За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Вечерње новости, 11. 1. 2026, Св. Сава српски род увео у светску историју: Проф. др Влада Станковић о недовољном познавању достигнућа српског светитеља и просветитеља
Овог месеца требало би да обележимо велики јубилеј, 790 година од упокојења Светог Саве 14. јануара 1236. (27. јануара по новом календару) када је умро у Великом Трнову враћајући се са епског другог путовања на Исток где је на Синајској гори привео Христу Србе као „нови савршени народ“. Вероватније је,… РТ Балкан, 13. 1. 2026, Миломир Степић: Муслиманска демо-геополитика
Намера је да се Срби претворе у безначајну мањину – популациону и власничку. То би се, потом, користило као „аргумент“ да је двоентитетска БиХ превазиђена и да је нужна њена трансформација у грађанску, унитарну државу, евентуално подељену на четири-пет тобоже мултиетничких региона Пред сам крај 2025. (још) два медијска догађаја… Глас Српске, 14. 12. 2025, Четири деценије од политичке афере: Како су Зец и Душанић протјерани из Бањалуке
Четрдесет година је прошло од догађаја који је крајем 1985. године потресао Бањалуку, привукао пажњу цијеле југословенске јавности и трајно одредио судбину двојице угледних професора – Јована Б. Душанића и Миодрага Зеца. Радило се о највећој политичкој афери тог времена у Бањалуци. Иако су протекле деценије донијеле бројна истраживања и… Спутњик, 2. 1. 2026, Човек који је спасавао мошти цара Душана, српску децу и српске светиње – а неправедно је заборављен [Видео]
Пронашао је мошти цара Душана, спасао српске светиње од усташког уништења, учествовао у спасавању десетина хиљада српске деце и створио кључне научне институције. Седам деценија после смрти, Радослав Грујић остаје симбол неправде и заборава. Српска историја двадесетог века препуна је великих имена која су естала у сенци идеолошких обрачуна и… Искра, 19. 1. 2026, Владимир Умељић: Повампирење Тројног пакта
Глас Српске, СРНА, 21. 1. 2026, Злочини над Србима у акцији „Масленица“ некажњени 33 године [На данашњи дан]
Навршавају се 33 године од агресије хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК) под заштитом УН у којој је убијено 346 Срба, међу којима и 34 жене, а за ове злочине до данас нико није одговарао иако су злодјела и прогон српског становништва извршени пред очима међународних снага.…







