За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, АТВ, 3. 5. 2019, Од седам хиљада пријератних Срба у Коњицу сада живи само њих 260
Бол и туга за страдалим Србима из Коњица иста је и након више од двије деценије. Још више боли чињеница да за убиство близу 400 Коњичана скоро да нико није одговарао. Старица Нада Лојпур остала је без сина једнца, каже, у сузама проводи сваки дан. „Изгубила сам дијете, и човјека… РТРС, Срна, 3. 5. 2019, Усташка идеологија и профит од оружја – Гојко Шушак
Бивши хрватски министар одбране Гојко Шушак, на чију годишњицу смрти подсјећају хрватски медији, наређивао је и сам чинио злочине над Србима, а да није умро био би процесуиран у Хашком трибуналу. Рођен у усташкој породици у Широком Бријегу, Шушак је у младости емигрирао у Канаду, гдје је био члан усташке…
ИН4С, 27. 4. 2019, Велики празник мирио војске: Васкрс на Солунском фронту
Да је Васкрс празник помирења и праштања понекад се потврђивало и у немогућим ситуацијама и у временима рата и насиља. И тада се Божја суштина и порука објављивала људима и упућивала их једне на друге. Са блога „Истина без предумишљаја“ преносимо текст о томе како су Срби славили Васкрс на…
Политика, 22. 4. 2019, Славица Гароња Радованац: Колико је било жртава у Јасеновцу
Иво Голдштајн није навео основну чињеницу да је Јасеновац био „проточни логор”, тј. колико је становништва дотерано, толико је истог дана логораша побијено На недавно (4. априла 2019) одржаној промоцији књиге др Иве Голдштајна, угледног историчара из Загреба, „Јасеновац” (српско издање „Академска књига” из Новог Сада), уз аутора и… Вечерње новости, 21. 4. 2019, Доњи град београдске тврђаве: Срби из масовне гробнице нестали без иједног трага
Доњи град београдске тврђаве крије страшну тајну о нашим страдањима у логору Јасеновац. Уморени у НДХ и покопани код Куле Небојше „измештени“ без писаних трагова Жртве злогласне Независне Државе Хрватске из Другог светског рата плутале су Савом из правца многих стратишта у НДХ до самог завршетка реке и њеног ушћа… Билећа.рс, 20. 4. 2019, Предраг Савић: Мато Грацић – Госпар који је бранио српство
Госпар је реч словенског порекла, која има више значења: господин, газда, поседник, власник, наследник гласовитих предака, човек који се може дичити својим делањем и угледном у друштву, dominuis, signore, џентлмен… Др Мато-Матија Грацић био је пoсвему прави дубровачки госпар. Госпар Мато је био доктор правник наука, адвокат, бродовласник, власник хотела… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 9.4.2018, Деветнаест година од Битке за Кошаре
НАТО и албански терористи почели су на данашњи дан прије 19 година офанзиву на караулу Кошаре и друге војне положаје на српско-албанској граници, гдје су малобројни српски војници успјели да се одупру вишеструко бројнијем непријатељу.
Одбрана Кошара спријечила је копнену инвазију на Србију и онемогућила прекид комуникација међу српским формацијама.
Српска војска је одолијевала нападима све до 14. јуна 1999. године, када се по Кумановском споразуму повукла са Косова и Метохије.
Циљ напада са албанске стране била је копнена инвазија на Косово и Метохију и пресијецање комуникације између[...]
Вести, 12. 3. 2022, Богаташ у служби народа
Милош Савчић је авангардна личност у историји грађевинарства Србије, јер је први употребио армирани бетон, изградио је и прву парну стругару (“Тара” у Београду), а, како је забележено, био је непревазиђен у обезбеђивању социјалних услова онима који су код њега радили.
Сматран је једним од најбогатијих Европљана свога времена (11. на листи), био је министар грађевина, градоначелник Београда, грађевински инжењер, иницијатор и руководилац бројних привредних објеката у Краљевини Србији и Краљевини Југославији.
Школовао се најпре у Свилајнцу, где је рођен 1865. у трговачкој породици, од оца Теодо[...]
РТРС, 1. 4. 2024, У Мркоњић Граду обиљежена 28. годишњица од отварања масовне гробнице у Градском гробљу
Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАТО-а, у септембру и октобру 1995. године извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина и убиле 2.014 српских војника и цивила, са вековних огњишта протерале 120.000 Срба
Приликом ексхумације и обдукције посмртних остатака Срба у масовној гробници у Мркоњић Граду установљено је да су многи војници и цивили убијени из непосредне близине на најмонструознији начин, изјавио је вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.
"Кори[...]
Политика,Танјуг, 17.3.2017, Годишњица мартовског погрома на Космету
КОСОВСКА МИТРОВИЦА – Парастосом и полагањем венаца и цвећа страдалим, данас је у Косовској Митровици обележено 13 година од мартовског погрома на Косову и Метохији и упућена јасна порука да су Срби решени да остану на Косову.
Чланови породица убијених у Митровици и њихова родбина, представници владине Канцеларије за КиМ и локалне самоуправе присуствовали су парастосу који је служен страдалима на Косову и Метохији испред „Споменика истине” у близни главног Ибарског моста.
Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Љубомир Марић поручио је да је српски народ решен да опстане на Ко[...]
Вечерње новости, 6. 9. 2023, САВЕЗНИЧКЕ БОМБЕ СРАВНИЛЕ ГРАД СА ЗЕМЉОМ: Сећање на један од најтрагичнијих дана у историји Лесковца
ЛЕСКОВАЦ је 6. септембра 1944. године остао без најмање 2.000 становника који су, према проценама, страдали у савезничком бомбардовању центра града. Тачан број никада није утврђен, а историчари су, после много деценија од овог догађаја, пописали 819 имена погинулих Лесковчана. Бомбе су за собом оставиле пустош и многе породице завиле у црно.
Авиони савезничке алијансе су у бомбардовању, координисаним са Народноослободилачким покретом, уништили комплетан центар града. Порушено је око 1.800 објеката међу којима и 84 најлепших и највећих здања. Неповратно је уништена архитектура какве готово д[...]
