За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 20. 4.2020, Страдање Срба из Бијелог Потока 1942. године
БАЊАЛУКА – У спомен-комплексу у бањалучком насељу Бијели Поток сутра ће бити служен парастос и положен вијенац поводом обиљежавања 78 година од страдања 54 Срба из тог мјеста које су на православни Васкрс априла 1942. године свирепо убиле усташе. Предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора “Бијели Поток”…
Печат, 16. 4. 2020, Љубодраг Димић – Разговор глувих – Ватикан и НДХ [II]
Како су током рада мешовите католичко-православне комисије, осветљавајући историјску улогу Алојзија Степинца, хрватски историчари истицали своју националну, верску и стручну унисоност Усташка власт је у НДХ владала уз употребу ничим ограничене репресивне силе, што је, само по себи, доводило у питање правну природу њеног државног поретка. Власт силе најдиректније је… Глас Српске, 16.4.2020, Исповијест бившег официра ХВО-а: Доктор Лаза ми је спасио живот па донио флашу вискија
БАЊАЛУКА – Назвао ме један велики пријатељ, уз само једну кратку реченицу: “Умро нам је доктор Лаза!” Читав дан ми је та реченица одзвањала у ушима и не могу ни схватити ни прихватити! Мој пријатељ, брат, људина, доктор и опет наш Лазо… Овим ријечима од доктора Миодрага Лазића, “хирурга напаћеног…
Погледи, 9. 6. 2019, Милан СТАРЧЕВИЋ: Немци о Априлском рату 1941 – Јуначки отпор српске војске [из Архиве]
Док се у социјалистичкој Југославији, па и данас, писало и пише о ”срамном поразу” Априла 1941, Немци су то видели другачије. „У реону Лапова, маса српских трупа се појављује са тешким оруђима. Изгледало нам је, да са нашим предњим деловима оклопних оруђа нећемо успети. Овде је, постигнут врхунац српских противудара.…
P-portal.net, Banija Online, 14.4.2020, Музеј страдалим Србима у глинској цркрви
Спомен-обиљежје Србима страдалим у глинској српској православној цркви 1941. године требало би уредити у Парохијском дому у Глини. Овај приједлог покренули су активисти српске заједнице из Питсбурга и Чикага у Сједињеним Америчким Државама Мим Бижић, Миле Барбир, Светозар Данчуо и свештеник Ђуро Крошњар. Пошто се ускоро планира реконструкција парохијског дома…
Нови Стандард, 10.4.2020, Ђорђе Србуловић: Рат пре устанка
О новосадским жртвама Априлског рата о којима се ћутало 80 година јер се њихова верзија антифашизма није уклапала у званичну верзију историје Прва жртва Априлског рата, односно немачког бомбардовања Новог Сада, тог шестог априла 1941. године, била је, према речима хроничара града Зорана Кнежева , Немица, супруга Рудолфа Рајта, власника… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 6. 4. 2023, Kомеморација жртвама НАТО-а у Алексинцу
Алексинац – Пригодним програмом и полагањем цвећа и венаца на спомен-обележје страдалима у НАТО бомбардовању у пролеће 1999. године, у центру Алексинца одржани су парастос и комеморативни скуп на којем су евоциране успомене на догађај и трагедију коју је градић доживео на јучерашњи дан пре 24 године.
У присуству великог броја грађана, представника Војске Србије, МУП-а, удружења бораца и резервних војних старешина и оних која негују слободарске традиције, о страдању Алексинчана 5. априла и 28. маја 1999. године говорио је председник општине Далибор Радичевић.
У пролеће 1999. године у Алек[...]
Вечерње новости, 24. 5. 2021, Отргао од заборава више од 15.000 српских јунака: Др Милоје Пршић направио списак погинулих старешина у Великом рату
„А КАД је грануло јутро 14. августа, наши су се нашли пред самим бугарским рововима. Један пропланак, леп као у пролеће, сав изривен бомбама и зрнима, раздвајао је два непријатеља.
Није било могуће овако остати. Капетан Драгутин крете своју чету - опстанка је било само ако се бугарски ровови освоје и Бугари отерају.
- На челу чете он пође на јуриш, његовој чети следоваше остале чете, и кад је он погођен лежао на самом бугарском рову, само су гласници бугарски могли да побегну и јаве пораз.“
Овако је мајор Сава Витомировић, у некрологу у "Ратнику", непосредно после рата 1919. године, описао [...]
Глас Српске, СРНА, 28.5.2020, Гради се споменик српско-руског страдања у Јасеновцу
ЈАСЕНОВАЦ - У току су радови на изградњи споменика посвећеног српско-руском страдању који ће бити постављен код манастира јасеновац у епархији пакрачко-славонској српске православне цркве.
Из Библиотеке манастира Јасеновац саопштено је да је споменик ауторско дјело истакнутог руског умјетника Сергеја Шихачевског и његов поклон манастиру Јасеновац.
„Шихачевски се посебно специјализовао за израду икона у керамици, а за свој петнаестогодишњи труд и допринос у обнови бројних храмова одликован је од Руске православне цркве“, истакли су из Библиотеке.
Споменик ће се налазити на платоу испре[...]
Вечерње новости, 6. 11. 2022, ХРВАТСКИ ШОВИНИЗАМ УГУШИО СРПСКИ МУЗЕЈ: Историчар уметности Андреј Вујновић написао својеврсну споменицу несталој институцији нашег народа
МУЗЕЈ Срба у Хрватској појавио се нагло на мапи музеја 1946. године. Нагло је и сагорео. Са звезданих висина његов је суноврат почео непуних пет година од оснивања.
Овим речима почиње текст Музеј комета, увод у монографију Музеј Срба у Хрватској историчара уметности Андреја Вујновића, која је и својеврсна споменица на већ давно заборављену институцију нашег народа у Хрватској. Реп те комете осипао се четрдесетак година, да би потпуно нестао средином осамдесетих.
Вујновић у свом делу, у чијем поднаслову пише да је "студија случаја", уз реконструкцију рада и најсветлијих тренутака Музеја С[...]
ИН4С, Слободна Херцеговина, 10. 10. 2023, С. Недељковић и П. Савић - Знаменити дубровачки Срби римокатолици: Тијесне везе Валтазара Богишића и Матe Грацића
Нови прилози за историју србокатоличког покрета у Дубровнику – прича о два римокатолика, доктора права и два челна Србина.
Валтазар Богишић био је остао најпознатији и најуспешнији српски правник свих времена, али и историчар и етнограф, доктор филозофије, министар правде у Црној Гори, професор универзитета у Одеси који је стекао непролазну светску славу. Био је римокатолик, а звали су га „челик Србином“, баш као и његовог млађег колегу др Мату Грацића, дубровачког старешину српских соколова, адвоката, велeпоседника, оснивача електронске индустрије „Сигнал“, власника Дубровачке српске штампар[...]
