За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 30.6.2018, Сјећање на јадовничке жртве – Истина о злочинима није се могла сакрити
Код Шаранове јаме на Велебиту данас је служен помен за више од 40.000 Срба и Јевреја који су убијени у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг за вријеме Незавнисне Државе Хрватске, те освештан Часни крст. Вијенце код Спомен-обиљежја над Шарановом јамом положили су члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић,…
СРНА, 28.6.2018, Фоча: Служен помен за више хиљада краљевих војника
ФОЧА, 28. ЈУНА /СРНА/ – Код спомен-крста у близини јаме Понор у фочанској мјесној заједници Миљевина данас је служен помен за више хиљада припаднике Југословенске војске у отаџбини, који су убијени у мају 1945. године. Борачка организација Фоче и овог Видовдана се присјетила масовног страдања младих краљевих војника које су…
Портал ХИЛАНДАР, 28.6.2018, Порука Хиландара – Видовдан је духовни барјак Србије!
На Видовдан, у спомен на догађај од пре стотину година, поред Тројеручице је постављена прва српска застава која се завијорила испред Уједињених нација у Њујорку 2006. На Видовдан и ктиторску славу Свете царске српске лавре Хиландара, након бдења и Свете литургије, игуман Методије је за трпезом одржао надахнуту и охрабрујућу… ИН4С, 27.6.2018, Последњи јунак „Великог рата”: Ђорђе Михаиловић на бранику памћења
У мају је загазио десету деценију живота. Године су му одузеле снагу, вуку га повијеног ка земљи, хода помоћу штапа, али када се спусти у костурницу, међу дивове, у победничком походу заувек остале на вратима отаџбине, као подмлађен, доживљава препород. Враћају му се надахнуће и енергичност. Постаје онај стари чувар…
Принципов пуцањ – пуцањ за слободу, а не повод или узрок Великог рата
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 27. ЈУНА /СРНА/ – На Видовдан, 28. јуна 1914. године, члан „Младе Босне“ Гаврило Принцип извршио је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву, у којем је од посљедица случајног рањавања преминула и његова супруга Софија Хотек. Сарајевски атентат послужио је аустроугарским властима за војну инвазију на…
Патриот.рс, 27. 6. 2018, Дојнице: Село кога више нема
На данашњи дан 27. јуна навршава се 19 година од стравичног злочина албанских екстремиста у селу Дојнице код Призрена. Тог врелог, јунског дана киднаповано је 16 жена и стараца српске националности. 27. јуна 1999. наоружани албански екстремисти – припадници терористичке „ОВК“ упали су у етнички чисто српско село Дојнице у…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 12.2.2015, Ђакомо Скоти: Пакао почиње у зору
Један хрватски одред напада чешки батаљон: пет припадника “плавих шлемова“ је рањено. Два војника ОУН умиру од губитка крви. Хрватски војници гађају колону српских цивила
ИЗМЕЂУ пет сати ујутро 4. августа и 18 сати 7. августа 1995, операцијом названом “Олуја” и ангажовањем више од 150.000 људи, хрватска војска запоседа територију такозване Републике Српске Крајине и окупира је. На тај начин ликвидира, за нешто више од 80 часова, сецесионистичку државицу рођену 1991. у побуни српског становништва против националистичке владе из Загреба. У исто време чисти ову територију од целокупног становн[...]
eBrcko.net, СРНА, 12. 12. 2024, Брчко: Обиљежене 32 године од страдања бораца и цивила у Вучиловцу и Крепшићу
У Крепшићу и Вучиловцу код Брчког данас су обиљежене 32 године од страдања бораца Војске Републике Српске /ВРС/ и цивила приликом напада јаких снага Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске на Вучиловац на данашњи дан 1992. године.
На зиду спомен-храма у Крепшићу, испред кога је служен помен и положени вијенци и цвијеће, на мермерним плочама уклесана су имена више од 120 палих бораца из Марковић Поља и Крепшића, те Челинца и Козарске Дубице.
„Ова имена трајно свједоче да су Крајишници и Посавци дали живот за одбрану Посавског коридора живота и Републике Српске“, рекао је предсједник Мј[...]
Вечерње новости, 6. 11. 2022, ХРВАТСКИ ШОВИНИЗАМ УГУШИО СРПСКИ МУЗЕЈ: Историчар уметности Андреј Вујновић написао својеврсну споменицу несталој институцији нашег народа
МУЗЕЈ Срба у Хрватској појавио се нагло на мапи музеја 1946. године. Нагло је и сагорео. Са звезданих висина његов је суноврат почео непуних пет година од оснивања.
Овим речима почиње текст Музеј комета, увод у монографију Музеј Срба у Хрватској историчара уметности Андреја Вујновића, која је и својеврсна споменица на већ давно заборављену институцију нашег народа у Хрватској. Реп те комете осипао се четрдесетак година, да би потпуно нестао средином осамдесетих.
Вујновић у свом делу, у чијем поднаслову пише да је "студија случаја", уз реконструкцију рада и најсветлијих тренутака Музеја С[...]
Н1, Бета, 28. 8. 2024, Заштићени сведок на суђењу Тачију о убиству 25 Срба у пећини Волујак и притвору у Малишеву
Тужиоци специјалног суда у Хагу наставили су данас, исказом заштићеног сведока иза затворених врата, извођење доказа против бившег вође ОВК Хашима Тачија и саоптужених за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998-99. године.
Заједно са Тачијем, за злодела над Албанцима, Србима и Ромима у више од 40 притвора ОВК, оптужени су Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи. Сви су, током рата на Косову, били водећи чланови Главног штаба ОВК.
Сведок под шифром 3780 исказ даје на затвореној седници, што је највиши ниво заштите идентитета пред Специјализованим већима Косова, како се суд званично[...]
Јужне вести, 20.10.2020, На данашњи дан савезници бомбардовали Ниш
НИШ – На данашњи дан, 20. октобра 1943. године, британски и амерички авиони бомбардовали су Ниш у Другом светском рату.
Процењује се да је тада усмрћено више од 250 српских цивила, укључујући више десетина деце.
Савезници су бомбардовали објекте немачке окупаторске војске, који су претрпели оштећења, али тада су највише страдали квартови најсиромашнијих Нишлија око железничке станице.
- Ниш је 57 пута бомбардован од старане савезника у том периоду, а то је највише због стратешког положаја града. Оно што је битно, највише су страдали цивили, а коначан број се не може утврдити. Највише [...]
