За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 23. 9. 2025, Никола Милованчев: У 120 гробница 550.800 мртвих, још неистражено око 70 стратишта – Документ из заоставштине Владимира Дедијера [Фото]
У српској православној гимназији „Катарина Кантакузина Бранковић“ у Загребу одржан је, пре десетак дана, симпозијум посвећен јасеновачким жртвама. Том приликом је, у расправи, споменут број од 700.000 јасеновачких жртава, на шта је реаговао владика г. Јован Ћулибрк изјавом: „Не смијемо се набацивати бројкама јер вријеђају жртве, њихове породице и потомке“. … РТРС, Срна, 28. 9. 2025, Веритас: Навршава се 34 године од некажњеног хрватског злочина у Бјеловарској касарни
Навршавају се 34 године од некажњеног злочина Хрватске над војницима тада једине легалне државне војске ЈНА у Бјеловарској касарни, које су припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/ стријељали након добровољне предаје. Припадници ЗНГ су 29. септембра 1991. године отпочели општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који…
РТРС, Срна, 27. 9. 2025, Обиљежена 107. годишњица пробоја Солунског фронта; Зејтинлик свједочи о херојству сваког Србина
Министар одбране Србије Братислав Гашић присуствовао је данас државној комеморативној свечаности поводом 107 година од пробоја Солунског фронта, уприличеној на Српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну. Министар одбране Србије Братислав Гашић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, положили су вијенце на маузолеј на Српском војничком… Политика, 28. 9. 2025, На данашњи дан: Рођен Војин Танкосић: Мајор, завереник, војвода
Живот човека који је волео Србију више од себе, а ког су се и мртвог плашили непријатељи Војин Танкосић, један од најинтригантнијих српских официра с почетка 20. века, рођен је 28. септембра 1880. године у селу Рукладе крај Ваљева. Као дечак, са породицом се преселио у Београд, где је завршио…
Банија онлајн, Портал Новости, 10, 11. 2019, Ана Пожар: Гдје год смо у Јасеновцу бушили, нашли смо кости [из Архиве]
У малом, готово напуштеном селу Стрмену поред Суње, уз саму обалу Саве, сама у кући живи Ана Пожар, некадашња директорица ЈУСП-а Јасеновац. Била је на челу те институције читаво десетљеће, све до 1990. Данас, у осамдесетој години живота, готово не излази из села. Згрожена ревизионизмом који буја у Хрватској, онима… СРНА, 27. 9. 2025, Обиљежена 81 година од страдања села Глушци [Мапа]
Село Глушци у Метковићу, једино преостало српско село на југу Хрватске и најјужнија православна заједница која опстаје, обиљежило је 81 годину од страдања православног живља из овога мјеста у Другом свјетском рату. Глушаци су страдали 1944. године када су бројни становници одведени у Јасеновац, њих 93 је побијено. Њима у… Не заборављамо – Памтимо
Вести, 25.9.2021, Странци који су задужили Србију: Пуковник Жак Огар
Од Првог српског устанка па све до данас, нема много година које је Србија провела у миру и спокоју. Нападале су је и пустошиле разне војске, невоље, болести, била је на мети великима, који су јој, јавно и тајно, кројили судбину. У свему што смо, као народ, преживљавали, кроз ту дугу борбену линију која води и до данашњих дана, светле својим примерима нека јуначка срца која су нам се несебично дала, а дошла су из разних делова света и за њих је Србија била страна земља. Књига “Странци који су задужили Србију” Жиже Радивојевић у издању “Новости”, посвећена је тим људима, странцима, који су св[...]
![Вечерње новости, 18. 3. 2017, Новица Пешић: Четнички одреди настављају борбу [из Архиве, In memoriam]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27434-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 18. 3. 2017, Новица Пешић: Четнички одреди настављају борбу [из Архиве, In memoriam]
Више од хиљаду аустријских војника свакодневно је гонило војводу Косту Војиновића. Довели су специјални граничарски батаљон из Далмације. Он је вешто избегавао потере, али и прихватао борбу
ОКО 1.500 четника сврстаних у мање чете и групе дејствовало је с планина Козјак, Кукавица, Гољак, Радан, Пролом, Арбанашке планине, Видојевице и Пасјаче. Мање борбе су водили војвода Јован Радовић у источној Србији, Коста Војиновић на подручју Копаоника и Јабланички одред у Горњој Јабланици, а одред војводе Тошка Влаховића у Пустој Реци.
Да би четничка борба била убојитија и непредвидива, преостале ус[...]
РТС, 9.4.2020, Српско гробље у Словачкој: Помен за 6000 Срба
„Данас, 6. априла, од 8 до 18 сати, монтирали смо 29 сталака и 55 мермерних спомен плоча са исписаним именима српских мученика у Великом Међеру, који су положили своје животе за слободу у Великом рату. Све је спремно за званично отварање Српског војног гробља у Словачкој", јавио је Стане Рибич, председник удружења Срба у Словачкој, који последњих десетак година заједно са др Небојшом Кузмановићем из Архива Војводине покушава да спасе гробове српских војника и цивила од пропасти и одржи сећање на српски народ, који је страдао у Словачкој.
На тлу Словачке, иначе, постоји осам споменика српски[...]
СРНА, 23.10.2020, Кумановска битка - Брза побједа српске војске
БИЈЕЉИНА, 23. ОКТОБРА /СРНА/ - Турским нападом на данашњи дан 1912. године почела је Кумановска битка, у којој је Прва српска армија под командом регента Александра Карађорђевића, за само два дана, до ногу потукла турску Вардарску армију Зеки-паше и тако задала тежак ударац моћном непријатељу у Првом балканском рату.
Турци су у почетку имали више успјеха због слабог извиђачког и обавјештајног рада српске војске, која није имала тачан увид у распоред непријатеља на бојишту, а српска Врховна команда је сматрала да је ријеч о турским претходницама и да ће се главна битка одиграти на Овчем пољу[...]
Глас Српске, СРНА, 1. 5. 2023, У Храму Светог Марка у Београду служен парастос Србима страдалим у “Бљеску”
БЕОГРАД - Страдали у хрватској злочиначкој акцији “Бљесак” никада не смију бити заборављени нити смије престати настојање да одговорни буду доведени правди, поручено је данас из Београда након што је у Храму Светог Марка служен парастос за 283 Срба убијених и несталих у тој акцији на Западну Славонију на данашњи дан прије 28 година.
Шеф Документационо-информациони центар “Веритас” Саво Штрбац изјавио је Срни да је сјећање на страдале јако важно и да је историја опоменула Србе да су заборављајући своје жртве из претходних ратова поново страдали.
- Да нам се ствари не би понављале у будућн[...]
