За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Вечерње новости, 13.9.2020, ИНТЕРВЈУ Гидеон Грајф: Србија враћа Светог Саву у Свету земљу
ТРИЛОГИЈА на 2.500 страница коју сам представио недавно у Крагујевцу, плод је идеје да не правим књиге, већ да саградим споменик против неоусташког ревизионизма. Монументални белези истине, Јасеновац, Аушвиц Балкана, Усташко коначно решење, пре нацистичког коначног решења и Алојзије Степинац, преобрати се или умри – 101 разлог зашто не може…
Вечерње новости,13.9. 2020, Помен Србима страдалим у 13 Западнокрајишких општина
ДАН страдања Срба 13 западнокрајишких општина, које су те ратне 1995. године биле у саставу Републике Српске, обележен је данас на Банстолу на Фрушкој гори поменом и полагањем венаца у порти Храма Благе Марије. Након црквеног богослужења, венце крај споменика „Суза“ положили су представници Савеза крајишких удружења, Представништва Републике Српске…
Политика, Танјуг, 13.9.2020, Обележен Дан светих новомученика јасеновачких
ЈАСЕНОВАЦ – У манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу обележен је Дан Светих новомученика јасеновачких. Након Свете Архијерејске литургије, освештан је зимски храм Светих новомученика јасеновачких при комплексу манастира Рођења Светога Јована Крститеља. Након тога, освештан је славски колач и жито на хумци поред Каменог цвета, јавља РТРС. Обележавање…
DIC Veritas, Slobodna Dalmacija, 12.9.2020, Dossier Varivode: štakori rata su dva mjeseca nakon Oluje išli u pljačku i ubijanje srpskih staraca i bolesnih
Trebao je to biti jedan običan rujanski dan u selu smještenom desetak kilometara od Kistanja. Bar se tako činilo. Već su splasnula slavlja oko povratka cijelog hrvatskog teritorija u operaciji “Oluja”. Ljudi su se lagano vraćali svojim obvezama, životu, mislima o boljim danima koji će, kako su uvjeravali s TV… Borski.okrug.gov.rs, 12. 9. 2020, Ослобођење Мајданпека и Неготина – На данашњи дан
12.9.1944. године Мајданпек и Неготин ослобођени су у Другом светском рату. Мада је Мајданпек неколико недеља раније, 26. августа ослободила и Поречка бригада Југословенске војске у отаџбини, 12. септембар и партизанско ослобођење узимају се за датум поновног успостављања народне власти након окупације од стране нацистичке Немачке. Житељи оба места страдали…
Вечерње новости, 9.9.2020, На Чакору комеморативни скуп у знак сећања на Бранку Ђукић
ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТ година је од мученичке смрти девојке из Васојевића Бранке Ђукић, коју су двојица албанских злочинаца са Космета свирепо убила 1975. године на Чакору, док се она враћала кући из Пећи где је уписала школску годину. Њени другари и многобројни пријатељи годинама организују комеморативне скупове како се тај злочин…





