За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]
„Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus) Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува… РТРС, Срна, 6. 9. 2025, У страдалном селу Брижина ниче прва спомен-капела посвећена убијеној српској дјеци
У селу Брижина код Бугојна, гдје су усташе 20. априла 1942. године у штали домаћина Недељка Пилиповића запалиле 86 српских цивила, међу којим којима 46 дјеце, гради се прва спомен-капела на простору бивше Југославије посвећена страдалој српској дјеци у Другом свјетском рату. На унутрашњим зидовима капеле димензија осам пута четири… Политика, 9. 9. 2025, Босанска Бојна живи само један дан годишње
Судбина села код Велике Кладуше илустрација страдања овдашњих Срба у прошлом веку Ратни дневник историчара, генерала и народног хероја Југославије Ивана Шибла, борца Бојанске чете у Другом светском рату, на основу којег је 1969. године, у српским селима код Велике Кладуше снимљен један од најбољих југословенских филмова „Кад чујеш звона”… Политика, 16. 9. 2025, Споменик Диани Будисављевић у Јасеновцу
На обележју се налазе и четири бронзане спомен-табле исписане на ћирилици, латиници, енглеском и немачком језику Хуманитарка Диана Будисављевић, која је из усташких логора у току Другог светског рата спасла више хиљада српских малишана добила је спомен-обележје у манастиру у Јасеновцу. Идеја да ова хероина, рођена Обескер, пореклом Аустријанка, има… СРНА, 21. 9. 2025, Јајце, Бравнице: Још се трага за остацима убијене дјеце [Мапа]
Навршило се 30 година од злочина регуларних хрватских снага над српским цивилима, међу којима су била и дјеца, током напада на избјегличку колону у мјесту Бравнице код Јајца која је из Доњег Вакуфа кренула по спас на територију Републике Српске. За тај напад поднесена је пријава Тужилаштву за ратне злочине… Слободна Херцеговина, 6. 9. 2025, Раде Р. Лаловић: Вјечнаја памјат страдалим на Зеленгори – приказ књиге ’Комунистички злочини над ЈВуО‘…
Митар Ковач, Милоје Пршић, Петко Рашевић, Милорад Остојић, Комунистички злочини над ЈВуО – Од Равне Горе до Зеленгоре, Евроазијски безбедносни форум, Београд, 2025. Након више или мање успјешних и релативно бројних књига о страдању ЈВуО штампаних у дијаспори и у код нас у Отаџбини, а поготово после књига Александра Милошевића,… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 22. 4. 2017, Ђуро Ђукић: „Четници” код Јасеновца
Сазнања о дешавања у српским селима у близини злогласног логора
Ана Вила, мајка четворо деце и трудница, нашла се на скели на реци Сави којом су усташе превозиле своје жртве у јасеновачи логор.
Они су јој наредили да најпре баци једно дете у реку. Двоумила се.
Можда ће, ако баци једно, осталу децу сачувати.
Деца су запомагала: „Мама, немој мене”, отимала су се из наручја. Онда је нагло одлучила да она скочи у воду. Злочинцима то није било доста него су за њом бацили све четворо деце. Из породице Вила Други рат је преживео само њен супруг Душан, а укупно је страдало осам чланова.
[...]
ИН4С, РТС, 26.7.2018, Траговима предака у част сто година од пробоја Солунског фронта
Удружење „Отаџбина памти“ је, с намером да данашњим генерацијама младих предочи вредности које су наслеђе од предака, на аутентичан начин обележило сто година од пробоја Солунског фронта. Организовало је акцију „100 деце за 100 година“ и „100 километара гребеном за 100 година“.
Из целе Србије, стотину деце у пратњи родитеља упутило се стазама којима су прошли српски див-јунаци пре једног века. Пешачили су од подножја планине Ниџе до врха Кајмакчалан. Кретали су се линијама фронта и за три дана прешли више од тридесет километара.
Четрнаестогодишња Милица Митровић истиче да је било тешко р[...]
Вечерње новости, 2. 11. 2018, У Шапцу памте зверства окупатора
Свечано обележен век од завршетка Првог светског рата. Сваки други Мачванин 1918. године није дочекао ослобођење
СВЕЧАНОМ седницом Скупштине града, Шабац је у петак обележио век од завршетка Првог светског рата после којег је добио и симболичан назив "српски Верден". На огромна разарања и цивилне жртве су подсетили др Сања Петровић Тодосијевић из Института за новију историју Србије, писац Александар Гаталица, који је за роман под насловом "Велики рат" добио награду часописа НИН, и др Ставрула Маврогени из Универзитета "Македонија" у Солуну.
Још једном се чуо податак да од 14.000 Шапчана,[...]
Политика, 1. 4. 2025, Саво Штрбац: ’Олуја‘ испред београдског суда за ратне злочине
Иако је почетак главног претреса у предмету „Петровачка цеста – пилоти“ био заказан за 10 часова, пред зграду Специјалног суда у Устаничкој 29 у петак 28. марта, дошао сам 45 минута раније. Поранио сам како бих дочекао и сведоке за данас позване и оне који на позив „Веритаса“ долазе као подршка оштећенима и као притисак на суд да више не одлаже почетак суђења.
Потсећања ради, Тужилаштво за ратне злочине Р. Србије, након спроведене опсежне истраге, у марту 2022. подигло је оптужницу по командној одговорности против четири хрватска официра пилота због авио-гранатирања крајишких избегличких ко[...]
Курир, 18. 4. 2024, Спомен-табла за незаборав: Први оружани отпор 1941 – у Доњем Добрићу
Четири дана после потписивања капитулације Војске Краљевине Југославије, код Крнића колибе у лозничком селу Доњем Добрићу, 21. априла 1941. године, убијен је један немачки потпоручник, док су још два немачка војника рањена.
Био је то први оружани отпор немачком окупатору, али се све до пре неколико година за догађај није много знали ни у лозничком крају, а камоли ван њега. У недељу, 83 године касније у центру села, Град Лозница и Центар за културу „Вук Караџић“ организују свечано постављање спомен-табле као будућег трајног сећање на тај дан.
Обележавање тог датума почело је редовно од пр[...]
