За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИСКРА, 10. 3. 2026, Владимир Умељић: Снови и Косово и Метохија
„Човек бежи у снове, животиња је у сваком тренутку спремна да побегне из њих.“ (Theodore Sturgeon, „More Than Human“, New York, 1953) Није тешко погодити шта сања смртно болесни човек, заљубљена жена, гладно дете или осуђеник на доживотни затвор. Но што сања верски и национално свесни Србин? Једном је… Политика, 9. 1. 2026, Саво Штрбац: Православни Божић у северној Далмацији, некад и сад
Свестан да сећања протеком времена бледе, организовао сам једну „трибину сећања” на тему обележавања православног Божића у Северној Далмацији, на којој су, поред мене, учествовали Жељко из Куле Атлагића са Равних Котара и Биљана из Звјеринца са Далматинског Косова. У мом селу Раштевићу, у којем су живели у подједнаком броју… Печат, 27. 2. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – Немањићи у Далмацији [II]
Поводом тетралогије о далматинским манастирима Крка, Крупа, Драговић, Канонизација, аутора и редитеља Миљана Гогића, продукција „Новости“ , Србија, 2025. Двехиљадегодишњи континуитет хришћанске цркве у Далмацији, од апостолског доба до данас, у најужој је вези са српском државом и црквом дуго пре настанка самородних српских краљевина и црквене аутокефалије у немањићко… Политика, 10. 3. 2026, Саво Штрбац: Хрватска уклања гвоздена православна спомен-обележја са гробаља
Недавно, 21. фебруара, Епархија горњокарловачка на својој веб страници објавила вест о уклањању стотинак гвоздених православни крстова са старих гробаља на подручју Града Врбовског, што су пренели и скоро сви медији у региону. Представници локалне власти тврде да је крстове уклонила надлежна комунална служба, уз образложење да је реч о… Вечерње новости, 25. 2. 2026, Прешао пола света да стигне на Солунски фронт: Миодраг Б. Илић о невероватном подухвату свог прадеде Илије у Великом рату
ИСТОРИЈА Србије памти подвиге оних који су борећи се за слободу померали границе могућег. Један од таквих подвижника је Илија Илић (1879-1942), сиромашни печалбар у Румунији, кога су тамошње власти, да се не би замериле Аустроугарској и Немачкој, на самом почетку Првог светског рата, спречиле да се преко Дунава врати… СРНА, 9. 3. 2026, Обиљежавање сјећања на убијену и страдалу дјецу Српског Сарајева
Основна школа Свети Сава у Источном Новом Сарајеву наредна два дана обиљежиће сјећање на страдалу дјецу Српског Сарајева, међу којом су ученице Наташа Учур и Милица Лаловић, које су убијене 11. марта 1995. године док су се играле испред зграде. Директор школе Жељка Топалић изјавила је данас Срни да ће… Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежен празник Светих новомученика пребиловачких и свехерцеговачких [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15755-350x200-no.jpg)
РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежен празник Светих новомученика пребиловачких и свехерцеговачких [Мапа]
У Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима обиљежен је празник Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика.
Свету Архијерејску Литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и владика новобрдски Иларион, викар патријарха српског.
Дан сјећања на око 4.000 српских жртава које су устасше у љето 1941. убили у селима овог дијела Херцеговине.
Само из Пребиловаца звјерски је убијено или живо у јаму Шурманицу бачено више од 850 житеља, од чега чак 500 жена и дјеце.
Мапу у новом прозору, са навига[...]
Институт за истраживање српских страдања, 24. 4.2023, Миливоје Иванишевић: Молитва за заборављене Србе
Док смо на недавно прослављен велики српски празник Видовдан у манастирима и црквама, пред споменицима и на гробљима неговали успомену на далеку прошлост ми смо своје молитве наменили и жртвама готово безбројних потоњих српских страдања. Па и жртвама последњих оружаних сукоба у раздобљу 1991-1995. година на просторима претходне заједничке државе. И није се могло ни смело без тога.
Кад је Југославија постала непожељна исто се догодило и са Србима у безмало свим њеним републикама. Наши сународници су протеривани с посла, полицијски контролисани и затварани, деца малтретирана у школама и на ул[...]
![Стање ствари, 23. 12. 2023, Проф. др Ђорђе Јанковић (†2016): Према званичној историји испада да смо последњи крштени у југоисточној Европи, а наша је Црква аутентична апостолска [из Архиве, Видео] In memoriam](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p31007-350x200-no.jpg)
Стање ствари, 23. 12. 2023, Проф. др Ђорђе Јанковић (†2016): Према званичној историји испада да смо последњи крштени у југоисточној Европи, а наша је Црква аутентична апостолска [из Архиве, Видео] In memoriam
Доносимо препис интервјуа археолога проф. др Ђорђа Јанковића (Београд, 1947 – Београд, 12. 11. 2016) за Фонд стратешке културе из 2016. године
Ваљда смо једина земља у југоисточној Европи – а и у осталом делу Европе – која нема археолошки музеј, што значи да су археолози под контролом, рекао Јанковић 2016. године
Шта је забрањена археологија и зашто код Срба постоји и забрањена историја?
Забрањена археологија је све оно што открива неистине из прошлости. Археологија својом методологијом попуњава празнине тамо где нема писаних података. У нашој прошлости много тога је скривено.[...]
Вечерње новости, 3. 8. 2022, ЗАГРЕБ БИ ДА ИЗБРИШЕ ГЕНОЦИД ПО СВАКУ ЦЕНУ: Академик Василије Крестић о прогону и злочинима над Србима у Хрватској и јазу између два народа
МНОГО је догађаја и проблема у хрватско-српској прошлости који ремете односе и на другачији начин се сагледавају и оцењују.
"Олуја" и "Бљесак" ће сигурно остати забележени и служити као камен спотицања у тумачењу тих догађаја. Те акције су још дубље продубиле јаз између Срба и Хрвата.
"Бљесак" и "Олују", Хрвати славе као велику победу, а Срби као трагедије свог народа и међунационалних односа. Они још више ремете односе, који су, иначе, поремећени зато што се на различите начине тумачи геноцид. Хрвати би по сваку цену да избришу геноцид. Ако то не могу, онда би да смање број жртава. Они имај[...]
![Министарство одбране Републике Србије, 27. 1. 2025, Српска војничка историја - 1300 каплара [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25157-350x200-no.jpg)
Министарство одбране Републике Србије, 27. 1. 2025, Српска војничка историја - 1300 каплара [Видео]
1300 каплара 1914–1918.
У Првом светском рату на првој линији фронта нашли су се и синови српске интелектуалне и друштвене елите.
Српска Врховна команда позвала је у септембру 1914. на служење ђачког кадровског рока све студенте са продуженим роковима, редовна годишта ђака рођених 1892, као и тек регрутовано 1893. годиште. Мимо ранијих прописа примани су и ученици нижих школа и они који су имали завршену малу матуру.
Неки су прекинули студије на најпрестижнијим европским универзитетима. Међу њима је било и синова министара, професора, високих официра, лекара, свештеника из свих крајева Срби[...]
