након тога. Оно о чему се и даље недовољно прича јесу судбине 60.000 грађана Србије који су страдали у чисткама нове власти, а међу њима, и младих глумаца позоришта у Нишу, стрељаних у једној ноћи.
Подаци који о њима постоје, оскудни су. По припремљеним списковима, непровереним дојавама, готово одм[...]
Б92, РИНА, 27.6.2021, Оца су му стрељали Немци, а тек после 80 година га је сахранио
Милош Оташевић је сахранио оца после 80 година, Радивоја су Немци стрељали у Другом светском рату.
Милош Оташевић из Горњег Милановца тек после осамдесет година достојно је сахранио свог оца Радивоја ког су Немци стрељали 1942. године. Од Другог светстког рата му се изгубио сваки траг, а Радивојева мајка Љубинка по савету свештеника сину је 1949. године подигла споменик у селу Љутовница иако се тада није знало где се његови посмртни остаци налазе.
"Чим је стигао ратни вихор мој отац се придружио четничким одредима, чак је заробио немачког курира и одузео му важна документа. Од тог момент[...]
