За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, РТРС, Срна, 6. 10. 2025, Јово Бајић: Тузла је одавно маћеха Србима и СПЦ
Историјски и савремени притисци на Србе и Српску православну цркву у Тузли, покушано оснивање такозване самосталне босанске православне цркве. Публициста Јово Бајић изјавио је да је кроз цели 20. век постојала јасна намера да се шири простор Тузле потпуно очисти од Срба и ту затре православље, што је присутно и данас.… РТРС, 5. 10. 2025, У ФБиХ у протеклих девет мјесеци више од 70 напада на Србе; Најновији у Тузли – порука да нису добродошли
Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ у овој години евидентирао је 72 напада на српске повратнике, њихову имовину и храмове у том ентитету. Најновији је писмо пријетећег садржаја упућено прије неколико дана свештеницима Српске православне цркве у Тузли, које је унијело немир међу Србе у овом граду. Напад су…
Политика, 6. 10. 2025, На данашњи дан: Почетак Тројне инвазије и бугарски ’нож у леђа‘ Србији
Нападом Немачке, Аустроугарске и Бугарске 6. октобра 1915. године отворен је нови фронт и започео један од најтежих периода за Србију у Великом рату На данашњи дан отпочела је Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године, која представља један од кључних момената у Првом светском рату. После успешне одбране и… Вечерње новости, 7. 9. 2024, ТРАГА СЕ ЗА ЈОШ 145 ВОЈНИКА: Трагичне судбине младића који су били припадници бивше ЈНА, у касарнама, током деведесетих [из Архиве]
У службеној евиденцији Комисије за нестала лица, на територији бивше СФРЈ између 1991. и 1995. као нестало води се још 145 војника бивше ЈНА, у то време једине легитимне војске тадашње заједничке државе, од којих је 40 из Србије. Ово је за „Новости“ потврдила Маја Васовић, самостални саветник, руководилац Групе… SrpskaInfo, 22. 11. 2022, Млади херој стигао у родно село 31 годину послије погибије: У Кијевцима под Козаром сахрањен Драган Драгановић, саборац Милана Тепића [из Архиве]
Тридесет и једну годину послије погибије у бјеловарској касарни 29. септембра 1991. године Драган Драгановић, тада 19-годишњи војник ЈНА, сахрањен је у родном селу Кијевци у Поткозарју. Овај саборац Милана Тепића, према тврдњи његовог брата Драгомира и комшије Мирка Пјанића, убијен је у нападима хрватске паравојске на касарну, истог дана… СРНА, 3. 10. 2025, Парастос убијеним Србима из Факовића [Мапа]
На мјесном гробљу у Факовићима код Братунца у недјељу, 5. октобра, биће служен парастос за 49 мјештана, од којих је 25 цивила и војника настрадало 5. октобра 1992. године, најављено је из братуначке Борачке организације. Парастос ће бити служен у 11.00 часова код спомен-обиљежја, које је откривено 2023. године у… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Радио Гацко, 4. и 5. 4. 2022, У Добрељима код Гацка сјећање на страшан злочин над невиним цивилима
У Добрељима код Гацка, поводом осамдесет година од страдања, служен је помен за тридесет девет мјештана које су убили припадници Првог партизанског херцеговачко-црногорског ударног батаљона.
Злочин над мјештанима, углавном старцима, дјецом и женама, догодио се у зору 4. априла 1942. године. Историја није утврдила која је била њихова кривица.
Миливоје Сушић из Гареве, као шестогодишњак, сјећа се када су у кућу упали непознати људи и одвели оца и дједа. Страдало је још двоје Сушића. Не зна шта су скривили.
- Никад нећу сазнати шта су скривили, за шта је био крив ђед Павле са седамдесет [...]
Политика, 12. 4. 2023, Сећање на хероје Априлског рата са монитора „Драва”
Припадници Војске Србије обележили су годишњицу потонућа речног монитора „Драва”, који је потопљен у Априлском рату 1941. године након херојске борбе са далеко надмоћнијим нацистичким агресором, саопштила је ВС.
На бисту команданта „Драве” поручника бојног брода прве класе Александра Берића, на месном гробљу у Белегишу, положени су венци.
На Дунаву код Челарева, на месту потонућа „Драве”, уз звуке бродских сирена и почасни поздрав бродске страже, делегација Војске Србије је са брода Речне флотиле спустила венце у реку.
У зору 12. априла 1941. године брод је, после жестоке борбе, потон[...]
Политика, 11. 2. 2023, Бранко Пејовић: Рат је објављен или Беч блефира
Аустроугарска је 15/28. јула 1914. објавила рат Србији. Први дан рата „Политика” је у то доба овако описала: „Настало је мирно светло јутро. Гласови који су се тешком муком пробијали кроз телефонску жицу из Ниша били су сасвим повољни. Русија је примила да интервенише, сер Едвард Греј изјавио је у енглеском парламенту да је наредио амбасадорима Енглеске да саопште владама држава код којих су акредитовани да британска влада предлаже да се у Лондону састане међународна конференција великих сила ради решења српско-аустријског сукоба. То су биле вести из Европе које су наговештавале да ће се мир о[...]
![Вечерње новости, 14.5.2017, ИСПОВЕСТ СРПСКОГ ЛОГОРАША: Најгори је био дан који сване [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p5463-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 14.5.2017, ИСПОВЕСТ СРПСКОГ ЛОГОРАША: Најгори је био дан који сване [Мапа]
Велимир Павловић (96), интернирац у Норвешкој, уочи 75 година од прогона Срба у ову земљу. Од 5.000 српских заробљеника у логору "Карасјок", у првој години њих 72 одсто брутално убијено
У НОРВЕШКОЈ се следећег месеца обележава 75 година од доласка српских ратних заробљеника у ту земљу. Од 4.268 идентификованих мученика који су на северу континента правили држави Норвешкој пут ка Финској и ка Поларном кругу (данашњи пут Е 6), вратило се само око 1.000. У првој години од јуна 1942. до истог месеца 1943. на најсвирепији начин побијено је 72 одсто доведених! Такву стопу смртности нису имали ни [...]
Вечерње новости, 16. 8. 2015, Иван Миладиновић: Јуриш на Дедиње
Шта се заправо десило крајем лета 1944, када су пролетерске јединице дошле у Србију. Грабеж пробраних партијаца није допринео угледу нове власти
У СРБИЈИ има једна изрека "Још није време, још није време - е, а сад је касно". И управо то доживљавамо кад је реч о новој политичкој историји од Другог светског рата па до данас. Пропуштене су многобројне прилике, док су још били живи актери многих спорних дешавања, да се прецизно и објективно реконструише прошлост. Иначе, процес демистификовања и преиспитивања историје увек је болан и носи ризик нових друштвених подела.
Шта се заправо десило к[...]
