За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 3. 5. 2022, Владимир Умељић: Против заборава – Третман српске деце у геноцидној хрватској држави 1941-1945.
Хрватска држава 1941-1945. посветила је у оквиру тада организованог и спроведеног Србоцида посебну пажњу систематском и мученичком, масовном и истрајном убијању српске деце. О томе се ништа не може сазнати у уџбеницима историје данашње хрватске државе, не постоје никаква спомен-обележја, култура памћења је искључиво селективна и јавност пре познаје исказе,… Српски меморијал, 3. 5. 2022, Априлски помен јасеновачким и свим невино страдалим великомученицима усташког геноцида у време НДХ [Видео]
Видео снимак Априлског помена је на линку: Молим поделите га на Вашим Фејзбук страницама, пријатељима и на Вама доступним сајтовима и другим друштвеним мрежама – Да одблокирамо заборав преко 1,2 милиона жртава усташког и фашистичког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима 1941-1945! Захваљујем свим учесницима, посебно преживелима из усташких…
Глас Српске, Агенције, 3. 5. 2022, Обиљежена годишњица злочина над војницима ЈНА у Добровољачкој: Правда мора бити достижна за све
САРАЈЕВО – Полагањем бијелих ружа и прислуживањем свијећа на мјесту страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву данас је у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова обиљежено 30 година од овог злочина, без иједног инцидента. Цвијеће су положили и свијеће прислужили преживјели припадници ЈНА, чланови…
Глас Српске, Танјуг, 2. 5. 2022, УНС девети пут поставља спомен таблу отетим новинарима у Великој Хочи
Удружење новинара Србије (УНС) данас ће заједно са својим огранком Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) девети пут поставити плочу са именима Ђуре Славуја и Ранка Перенића у близини Велике Хоче, на мјесту на ком су отети 1998. године. Први пут УНС је са својим огранком на Косову и Метохији…
СРНА, 2. 5. 2022, У селу Раковац усташе спалиле живе 40 дјеце
У паљанском селу Раковац данас је одржана комеморација за више од 100 мјештана, од којих су 40 била дјеца до 14 година, које су 11. новембра 1943. године на звјерски начин побиле усташе. У овом селу живо је спаљено 59 мјештана, међу којима четрдесеторо дјеце. Наставник историје у Основној школи…
РТРС, Независне новине, Вечерње новости, АТВБЛ, Вести, СРНА, 1. 5. 2022, Штрбац: За жаљење је то што Хрвати данас славе у Окучанима
Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац поручио је да највиши хрватски званичници и грађани који су се окупили у Окучанима да прославе годишњицу акције “Бљесак” немају шта славити јер убиство толиког броја српских цивила и њихов прогон могу бити само за жаљење. Он је навео да у овом градићу у…
Не заборављамо – Памтимо
Срна, 18. 3. 2016, У Етнички мозаик уврстити и српска стратишта
БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ, 18. МАРТА /СРНА/ - Делегација ОЕБС-а упознала је Његово преосвештенство епископа бихаћко-петровачког Атанасија са ОЕБС-овим пројектом стварања евиденције о преосталом становништву на овом географском простору, односно етничком мозаику у БиХ.
Епископ Атанасије скренуо је пажњу замјенику шефа Мисије ОЕБС-а у БиХ Александру Чеплугину да та евиденција о етничком присуству народа и етнички мозаик треба обавезно да садрже и српска православна гробља на овом простору, а нарочито стратишта Гаравице у Бихаћу и Шушњар у Санском Мосту, истичући да је овај простор неотуђиви завичај С[...]
СРНА, 31. 8. 2025, Представљена књига о страдању Срба у Рашића Гају 1941. године
Књига „Страдање свештенства и вјерног народа у Рашића Гају 1941. године“, аутора Милана Радуловића, у којој су изнесени документовани подаци о страдању Срба Власеничког среза, представљена је данас на Хан Пијеску.
Декан Православног богословског факултета у Фочи Дарко Ђого, један од рецензената књиге, каже да књига говори о страдању мученика више од 30 година након почињеног злочина о коме се у другој Југославији, друштву пуном противрјечности, није смјело причати.
Он је истакао да се у српској култури трауматизованој кроз читав 20. вијек испрекиданој идеолошким лутањима и странпутицама [...]
Стање ствари, 2.1.2020, Удружење заточеника и потомака: Отворено писмо у вези са бројем жртава логора Јасеновац (2006)
Преживели заточеници логора Јасеновац питају се ко сме да има право да на себе преузме одговорност и да именује само 81 хиљаду жртава, а све остале прекрије тамом заборава
УДРУЖЕЊЕ ЗАТОЧЕНИКА И ПОТОМАКА
ЗАТОЧЕНИКА ЛОГОРА ГЕНОЦИДА У
НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 1941-1945. ГОДИНЕ
Број: 10/2006-1
Б е о г р а д
25.02. 2006. године
Тел: 2764-942, 2645-929
Предмет: Отворено писмо у вези броја жртава логора Јасеновац
Како се жртве логора Јасеновац стално минимизују, а нарочито у последње време, Удружење заточеника и потомака заточеника логора геноцида у Независној Држави Хрватској 1941-[...]
СРНА, 14. 11.2020, Романија његује сјећање на своје Солунце
СОКОЛАЦ, 14. НОВЕМБРА /СРНА/ - Соколачки и романијски солунци још живе у сјећањима људи овога краја, а о њиховим судбинама и јунаштвима постоји безброј прича.
Бранимир Ђурковић, предсједник соколачког Удружења потомака и поштовалаца дјела српских добровољаца учесника у одбрамбеним ратовима Србије од 1912. до 1918. године, истиче да је окупљање код Споменика солунском добровољцу на Сокоцу прилика да се његују сјећања на сељаке-слободаре из ових крајева.
Они су "смогли снаге да се одупру великој царевини и помогну браћи са друге стране Дрине у одбрани отаџбине", наглашава Ђурковић за Срну.[...]
Danas, 21. 10. 2014, Мештани подигли споменик стрељанима пре 70 година код мионичког села Маљевић
Имао сам осам година, чувао сам краве. Једна крава побеже у кукурузе. Кренем за њом, чујем пуцње, а онда видим неколико војника са петокракама како пуцају у неке људе. Унередио сам се од страха. Отрчао сам кући и испричао оцу. Он ми је рекао да никоме не говорим шта сам видео и ту тајну сам чувао до данас – причао нам је Станислав Павловић из мионичког села Маљевић када смо га посетили крајем августа. Хтео је тада, како нам је рекао, нешто да исприча, што га је мучило целога живота. Пре десетак дана, Станислав Павловић је преминуо.
Живео је на узвишењу изнад Мионице, близу јаруга код села Маљ[...]
