За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 12. 10. 2025, Српска памти – Шиканић: Муџахедини су вршили ритуална клања у мучили нас жеђу
Некадашњи припадник Лаке Прњаворске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ Бранко Шиканић, који је преживио заточеништво у злогласном кампу Каменица код Завидовића, изјавио је Срни да ће, осим страшних сцена ритуалног клања његових сабораца и мучења која су вршили припадници одреда „Ел муџахедин„, заувијек памти и лекције о џихаду и острашћеност… РТРС, Срна, 25. 10. 2025, Штрбац: Процес суочавања хрватског друштва са прошлошћу трајаће јако дуго
Процес суочавања хрватског друштва са властитом прошлошћу из Другог свјетског и протеклог рата биће јако дуг, јер колико траје индоктринација, толико је потребно и учити младе о толеранцији према другим, изјавио је директор Информационо-документационог центра Веритас Саво Штрбац. Поводом пријаве коју је неколико невладиних организација у Хрватској поднијело против пјевача…
РТРС, Срна, 22. 10. 2025, Жељко Пантелић свједочио о тортурама након заробљавања у Добровољачкој
Некадашњи поручник ЈНА Жељко Пантелић данас је на суђењу у предмету „Ејуп Ганић и остали“ свједочио како је заробљен 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, пребијању на барикадама и голготи кроз коју је прошао. Пантелић, који је родом из Шапца, испричао је да је прије 2. маја било… РТРС, Срна, 14. 10. 2025, Свједок: У Брајковићима нико није преживио
У наставку суђења припадницима такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Вишеграда, Фоче и Чајнича свједок Тужилаштва БиХ Милан Кулић рекао је да је дан након напада на Јошаницу са рођаком Момом Кулићем кренуо да нађе родитеље, те да му је на путу до тамо сазнао да нико… ИН4С, Митрополија, 24. 10. 2025, Одговор Србије и Црне Горе на анексију Босне и Херцеговине – 24. октобар 1908. [На данашњи дан]
На данашњи дан, 24.октобра 1908. године поводом анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, склопљен је уговор између Црне Горе и Србије, којим је изражена одлучност обије државе да своје интересе заједнички бране оружјем, ако буде потребно, што ће, како је у уговору записано, зависити од процјене и споразума надлежних… Krug Portal, 13. 10. 2025, Попов поток: Забрањено и заборављено место наших страдања
Читавих осамдесет година, сваке године, 15. октобра, у раним јутарњим часовима или касно увече, у Попов поток су долазили Драгачевци, најпре деца, онда унуци, а сада и праунуци страдалника. Долазили су њих десетак, да их нико не види и не дочека, да ту, у тајности, упале свеће својима… Попов поток… Не заборављамо – Памтимо
Вести онлајн, 1. 7. 2019. Чачак: Парастос погинулим борцима од Косовског боја до данас
Парастосом свим погинулим ратницима од Косовског боја до данас и полагањем венаца на споменик палим борцима од 1990. до 1999. године у Чачку је на Видовдан обележен Дан ветерана Србије који још увек није и законски озваничен.
Како је уобичајено, око 300 ветерана из свих крајева Србије, а било их је и из европских земаља где сада живе и који су само за ову прилику допутовали у Чачак, окупили су се на Градском тргу одакле су се у војничком поретку главном градском улицом упутили ка споменику свим борцима изгинулим у ратовима од 1990. до 1999. године.
У строју ветерана били су и Ката и Јоже[...]
Глас Српске, СРНА, 21. 6. 2023, У Београду служен парастос убијеним на Миљевачком платоу
У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос страдалима на Миљевачком платоу код Дрниша, чиме је обиљежена 31 година од злочина у којем су хрватске снаге убиле 40 српских територијалаца.
Након парастоса, коме су присуствовале породице страдалих и представници удружења породица погинулих и несталих, као и избјеглих из Хрватске, положени су вијенци и цвијеће на споменик страдалима у ратовима деведесетих година прошлог вијека.
Драгана Ђукић, предсједник Удружења породица несталих и погинули лица "Суза", подсјетила је на злодјела хрватских снага над српским територијалцима на дан[...]
![СРНА, 22. 6. 2022, Стручним скупом о геноциду над Србима у НДХ против заборава [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16716-350x200-no.jpg)
СРНА, 22. 6. 2022, Стручним скупом о геноциду над Србима у НДХ против заборава [Мапа]
ПРИЈЕДОР - Стручним скупом "Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и устанак, Козара 1942-2022", сарадњом институција и вриједним радом историчара не допушта се да имена страдалника и њихова жртва падну у заборав, изјавио је директор Националног парка "Козара" Божидар Николетић.
Николетић је, поводом одржавања стручног скупа на Козари у организацији Националног парка "Козара" и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, рекао да се оваква конференција одржава први пут након 35 година, односно да је посљедња такве врсте била 1977. године.
[...]
![TrebinjeLive, 3. 7. 2024, Премијерно приказан документарно-играни филм о страдању српског народа у Љесковом Дубу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21092-350x200-no.jpg)
TrebinjeLive, 3. 7. 2024, Премијерно приказан документарно-играни филм о страдању српског народа у Љесковом Дубу [Мапа]
У биоскопској сали Културног центра приказан је документарно-играни филм „Пламени језици Љесковог Дуба“, аутора Небојше Колака.
Ово је Колаков дванаести документарни филм, а још једна тужна и ружна тема српске историје са простора источне Херцеговине. То је једна изузетно занимљива прича која говори о стварима код којих ни стручњаци не могу описати шта је то у људским главама да се уради такав злочин.
На неким мјестима је било много више страдалих људи, али страдање ових људи и на такав начин поготово дјеце, јер је 90 дјеце до 15 година живо запаљено.
Психолози и психијатри би се треб[...]
![Политикин Забавник, 25. 9. 2015, Ратне игре без граница - Четник у Варшави [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24908-350x200-no.jpg)
Политикин Забавник, 25. 9. 2015, Ратне игре без граница - Четник у Варшави [Фото]
У познатом и трагичном Варшавском устанку важну улогу играо је и чувени мајор Јездимир Дангић, командант војночетничких одреда у источној Босни
Јездимир Дангић је рођен 4. маја 1897. године у Братунцу, у породици свештеника. Док је похађао гимназију у Тузли, придружио се револуционарној организацији „Млада Босна”, због чега је после Сарајевског атентата изведен на суд и осуђен на три године. Робију је издржао за време Првог светског рата, као и сви истакнути припадници „Младе Босне”. После рата завршио је права и радио у Сарајеву, Тузли и Суботици као полицијски чиновник. Године 1928. преведе[...]
