За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 12. 10. 2025, Племство очувало српско наслеђе у Румунији: Капитално дело др Саше Јашина о 200 породица које су одбраниле српски идентитет
НА последњем попису 2021. у Румунији је пребројано 12.026 припадника српске националне мањине што је 33,5 одсто мање од 18.076 колико их је пописано 2011. Овај драматичан пад је наставак дугог процеса нестајања некада бројних и утицајних Срба у историјским кнежевинама Влашкој, Трансилванији и делу Молдавије. На овом простору вечне… РТ Балкан, 28. 10. 2025, Округли сто у Сабору и ревизија историје: Јасеновац био ’радни логор на добром гласу‘
У хрватском парламенту одржан је псеудо-научни скуп на којем су „публицисти“ и „независни истраживачи“ износили тврдње да је у Јасеновцу убијено мање људи него у Сребреници За организаторе и учеснике ревизионистичког скупа у хрватском Сабору, одржаног у организацији радикално десних Суверениста и странке ДОМиНО, усташки логор Јасеновац био је „радни… Глас Српске, РТРС, 18. 10. 2025, У Бањалуци промовисана књига ’Српска национална географија‘
У Бањалуци је промовисна књиге „Српска национална географија“, аутора Рајка Гњата у којој је обрађена комплексна историјско-географска, етнокултурна, демографска и просторно-функционална проблематика српског етничког простора. Кључна питања, обрађена у овој књизи која је изашла у издању Природно-математичког факултета бањалучког Универзитета тичу се фактора настанка, развојних процеса и проблема у српском…
РТС, 26. 10. 2025, Кандило за мученике: Осам деценија од ликвидације Шапчана без суђења [Видео]
Свечаном академијом Кандило за мученике и поменом у Саборном храму, Шапчани обележавају 80 година од страдања угледних суграђана, које су комунисти на крају Другог светског рата, без судског поступка и утврђене кривице, ликвидирали код старог моста на Сави. Четири дана после одступања немачких јединица, на Свету Петку, 27. октобра 1944.…
СРНА, 12. 10. 2025, Српска памти – Шиканић: Муџахедини су вршили ритуална клања у мучили нас жеђу
Некадашњи припадник Лаке Прњаворске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ Бранко Шиканић, који је преживио заточеништво у злогласном кампу Каменица код Завидовића, изјавио је Срни да ће, осим страшних сцена ритуалног клања његових сабораца и мучења која су вршили припадници одреда „Ел муџахедин„, заувијек памти и лекције о џихаду и острашћеност… РТРС, Срна, 25. 10. 2025, Штрбац: Процес суочавања хрватског друштва са прошлошћу трајаће јако дуго
Процес суочавања хрватског друштва са властитом прошлошћу из Другог свјетског и протеклог рата биће јако дуг, јер колико траје индоктринација, толико је потребно и учити младе о толеранцији према другим, изјавио је директор Информационо-документационог центра Веритас Саво Штрбац. Поводом пријаве коју је неколико невладиних организација у Хрватској поднијело против пјевача…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 12. 5. 2023, Служен парастос за мјештане Горњег Брезика страдале у три рата
За 86 мјештана Горњег Брезика код Брчког, страдала у три рата у 20. вијеку, данас је код спомен-обиљежја служен парастос.
Предсједник Удружења ветерана демобилисаних бораца Војске Републике Српске у Брчком Цвјетко Симић рекао је новинарима да се сваке године, на празник Светог Василија Острошког Чудотворца, окупе на овом мјесту како би одали почаст погинулима.
Предсједник Мјесног одбора Удружења ветерана у Горњем Брезику Мићо Перановић подсјетио је да је из овог мјеста у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату страдало осам људи.
Он је додао да је у Првом свјетском рату страдало пет мје[...]
Срна, 28.6.2015, Седам деценија од масовног погубљења младих четника
ФОЧА, 28. ЈУНА /СРНА/ - Код јаме "Понор" у Миљевини код Фоче служен је помен за више хиљада припадника Југословенске војске у отаџбини који су крајем маја 1945. године убијени на том мјесту.
Према свједочењима мјештана, младе четнике из Ваљева, Чачка, Краљева и других градова у Србији, који су мобилисани у септембру 1944. године, тадашња нова комунистичка власт убијала је као ратне заробљенике, без суђења.
Мјештанин Миливоје Станић, који је тада имао осам година, присјећа се да су голобрадим младићима из авиона бацани леци да се предају и да им се ништа неће десити.
"Масовно су се предавали[...]
Вечерње новости, 15. 12. 2024, Дневник Степинца Загреб крије деценијама: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
Непосредно пред очекивани улазак партизанске војске у Загреб, дневник је зазидан у један од димњака загребачког Богословског семеништа на Каптолу бр. 29, а данас је у власништву Загребачке надбискупије и чува се у њеном [...]
![Епархија славонска СПЦ, 17.8.2018, Помен пострадалима у Слобоштини 1942. године [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p8149-350x200-no.jpg)
Епархија славонска СПЦ, 17.8.2018, Помен пострадалима у Слобоштини 1942. године [Мапа]
Молитвено сећање на 1368 мештана Слобоштине пострадалих од усташа током Крвавог августа 1942. године
У четвртак, 16. августа 2018. године, на празник Преподобних Исакија, Далмата и Фауста, благословом Његовог Преосвештенства Владике пакрачко-славонског г. Јована, с верним народом, свештенством и монаштвом, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Антонића - пароха окучанског, протојереја Душана Ердеља из Холандије, протојереја Драгана Гаћеше - пароха слатинског, јереја Ђорђа Остојића - пароха даруварског и протођакона Милана Томашевића, у порушеном храму Преноса моштију Светог оца Никола[...]
![Магазин Седмица, 3. 6. 2020, Српским стазама Албаније – Биљана Живковић - интервју [из Архиве] Фото](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28348-350x200-no.jpg)
Магазин Седмица, 3. 6. 2020, Српским стазама Албаније – Биљана Живковић - интервју [из Архиве] Фото
Скадар је био стратешки град, а био је наш, српски, више од шест вјекова.
Када уђете у Скадар-тврђаву ви идете поплочаним стазама, древним камењем. Идете предачком историјом. Са десне стране једног ходника, као дела тврђаве, постоји зид где је зазидана Гојковица-млада. Пролазећи туда човек дотиче нашу најсуптилнију историју
Биљана Живковић, публициста и писац; аутор је репортажа, чланака, записа, путописа, интервјуа са личностима из свијета дипломатије, политике, историје, философије. Од њених књига (15) издвајају се историјско-документаристичка дјела Јасеновац и сребренички мит и Исповести[...]
