За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Нишке Вести, 15. 9. 2025, Александар Миљковић: Мирно спавај храбри војводо – Ђорђe Ристић Скопљанче
Ко је пронашао и обновио споменик војводи Ђорђу Ристићу Скопљанчету на нишком Старом гробљу? На старом нишком гробљу, скривен међу поломљеним крстовима и заборављеним споменицима, налази се вечна кућа једног од најсветлијих јунака српске историје – војводе Ђорђа Ристића Скопљанчета. Он, који је у годинама 1903-1908. стајао у првим редовима… Војна књижара, 12. 7. 2018, Ђорђе Ристић – војвода Скопљанче [из Архиве] In memoriam
Ђорђе Глигорије (Гица) Ристић, рођен је на Ђурђевдан 6. маја 1879. или 1881. године (како се наводи у савременим изворима) у Пећи, где су му се родитељи пре његовог рођења настанили. Основну школу и гимназију завршио је у Скопљу, одакле је дошао у Београд на школовање. У Београду је уписао… Глас Српске, СРНА, 2. 10. 20025, Боснић: Истражити поред ријека локалитете са остацима жртава НДХ
Удружење Срба Крајишника затражиће од Министарства за рад и борачко-социјалну заштиту Србије да са Музејом жртава геноцида детаљно испита терен око Дунава, како би се евидентирале српске жртве чија су тијела доплутала ријеком са подручја НДХ и која су ту покопана, изјавио је Срни предсједник овог удружења Миле Боснић. Боснић… Српски меморијал, Братство, 2. 10. 2025, Владимир Стојанчевић: Село Крапа у Поречу и његов свештеник Тасе Коневић на почетку 20. века [из Архиве 2009]
У другој половини 19. века село Крапа по управно-административној подели Турског царства припадало је Прилепској кази Битољског вилајета као важно географско-стратешко место и гео-политички центар на раскршћу путева који су га повезивали са Кичевском, Велешком и Крушевском казом. Крапа је била једно од највећих насеља у пределу Пореч: године 1895.… РТРС, 1. 10. 2025, Пријетња у Тузли: Свештеника ћемо преобратити на ислам, а крст замијенити мјесецом и звијездом
Свештенство у Саборној цркви Успења Пресвете Богородице у Тузли добило је писмо у којем су упућене језиве пријетње из затвора од стране Џевада Хасића, лица које је у јулу ове године оскрнавило Саборни храм. Пријетњу преносимо у цијелости: Поштовани, ми као Тузлаци смо иначе мултиетнички народ, али ви нисте добродошли… Политика, 30. 9. 2025, Саво Штрбац: Живко Иванчевић са Дијанине листе
„Колега, да ли си прочитао чланак ’Скривани списак деце Козаре‘ ауторке Јелене Милић у данашњој Политици“, телефоном ме 19. септембра ове године пита београдски адвокат Милан Вуковић. На сличан начин Милан ми се обратио и 17. фебруара прошле године, када ме је питао да ли сам прочитао чланак „Србин, број… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 11. & 14. 6. 2024, Саво Штрбац: ’Коначно решење‘ српског питања у Хрватској
Ускоро ћемо обележавати 29. годишњицу страдања крајишких Срба у агресији хрватске војске на западне делове Републике Српске Крајине (РСК), познату под кодним називом “Олуја“. По 29 пут ће мо понављати да су четвртог августа 1995. оружане снаге РХ, уз одобрење САД и подршку НАТО-а, и у садејству са снагама ХВО и Армије БиХ, са вишеструко бројнијим снагама извршиле агресију на САО Крајину, упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а и да су представници РСК дан раније у Женеви прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба на основама “Плана З-4”.
Спомињаћемо да [...]
![Вечерње новости, 10. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ДВЕ СУЛУДО ХРАБРЕ ЖЕНЕ У ИСТО ВРЕМЕ У БОЛНИЦИ: Милунка је у британској болници боравила пошто је по пети пут устрљена у бутину [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22121-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 10. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ДВЕ СУЛУДО ХРАБРЕ ЖЕНЕ У ИСТО ВРЕМЕ У БОЛНИЦИ: Милунка је у британској болници боравила пошто је по пети пут устрљена у бутину [из Архиве]
У БОРБАМА на Солунском фронту, на положају Чуке, у саставу Топличког гвозденог пука, Милунка Савић рањена је крајем октобра 1916. године.
"У десет часова 29. октобра 1916. године непријатељска артиљерија са Полога најжешћом ватром туче Први батаљон. Ватра је пренета и на центар Другог батаљона. Трећи батаљон око 11 часова успео је да овлада шиљатом Каменитом чуком. Одмах је наређено команданту да чуке појача и пошаље један митраљез на тај положај и да га пошто-пото мора одржати."
После рањавања Милунку евакуишу у Солун у енглеску војну болницу. У болници сазнаје да је добила чин наредник[...]
![Институт за истраживање српских страдања, СРНА, 12. 5. 2021, Миливоје Иванишевић: Зла судбина близу 100 српских насеља [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14919-350x200-no.jpg)
Институт за истраживање српских страдања, СРНА, 12. 5. 2021, Миливоје Иванишевић: Зла судбина близу 100 српских насеља [из Архиве]
Близу 100 насеља са српском популацијом је нападнуто, спаљено и опљачкано у регији Братунац, Скелани и Сребреница, наведено је у Меморандуму о ратним злочинима и злочину геноцида у источној Босни /општине Братунац, Скелани и Сребреница/ против Срба од априла 1992. до априла 1993. године , који је упућен УН 1993. године, аутора Миливоја Иванишевића.
Иако је у Меморандуму наведено да је готово немогуће у овако кратком прегледу поменути све нападе, спаљивања и пљачкања српских села, ипак се истиче да опис разарања само неких од тих села и заселака може да буде увјерљив доказ њихове епопеје.
О[...]
Погледи, 27.1.2018, Петровданска блокада – професор Миливоје Трнавац
Сажетак:
Немачка операција Моргенлуфт („Јутарњи ваздух“), у народу названа Петров(дан)ска блокада, изведена је од 12. до 22. јула 1943. године, у простору Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника, са циљем да се уништи Штаб Драже Михаиловића. Непосредан повод за операцију био је четнички збор одржан 13. јуна 1943. у селу Гојна Гора. Како се операција завршила безуспешно, Немци су у знак одмазде спалили Каменицу (онда пожешка, данас у општини Горњи Милановац), убили једанаест, односно убили и заробили 455 (или 453) лица, махом сељака, које су одвели у логор на Бањици и касније већину стрељали ка[...]
РТРС, 8. 10. 2022, У Бољанићу код Добоја обиљежено спасавања савезничких пилота
У мјесту Бољанић код Добоја обиљежено је 78 година од операције спасавања савезничких пилота 1944. године, назива "Халијард - ваздушни мост".
У акцији коју су спровеле снаге Југословенске војске (у отаџбини), под командом генерала Драгољуба Драже Михаиловића, спасено је више од 500 пилота, а у Бољанићу шездесет савезничких авијатичара.
Обиљежавању су присуствовали предсједница Српске Жељка Цвијановић и Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ.
- На овом мјесту је само за десетак дана изграђен је импровизовани аеродром са којег је спашено преко 60 савезничких пилота. Одавде је пос[...]
