За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 4. 8. 2025, Завршна тачка прогона Срба: Злочиначка операција Хрватске војске не би успела без помоћи САД
ОПЕРАЦИЈА ’Олуја‘, у којој су јединице Хрватске војске (ХВ), Хрватског вијећа обране, Хрватске специјалне полиције, муслиманске Армије БиХ и амерички плаћеници и администрација САД заједно починили злочин етничког чишћења Срба, највећи такав после Другог светског рата, формално се одиграла од 4. до 7. августа 1995. Била је то завршна тачка… Политика, 9. 1. 2019, Милан Четник: Култ Марка Краљевића у Далмацији [из Архиве]
Још у шеснаестом веку млетачки ректор (градоначелник) Сплита известио је владу у Венецији да су Сплићани, окупљени на тргу, хорски певали песму у славу највећег јунака српске епске поезије „Далматински Морлаци, гацајући у блату до колена, певају песме о Краљевићу Марку, о другом Херкулу, чуду од јунаштва.“ Ово је записао… Вечерње новости, 7. 11. 2025, Победа која је променила српску историју: Сећање на неправедно заборављену битку на Морави – Лесковачки маневар
Прошло је 110 година од неправедно заборављене битке током Великог рата којом су њени јунаци омогућили одступнцу српској војсци и Врховној команди приликом повлачења према Албанији чиме су променили ток историје и судбину српске државе, а по свом значају она може да се мери са биткама које су вођене на… Вечерње новости, 20. 11. 2016, Вуковар: Само смо бранили своје улице [из Архиве]
Новости са Вуковарцима са потерница, у Сремској Каменици на помену палим Србима, организованом 23. годину заредом. Из Вуковара и околине њих 30.000 током 1997. избегло у Нови Сад О ВУКОВАРУ, хоћу и морам да причам, али не могу да кажем име. На потерници сам. Ако ме се икад докопају, све… Искра, 18. 11. 2025, Владимир Умељић: Не са тобом, не без тебе (Nec tecum, nec sine te)
„Током квалификационе утакмице између фудбалских репрезентација Црне Горе и Хрватске, одигране 17. новембра на стадиону под Горицом, дошло је до озбиљног инцидента када је део хрватских навијача више пута узвикивао паролу „Уби(ј) Србина!“, као и „Ко не скаче – Православац!“ („Политика“, Београд, 18.11.2025.). Но шта би заправо било да… Политика, 20. 1. 2020, Швајцарска помогла бекство усташког званичника Андрије Артуковића [из Архиве]
Власти у Берну омогућиле су усташком злочинцу кога су звали „крвником са Балкана” да се под лажним именом 1947. домогне Ирске, а потом одсели у Калифорнију, пише лист „Ноје цирхер цајтунг” – САД су га тек 1986. изручиле Југославији, проглашен је кривим за ратне злочине и осуђен на смрт, али… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 29.12.2015, Век од објављивања марке „Краљ Петар на бојишту 1914.”
Поштанска марка објављена 1915, у знак сећања на победу српске војске у борбама вођеним са аустроугарском војском у јесен 1914. године
Последње издање пригодних поштанских марака у овој години – „Дан марке” посвећено је филателистички значајном издању – 100 година од објављивања поштанске марке „Краљ Петар на бојишту 1914. године“.
„Пошта Србије“ пустила је ово издање у оптицај 10. децембра, а прате га марка номинале 23 динара и пратећи коверат. Марка се налази у табаку од 25 комада, а штампана је у тиражу од 45.000 примерака. Уметничка обрада издања дело је Јакше Влаховића, академског г[...]
Вечерње новости, 24. 7. 2022, СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Усташе српско семе затирале убијањем деце
ПРОШЛЕ године у Спомен-парку Јасеновац, 22. априла на обележавању 76. годишњице пробоја последњих заточеника из тог усташког логора, председник Хрватске Зоран Милановић, одговарајући на питање зашто на том месту избегава да говори о геноциду, ни мање ни више, рекао је: "Овдје је био геноцид, и то прије свега геноцид над Жидовима, да се разумијемо".
Потом је поменуо Србе и додао да су они пружали отпор, због чега су били третирани као непријатељи. Значи ли то да они који су убијени јер су пружали отпор, нису били невини, односно да су нешто скривили? А онда је додао: „Били су непријатељи, зна [...]
Глас Српске, 16.1.2023, Нека је на част онима који ћуте: 30 година од некажњеног злочина у Скеланима
СРЕБРЕНИЦА - Док је Републике Српске и њених институција, злочин у Скеланима неће бити заборављен, а српски народ никада неће престати тражити правду, поручено је данас у Скеланима код Сребренице гдје је је обиљежено 30 година од убиства 69 мјештана овог насеља које су побиле муслиманске јединице из Сребренице 16. јануара 1993. године.
Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким логорима, а њих четворо још се воде као нестали. Мост преко којег се цивилно становништво једино могло пребацити и побјећи у Србију у Бајину Башту био је под сталном снајп[...]
Глас Српске, 27. 1. 2023, Коријен мржње према Србима сеже дубоко у прошлост: Књига “Зашто Јасеновац” промовисана у Српској
БАЊАЛУКА - Да би се сагледао узрок зла, које је претходило геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату у Независној Држави Хрватској, мора се кренути испочетка, од самог коријена мржње, која је на крају довела до неслућених злочина, непојмљивих здравом разуму.
Поручено је то са промоције књиге Зашто Јасеновац аутора Марка Ручнова, која је у четвртак увече први пут промовисана у Републици Српској, у Банском двору у Бањалуци, у организацији Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина и Српског просвјетног и културног друштва (СПКД) “Просвјета”. Између осталог, повод за ову[...]
Вечерње новости, 26. 1. 2013, Лужанин убијен по налогу КПЈ
Суд у Чачку рехабилитовао потпоручника Огњена Лужанина, јунака Априлског рата 1941. године. Није учествовао ни у каквом сукобу четника и партизана, убијен по наредби комесара КПЈ
ПОСЛЕ готово 70 година, решењем Вишег суда у Ваљеву рехабилитован је потпоручник Огњен Лужанин, авијатичар који је у кратком Априлском рату 1941. неустрашиво нападао колоне Трећег рајха. У септембру исте године, иако у међувремену није учествовао ни у каквом сукобу између четника и партизана, по наредби комунистичког комесара мучки је убијен с три метка у потиљак.
Кад је рат окончан, одлуком нових власти, постху[...]
