За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 13.9.2020, ИНТЕРВЈУ Гидеон Грајф: Србија враћа Светог Саву у Свету земљу
ТРИЛОГИЈА на 2.500 страница коју сам представио недавно у Крагујевцу, плод је идеје да не правим књиге, већ да саградим споменик против неоусташког ревизионизма. Монументални белези истине, Јасеновац, Аушвиц Балкана, Усташко коначно решење, пре нацистичког коначног решења и Алојзије Степинац, преобрати се или умри – 101 разлог зашто не може…
Вечерње новости,13.9. 2020, Помен Србима страдалим у 13 Западнокрајишких општина
ДАН страдања Срба 13 западнокрајишких општина, које су те ратне 1995. године биле у саставу Републике Српске, обележен је данас на Банстолу на Фрушкој гори поменом и полагањем венаца у порти Храма Благе Марије. Након црквеног богослужења, венце крај споменика „Суза“ положили су представници Савеза крајишких удружења, Представништва Републике Српске…
Политика, Танјуг, 13.9.2020, Обележен Дан светих новомученика јасеновачких
ЈАСЕНОВАЦ – У манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу обележен је Дан Светих новомученика јасеновачких. Након Свете Архијерејске литургије, освештан је зимски храм Светих новомученика јасеновачких при комплексу манастира Рођења Светога Јована Крститеља. Након тога, освештан је славски колач и жито на хумци поред Каменог цвета, јавља РТРС. Обележавање…
DIC Veritas, Slobodna Dalmacija, 12.9.2020, Dossier Varivode: štakori rata su dva mjeseca nakon Oluje išli u pljačku i ubijanje srpskih staraca i bolesnih
Trebao je to biti jedan običan rujanski dan u selu smještenom desetak kilometara od Kistanja. Bar se tako činilo. Već su splasnula slavlja oko povratka cijelog hrvatskog teritorija u operaciji “Oluja”. Ljudi su se lagano vraćali svojim obvezama, životu, mislima o boljim danima koji će, kako su uvjeravali s TV… Borski.okrug.gov.rs, 12. 9. 2020, Ослобођење Мајданпека и Неготина – На данашњи дан
12.9.1944. године Мајданпек и Неготин ослобођени су у Другом светском рату. Мада је Мајданпек неколико недеља раније, 26. августа ослободила и Поречка бригада Југословенске војске у отаџбини, 12. септембар и партизанско ослобођење узимају се за датум поновног успостављања народне власти након окупације од стране нацистичке Немачке. Житељи оба места страдали…
Вечерње новости, 9.9.2020, На Чакору комеморативни скуп у знак сећања на Бранку Ђукић
ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТ година је од мученичке смрти девојке из Васојевића Бранке Ђукић, коју су двојица албанских злочинаца са Космета свирепо убила 1975. године на Чакору, док се она враћала кући из Пећи где је уписала школску годину. Њени другари и многобројни пријатељи годинама организују комеморативне скупове како се тај злочин…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 6. 10. 2024, Никола Жутић: Комунисти у Дрездену растурају Југославију - Краљевина СХС требало да буде уништена као непријатељски јужни бок СССР-а
РАДИКАЛНО антијугославенске ставове Коминтерна је заузела на III пленуму свог Извршног комитета (12–13. јуни 1923) и на V конгресу 1924. године.
Прекретница према националном питању настала је прихватањем Лењинове концепције о федерацији совјетских република. Тиме је разбијена снага руског јединства и руског национализма а самим тиме и руског православља. На III пленуму ИК Комунистичке интернационале (1923) оцијењено је да је код КПЈ постојао нихилизам у погледу на национално питање. Један од челника Коминтерне Зиновјев, инсистирао је на томе да је национално питање најважније питање побјед[...]
Nova S, Vijesti, 6. 6. 2025, Нађени остаци четири официра Војске Краљевине Југославије код Мојковца, ради се о жртвама прогона
Ископавањем у близини магистралног пута Мојковац - Колашин пронађени су посмртни остаци четири особе, а верује се да је реч о официрима Војске Краљевине Југославије (ВКЈ) страдалим током лета 1942. године.
Четири људска костура пронађена су 12. маја, преко пута Храма Христовог Рождества, када је по налогу судије за истрагу Вишег суда у Бијелом Пољу и рађено ископавање – сондажа, након чега су ексхумирани и послати на обдукцију.
То је „Вијестима“ рекао председник Савета за грађанску контролу рада полиције Зоран Челебић, који је добио извештај од вршиоца дужности директора Управе полиције Лаза[...]
Политика, 16. 3. 2025, Мозаик злочина на Косову и Метохији
ТЕМА НЕДЕЉЕ: МАРТОВСКИ ПОГРОМ – УЗРОК, РАЗАРАЊА, ПОСЛЕДИЦЕ
Мозаик злочина на Косову и Метохији
Кфор и Косовска полиција као саучесници у погрому
Правда после погрома
Мартовски погром, један од највећих мирнодопских злочина у Европи после Другог светског рата, српска Вартоломејска ноћ, два дана која су Српској православној цркви задала најтежи ударац у историји, прекретница злочина и страха у животу косовских Срба од којих се рачуна време на пре погрома и после погрома. Ако је давна и пресудна Косовска битка на широком плану историјска вододелница, онда је мартовски погром[...]
ИН4С, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска, 31. 3. 2025, Посматрач на суду Врана: Личне успомене са Косова 1999-2009 – Мери Волш
Текст Мери Волш из књиге „Косово: Биланс 1999-2009.“ која говори о последњем поглављу вишевековног Албанског геноцида над Србима. Издавачи су Балканолошка фондација „Лорд Бајрон“ и Амерички савет за Косово — организације које су основане само с једним циљем: да се изнесе на видело право стање ствари на Балкану а посебно на Косову и Метохији.
оком дугих година рада на Косову често сам се сећала прича свог оца о његовом детињству у грофовији Кери у југозападној Ирској. Мој отац је одрастао близу града Дингл и много времена је проводио на планинама Кери што му је пружало прилику да по[...]
РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежено 28 година од страдања Срба у Новом Граду и Сводни
Мост спаса - овај назив мост који повезују Нови Град и Двор добио је, јер је преко њега у августу 1995. године прешло више од 100 хиљада Срба са Кордуна, Баније и Лике, бјежећи пред хрватском војском. За шест цивила, које су погинули у нападу хрватске авијације на избјегличку колону, у Сводни код Новог Града служен је помен.
Непрегледну колону изморених и протјераних српских цивила из Лике, Баније, Кордуна и Далмације, осмог августа у Сводни, бомбардовали су хрватски авиони. Пред ракетама хрватских авиона, животе су спасавали Срби из Крајине, али и становници Сводне. Милка Жујић прича да јо[...]
