За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Људи говоре, 11. 2. 2022, Илија Петровић: Писмо Матици хрватској
Паметнима стидно, осталима на понос. Ко 9. фебруара 7529 (2022) године није имао паметнија посла, могао је одслушати шта је у емисији “Добро јутро” Хрватске телевизије изговорио извесни Марио Јареб, момче тамо представљено као потпредседник Матице хрватске. Да се знало о чему ће причати, можда га не би ни звали…
СРНА, 20. 2. 2023, Правда за монструозна убиства Срба у Јелачићу и даље на чекању
Метак је метак, да су изгинули тако, па да човјек и разумије. Коста Милић је заклан. Другима су извадили очи, сјекли уши… Оца су ухватили живог, одсјечене уши, руке и ноге поломљене… Село Јелачићи код Кладња, у којем је некада било 158 српских кућа, данас је пусто, у протеклом рату…
РТС, 16. 2. 2022, Бомбашки напад у Подујеву, сенка над Косовом
Ни 21 годину после бомбашког напада на аутобус „Ниш-експреса“ код Подујева, у којем је убијено дванаесторо, а рањено четрдесет троје Срба, нико није правоснажно осуђен за тај напад. Фљорим Ејупи, чији је ДНК пронађен на месту са којег је активирана бомба, осуђен је на 40 година затвора због тог злочина,… Видовдан, ИстокРС, 14. 2. 2022, Дан када је Владо Шегрт стријељао 19 младих Невесињки
На данашњи дан, 14. фебруара 1945. године, Десета херцеговачка ударна бригада НОВЈ, под командом злогласног Владе Шегрта, стријељала је 19 младих дјевојака у Невесињу. „Било је можда превише стријељања… Ја то из садашње перспективе размишљам, али из ондашње можда и није, но је требало још више“, дио је срамне изјаве…
Б92, Српска историја, 10. 2. 2022, Историчар из Норвешке: Убијали децу јер су били Срби [Мапа]
Усташе као део плана за масовно уништење српског народа убијали и слали децу у логоре у Норвешкој. Преко 120 деце послато, а 31 дете убијено за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој. „Током Другог светског рата из Србије и независне државе Хрватске стигло је 4.050 затвореника. Огромна већина…
Слободна Херцеговина, 3. 2. 2022, Страдање монаха Гаврила (Ковачине): Вино служимо само уз причест
Монах Гаврило, мучен најстрашнијим мукама јер није хтео да се одрекне Бога. Пред сам Други светски рат у манастир Високи Дечани, замонашио се младић Гаврило Ковачина, син богате српске породице из Мостара. Ковачине су производиле позната херцеговачка вина од сорти жилавке и блатине. Ковачине су освајале златне медаље на винским… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 13. 4. 2015, Скадар на Бојани: Систематски уништавани средњовековни споменици, избрисани српски трагови
Шездесетих година 20. века уништавани су сви српски средњовековни споменици у околини Скадра јер су били материјална сведочанства о дугом периоду у коме је ова област припадала средњовековној српској држави
У Скадар над Бојаном и данас долазе мајке без млека да се помоле у капелици у тунелу силне тврђаве на врху 130 метара високе суре стене. Оно што научници виде као светлуцави бели калцит који цурка кроз сиве камене блокове за скадарске Србе и потоње становнике града су вековима биле капи млека из дојки невесте Гојка Мрњавчевића, живе зазидане у зидине града, жртвоване да га виле више не би [...]
Вести онлајн, 19. 11.2020, Судбина девојчице из јаме: Јунаштво и чојство Винка Томаша
У горким и болним сећањима свих, па и ових дана преминуле Милице Маљковић, претпоследње од четрнаесторо преживелих из јаме Равни долац на Динари, најснажније су се урезала доброчинства, сећања на оне који су им на било који начин помогли, поготово ако су то чинили они који нису морали.
Тако су се свих једанаесторо које сам у лето 1991. године затекао живе, сећали доброчинства „хрватског оружника“, жандара Винка Томаша, Далматинца за кога су сви тврдили да их је спасио и да би сви они скончали у јами да није било њега који се, ризикујући сопствену главу, супротставио, оружјем запретио и осујет[...]
![РТРС, 3. 12. 2023, Обиљежена 31 година од егзодуса 5.000 Срба са простора Гостовића и Жепча [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17757-350x200-no.jpg)
РТРС, 3. 12. 2023, Обиљежена 31 година од егзодуса 5.000 Срба са простора Гостовића и Жепча [Мапа]
У Модричи је обиљежена 31 година од егзодуса око пет хиљада Срба са простора Гостовића код Завидовића и Љесковице, Бистрице и дијела Ловнице код Жепча.
Служена је света литургија и парастос за 111 погинулих Срба у одбрамбено-отаџбинском рату са овог простора.
Предсједник Завичајног удружења Гостовићана Пане Костадиновић подсјетио је да су по попису из 1991. године у мјесној заједници Гостовић била 22 села са српским живљем са укупно 1.100 домаћинстава и 3.263 становника.
- У сумрак, 4. децембра 1992. године у Гостовићу и српским мјестима у Жепчу није остао ниједан Србин - рекао је Кон[...]
Вести, 26.6.2018, Дан када је спасена Српска
Операција Коридор 92 једна је од најславнијих битака у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату и да је питање да ли би било Српске да коридор није успостављен, изјавио је председник РС Милорад Додик на Дугој њиви, где је положио венце на Спомен-обележје страдалима у овој акцији.
Умировљени владика Константин служио је парастос за 413 припадника војске и полиције Републике Српске и Републике Српске Крајине погинулих у овој операцији.
Додик је подсетио да је тада спојен спојен источни и западни део Републике Српске, који је значио неопходну доставу свих средстава за живот становништву у исто[...]
Искра, 26. 8. 2024, Добрило Аранитовић: Злочини аустро-угарског окупатора у Мачви августа 1914. према записима учитеља Милана Дачића
Мачва и Подриње због свог изузетног геостратешког положаја представљају подручје које је у последње нешто више од два века било поприште жестоких окршаја српских бранилаца и турских, касније германских освајача.
клештени између Саве и Дрине, односно Срема и Босне, Мачва и Подриње су од првих дана Карађорђевог устанка били на главном правцу турских насртаја на ослобођену територију. Турци су преко Мачве и Шапца, десном обалом Саве надирали ка Београду, преко Јадра и Рађевине ка Ваљеву и даље према Шумадији. Отуда и најжешћи бојеви: на Мишару 1806. године, вероватно најблиставија српске победа [...]
