За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 25.12. 2016, Ђорђе Бојанић: Меморијални центар свим српским жртвама
Срамно је да га одавно нисмо већ саградили. Угледајмо се на Јевреје који са посвећеношћу чувају од заборава своје жртве. Споменик жртвама геноцида, као симбол и опомена, требало би да подсећа на Јад Вашем у Јерусалиму. Једноставно, уколико се затре свест о жртвама уништава се то неопходно ткиво националне свести…
Intermagazin, 30. 12. 2016, Ратко Дмитровић: Човек који је спасао Павелића: Умро је из природних разлога 1983. у Сарајеву
Трст је деловао мирно и готово поспано тог поподнева, десетог септембра 1967. године. Нико у граду, па ни они којима је то био посао, није наслућивао да ће се тог дана догодити нешто што ће заталасати европску и америчку јавност, политичке и обавештајне структуре посебно. На узвишење изнад града, место… Миливоје Иванишевић: Нова здања за културу града
Недавана вест, објављена 23. октобра о. г. у вашем цењеном листу под насловом „Архитекте компонују Нови Београд за будућу филхармонију“, буди оптимизам и представља охрабрујућу, неочекивану, новост за културну јавност и грађане Београда. Деценијама се чекало да потребе културе дођу на дневни ред свакодневних животних преокупација српске државе и њеног…
Вечерње новости, 25.12.2016, Старо сајмиште: Један музеј за све жртве
В. Црњански Спасојевић | 25. децембар 2016. Новости сазнају – Завршена радна верзија Закона о Старом сајмишту. Дефинисано и ко је починио геноцид над Јеврејима, Србима и Ромима. У логору убијено више од 18.000 људи, а кроз њега прошло близу 40.000 РАДИ испуњавања дужности трајног памћења и спомена праведних и…
СРНА, 3.12.2017, Владика Герасим: Тражићемо да нам предају кости светих мученика
Карловац – Његово преосвештенство владика горњокарловачки Герасим изјавио је Срни да није званично обавијештен о истраживању и прекопавању Шаранове јаме и других јама на Велебиту у које су усташе бацале побијене Србе, иако је надлежан за подручја гдје се оне налазе, али да ће тражити да кости жртава након ископавања…
Горњи Милановац.рс, 19.11.2016, Обележена годишњица мисије Халијард
На Галовића пољу, у Прањанима, обележена је годишњица Халијард мисије. Догађају су присуствовали амбасадор САД у Србији Кајл Скот, председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић и представници Војске Србије, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава. Обележавање годишњице започело је уз интонирање химни и полагање венаца на споменик. У Цркви је…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 22. 6. 2023, Писањем чува Кордун и Кордунаше од заборава
Милка Кајганић сада је, као виктимолог и косценариста, део екипе филма „33 анђела” о страдању српске деце у логорима
У току је снимање документарно играног филма „33 анђела“ у норвешко-српској продукцији о страдању српске деце у хрватским и нацистичким логорима за време Другог светског рата. На челу филмске екипе су директор, продуцент и косценариста Бранко Димовић Димески и редитељ Горан Вукчевић, а у њој је, као виктимолог и косценариста, и Милка Кајганић, ауторка 16 књига о Кордуну, њеном завичају. Две најновије „Мали унпрофорац” и „Љубав према слободи” (обе у издању Архива Војводине), у[...]
Навршава се 75 година од нацистичког бомбардовања Београда
На списку погинулих у нацистичком бомбардовању Београда, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 људи, док неке процјене иду и до скоро 4.000 страдалих.Београд је претрпио непроцјењиву материјалну штету, потпуно је разорено 714, теже оштећено 1.888, а дјелимично оштећено 6.829 зграда
БЕОГРАД, 5. АПРИЛА /СРНА/ - Навршава се 75 година од када је нацистичка Њемачка 6. априла, без објаве рата, бомбардовала Београд, чиме је у Краљевини Југославији почео Други свјетски рат, а тачан број жртава бомбардовања никада није прецизно утврђен.
Прве бомбе у њемачком нападу под називом "Казн[...]
Вечерње новости, 6. 10. 2024, Никола Жутић: Комунисти у Дрездену растурају Југославију - Краљевина СХС требало да буде уништена као непријатељски јужни бок СССР-а
РАДИКАЛНО антијугославенске ставове Коминтерна је заузела на III пленуму свог Извршног комитета (12–13. јуни 1923) и на V конгресу 1924. године.
Прекретница према националном питању настала је прихватањем Лењинове концепције о федерацији совјетских република. Тиме је разбијена снага руског јединства и руског национализма а самим тиме и руског православља. На III пленуму ИК Комунистичке интернационале (1923) оцијењено је да је код КПЈ постојао нихилизам у погледу на национално питање. Један од челника Коминтерне Зиновјев, инсистирао је на томе да је национално питање најважније питање побјед[...]
Политика, 24. 11. 2014, Злочини над Србима у НДХ, фото-монографија
Фото-монографија „Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској”, јединствена je књига која српској и страној јавности, на српском и енглеском језику, представља драматичне размере људских патњи и страдања у Другом светском рату. Садржи избор документарних фотографија на којима су регистровани призори злочина над српским народом у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године.
Велики број фотографија у фото-монографији, чији је аутор Јован Мирковић (издавач: „Свет књиге” из Београда), објављује се сада први пут.
Књигу је на енглески превела Татјана Ћосовић, а предговор је напис[...]
Вечерње новости, 29. 11. 2023, Др Никола Жутић: У СЛАВОНИЈИ СЕ ГОВОРИЛО СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ: Сведочанство Спиридона Јовића, заборављеног етнолога и писца
ИЗУЗЕТАН спис под насловом "Етнографска слика славонске Војне границе" објавио је Спиридон Јовић, "практикант царско-краљевског Војног књиговодства".
Како наводи др Славица Гароња Радованац, ради се о заборављеном писцу српског предромантизма, рођеном 1801. године у Петрињи, на српској Банији. Углавном је скромно живео, радећи од 1820. године у Винковцима као практикант у Војној грађевинској дирекцији. Године 1826. одлази у Беч да настави школовање. Ту је дошао у непосредан контакт са Вуком Стефановићем Караџићем. Др Славица Гароња Радованац истиче да је "ријеч о правом бисеру српске етнограф[...]
