За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски угао, 22. 11. 2025, Италијанска новинарка Џини Тоски Марацани Висконти: Муслимански снајперисти у Сарајеву били су најопаснији
Италијанска новинарка и публицисткиња Џини Тоски Марацани Висконти дуги низ година прати питања Балкана, геополитике и улоге међународних институција у кризним ситуацијама. Њени сусрети са ратним зонама Босне и Херцеговине, као и на Косову и Метохији и лична сведочења која је бележила обликовали су њен новинарски пут. У разговору за… СРНА, 20. 11. 2025, Смиљи Зечевић пред очима убили три сина и мужа
Миља Зечевић из Сијековца код Брода у потресном свједочењу за Меморијални центар Републике Српске испричала је да су јој 1992. године убили три сина и мужа пред очима. „Група људи са чарапама преко лица ушла је у наше двориште 26. марта 1992. године. Мужа и тројицу синова нападачи су редом… e-Veritas, Моја Посавина, 23. 11. 2025, Убиство Горана Алавиње – Злочин који је најавио сву трагедију крајишких Срба
Тражити догађај који је означио званичан почетак грађанског рата у Хрватској (1991-1995) није нимало лак посао. Многи се историчари у тражењу узрока рата враћају деценијама па и вијековима уназад гдје су Други свјетски рат и злогласни логор Јасеновац незаобилазни појмови у тумачењу ратних злочина над српским становништвом. Још давно су… РТС, 26. 11. 2025, Политичка битка за нестале три деценије после рата – болна тачка прелома између Загреба и Београда [Видео]
Тридесет година од краја рата у Хрватској, а ране не зацељују. Једна од најболнијих – питање несталих. Уместо хуманитарно, већ годинама политичко питање. Загреб прети Београду да ће ово бити кључни услов хрватског “зеленог светла“ Србији за приступ ЕУ. Укратко Вељко Одаловић из Канцеларије за нестале Владе Србије коментаришући претње… Политика, 27. 11. 2025, Саво Штрбац: Ко су и чији су нестали из Књиге несталих
И у овом “студеном” новембру 2025. од хрватских званичника небројено пута се чуло да Хрватска трага још за 1.740 несталих и смртно страдалих с непознатим местом укопа из домовинског рата, како у тој држави службено зову грађански рат 1991 – 1995. Директорка хрватске Управе за заточене и нестале Ана Филко… Искра, 26. 11. 2025, Владимир Умељић: Конвертити и лавови
Свако ко се бави Србоцидом хрватске државе 1941-1945, не може а да се не пита – одакле долази та страшна, бестијалношћу праћена србомржња, чији пламичци данас поново почињу да се разгоревају у Хрватској? Шта су Срби учинили толико нажао Хрватима односно оном (исувише) утицајном делу њихових водећих елита и њиховим… Не заборављамо – Памтимо
Срна, 1. 11. 2023, На данашњи дан: Српска Прва армија ушла у Београд 1918.
Српска Прва армија под командом војводе Петра Бојовића ослободила је Београд 1. новембра 1918. године, прешавши 500 километара за само 45 дана у силовитом напредовању послије пробоја Солунског фронта.
За свега мјесец ипо дана од пробоја Солунског фронта, који се догодио у ноћи између 14. и 15. септембра, српска војска је ослободила цијелу тадашњу Србију и продрла чак 600 километара у дубину окупиране територије.
То је у стратегији ратовања до тада био незабиљежен случај.
Командант савезничке војске маршал Луј Франше д`Епере, плашећи се већих губитака, послао је чувено наређење да српс[...]
Вечерње новости, 1. 7. 2024, Срце мога оца можда куца у неком другом: Потресне исповести деце отетих на КиМ пре четврт века, који су одрастали у трагању за родитељима
ЗОВЕМ се Милица Вукмировић, мој отац Драган киднапован је 22. јуна 1998. Имам два старија брата и мајку. У моменту када је нестао, имала сам 10 година, а браћа 13 и 14. Не можете детету од 10 година да објасните да је неко отет. До тада сам мислила да се отимају само материјалне ствари. Ни данас ми није јасно како може да се отме живо биће, човек.
Милица је једна од деце људи чији су родитељи киднаповани током 1998. и 1999. године на КиМ, а која је говорила за подкаст "Отета истина - Пут одрастања и трагања потомака жртава за истином и правдом", који је покренуло Удружење породица киднапова[...]
![Восток, РТС, 3. 6. 2016, Милостиви руски Царе, помози! [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17192-350x200-no.jpg)
Восток, РТС, 3. 6. 2016, Милостиви руски Царе, помози! [Фото]
"Моја војска стоји данас пред најжалоснијим свршетком. С надом и уверењем да ће се на јадранском приморју снабдети и реорганизовати на миру уз обећану помоћ савезника, ја сам је превео преко албанских и црногорских планина. Ништа од обећаног што је потребно за издржавање и реорганизацију овде нисмо нашли ..." - тако је регент Александар Карађорђевић отпочео писмо које је децембра 1915. године упутио руском цару Николају Другом Романову.
Српски војници су очекивали да ће у Скадру наићи на магацине са храном и да ће њиховој муци, после пређених скоро 500 километара пешке, напокон доћи крај. Т[...]
НСПМ, Глас Српске, РТС, СРНА, 18-19. 8. 2024, Свечано обиљежавање 110 година од Церске битке и Церски марш - На данашњи дан
На „Церском маршу“, ходочашћу од Шапца до споменика церским јунацима у Текеришу, ове године учествује 1.400 људи из Србије, Републике Српске и дијаспоре.
Учесници марша на пут од 35 километара кренули су јутрос у 7.00 часова из Шапца, а на плато код спомен-костурнице церским ратницима, гдје се данас обиљежава 110 година од Церске битке, требало би да стигну до 16.00 часова.
Код спомен-костурнице за учеснике марша биће организован свечани дочек, након чега ће уследити парастос церским јунацима, час историје и богат културно-умјетнички програм.
Поводом 110 година од Церске битке у 14.00 часов[...]
Блиц, 22.8.2016, Исповест сведока геноцида у Доњој Градини: „Лежали су као снопље жита, једни преко других“
Међу малобројним живим сведоцима који памте страдања јасеновачких логораша је Ненад Вукић (82), из села Доња Градина код Козарске Дубице.
Његова кућа је поред тополе ужаса, на којој су усташе НДХ током Другог светског рата вешале заточенике.
За време церемоније обележавања 75. годишњице геноцида у Јасеновцу и Доњој Градини, која је одржана у петак, Вукић је за „ЕуроБлиц“ изнео потресно сведочење, дубоко урезано у његово памћење.
Имао је тада пет година, али су слике људске патње коју је видео и сада свеже.
- Ова топола је била усправна, велика, дугачких грана које су се шириле на с[...]
