За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
РТРС, Танјуг, 12. 11. 2025, Штрбац: Инциденти у Хрватској представљају континуитет дешавања уперених против Срба
Предсједник Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је данас да инциденти у Хрватској представљају континуитет дешавања уперених против Срба у Хрватској. – Мало се било примирило годину, двије, пред улазак Хрватске у Европску унију. Чим су они примљени, одмах се вратио исти онај вокабулар. Такође се, када је дошао Пленковић…
Стање ствари, 23. 12. 2023, Проф. др Ђорђе Јанковић (†2016): Према званичној историји испада да смо последњи крштени у југоисточној Европи, а наша је Црква аутентична апостолска [из Архиве, Видео] In memoriam
Доносимо препис интервјуа археолога проф. др Ђорђа Јанковића (Београд, 1947 – Београд, 12. 11. 2016) за Фонд стратешке културе из 2016. године Ваљда смо једина земља у југоисточној Европи – а и у осталом делу Европе – која нема археолошки музеј, што значи да су археолози под контролом, рекао Јанковић… Печат, 19. 11. 2021, Божидар Зечевић: Наше последње победе [из Архиве]
У данима када славимо највећу победу српског оружја у историји, не можемо а да се не сетимо српског књижевника, новинара и филмског редитеља Станислава Кракова (1895–1968), дуго година прогнаног из наше савремености и историје као жестоког противника комунизма, а хероја свих ратова Србије од 1912. до 1918, носиоца 18 највиших… Вечерње новости, 30. 10. 2025, Три живота споменика сремским јунацима Великог рата: Камени орао у Батајници крије нестварну сагу о борби против заборава
ИСКРА, 4. 11. 2025, Владимир Умељић: Србоцид хрватске државе 1941-1945, као ’комунистичко-четнички мит‘
Порицање Србоцида хрватске државе 1941-1945. од стране великог, вероватно највећег дела хрватских водећих елита је по свему судећи апсолутни conditio sine qua non њиховог (сликовито речено) преживљавања, њиховог схватања сопственог националног идентитета. Ко се пак са српске стране бави иоле озбиљним истраживањем овог масовног злочина, тај је у најмању руку… Чудо.рс, 25. 5. 2022, Хаџи Милош Маринковић: Веза ВМРО, комуниста и МПЦ кроз личност Гоце Делчева [из Архиве]
Гоце Делчев је био један од најпознатијих бугараша и вођа бугарских македонско-једренских комитета (организације која се од 1919. скраћено зове ВМРО) и човек који се данас слави у Бугарској као један од највећих националних јунака и у Северној Македонији као највећи национални јунак. Рођен је у Кукушу (данашња северна Грчка)…




