За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 10. 5. 2019, Апел за очување историјског комплекса у Ваљеву
Априла прошле године, у којој смо обележавали стогодишњицу завршетка Првог светског рата, без решења, срушен је у Ваљеву комплекс касарни 17. пука чувене Дринске дивизије, назване „Кадињача”, најстарије касарне у Србији, саграђен 1885. године, сведок најславније српске историје. (Између два рата касарна носи назив „Живојин Мишић”.) Ове године, у априлу,…
Политика, 4. 5. 2019, Милан Четник: Занемарена историографија – Народни хероји у фабрикама Вермахта
Сведочанство пуковника ЈНА Дујe Башића, шпанског добровољца и партизанског првоборца, објављено пре више од пола века, подрива догме официјелне историографије о ангажману и доктрини КПЈ после слома Краљевине Југославије Многи шпански добровољци, истакнути чланови Комунистичке партије Југославије (КПЈ), они који су ратни слом своје земље дочекали у француским логорима, нису… Глас Српске, АТВ, 3. 5. 2019, Од седам хиљада пријератних Срба у Коњицу сада живи само њих 260
Бол и туга за страдалим Србима из Коњица иста је и након више од двије деценије. Још више боли чињеница да за убиство близу 400 Коњичана скоро да нико није одговарао. Старица Нада Лојпур остала је без сина једнца, каже, у сузама проводи сваки дан. „Изгубила сам дијете, и човјека… РТРС, Срна, 3. 5. 2019, Усташка идеологија и профит од оружја – Гојко Шушак
Бивши хрватски министар одбране Гојко Шушак, на чију годишњицу смрти подсјећају хрватски медији, наређивао је и сам чинио злочине над Србима, а да није умро био би процесуиран у Хашком трибуналу. Рођен у усташкој породици у Широком Бријегу, Шушак је у младости емигрирао у Канаду, гдје је био члан усташке…
ИН4С, 27. 4. 2019, Велики празник мирио војске: Васкрс на Солунском фронту
Да је Васкрс празник помирења и праштања понекад се потврђивало и у немогућим ситуацијама и у временима рата и насиља. И тада се Божја суштина и порука објављивала људима и упућивала их једне на друге. Са блога „Истина без предумишљаја“ преносимо текст о томе како су Срби славили Васкрс на…
Политика, 22. 4. 2019, Славица Гароња Радованац: Колико је било жртава у Јасеновцу
Иво Голдштајн није навео основну чињеницу да је Јасеновац био „проточни логор”, тј. колико је становништва дотерано, толико је истог дана логораша побијено На недавно (4. априла 2019) одржаној промоцији књиге др Иве Голдштајна, угледног историчара из Загреба, „Јасеновац” (српско издање „Академска књига” из Новог Сада), уз аутора и… Не заборављамо – Памтимо
Блиц, Бета, 15. 11. 2014, Обележено 70 година од стрељања на Језави
Удружење грађана Језава поменом на месту бившег корита реке Језаве обележило је седам деценија од када су припданици Народно-ослободилачке војске Југославије у октобру и новембру 1944. на обали Језаве стрељали неколико стотина, углавном имућних грађана Смедерева.
"До сада имамо поуздане податке за око 300 жртава стрељаних непосредно по ослобођењу Смедерева у Другом светском рату, али даље истражујемо и непрестано налазимо нове податке", рекао је агенцији Бета председник Удружења грађана Језава Ивица Савић.
"Пошто смо регистровали Удружење грађана Језава, обратићемо се градској самоуправи[...]
РТС, 25.2.2017, Др Божица Младеновић: Топлички устанак - Нема живота без слободе
Једина оружана побуна на територијама које су биле окупиране трупама Централних сила у Европи започела је двадесетих дана фебруара 1917, и трајала око једног месеца. Устанку је претходила и следовала герила, а обухватио је територију Топличког округа – Косанички, Прокупачки, Јабланички и Добрички срез, и источне и средње пределе Копаоника.
У јесен 1915. године уследио је нови напад трупа Централних сила на Краљевину Србију, којима је командовао немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен. Српска војска је била принуђена на одступање преко Албаније и Црне Горе, до обала Јадранског мора.
Србија[...]
Спутњик, 25. 1. 2022, Док је обичаја и песама, Косово неће бити изгубљено: Књига руског конзула у служби одбране српства
Књига „Обичаји и песме Срба у Турској“ руског конзула Ивана Степановича Јастребова који је у другој половини 19. века био дипломатски представник Руске царевине на Балкану некада је био запис о српској усменој традицији, обичајима и обредима на Косову и Метохији и у Старој Србији, а данас је у служби одбране наше отаџине.
Без ове књиге, која је у издању Службеног гласника први пут преведена на српски језик, не може се интегрално представити суштинска вредност српске усмене културе, преглед варијаната, опис обичаја и обреда и уобличити слика прохујале и заборављене прошлости.
Свежу, живу, инс[...]
Вечерње новости, 20. 1. 2024, Први српски лекар који је погинуо у Великом рату
САНИТЕТСКИ официр Јосиф Ј. Анђелковић (1884-1914) из Трстеника, био је први срспки лекар, који је погинуо у Великом рату.
Пре 110 година престало је да куца срце јунака, кога је историја неправедно заборавила. Сведочанство о његовом херојству са фотографијама сачувано је у Библиотеци „Јефимија“. Према подацима истраживача из ове институције, Анђелковић је био најстарији међу синовима у свештеничкој породици Јевтимија и Стеване.
Име Јосифа Ј. Анђелковића први пут се спомиње као име ђака четвртог разреда, који је гимназију учио у Крушевцу. Како ће се испоставити и кратак живот, као и детињство[...]
Вести онлајн, 20. 1. 2024, Валаванидис: Депеша број 0971 - Света столица ‘de facto’ признала независност Косова...
Диогенис Д. Валаванидис, председник Центра за заштиту хришћанског идентитета, оцењује у интервјуу за “Вести” да су у нападе на православне цркве широм света укључене и најмоћније обавештајне службе, а да је основни циљ слабљење јединства православља зато што је оно последња брана у очувању традиционалних вредности: вере, породице, отаџбине и традиције.
Валаванидис такође упозорава на двоструку игру Ватикана јер званично не признаје тзв. Косово, а на основу Викиликс депеша извлачи се закључак да су прихватили „de facto“ његово постојање.
Недавно сте објавили књигу “Одбрана јединства Православ[...]
