За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 14. 3. 2019, Сарајевски Срби дали све што су имали за Српску и мир у БиХ
Градоначелник Источног Сарајева и начелници општина у саставу града позвали су суграђане да у што већем броју у суботу, 16. марта, присуствују обиљежавању 23 године од завршетка егзодуса сарајевских Срба и тако пошаљу поруку да се никада неће и не смије заборавити жртва коју су сарајевски Срби поднијели за стварање,…
Срби БиХ, 3. 3. 2019, Борис Радаковић: Бијеле траке у Приједору – Несрби су били обиљежени бијелом траком око руке [Видео]
Сакупљање убијених Срба у Приједору током Илинданског покоља 1941. (Извор: Ведрана Адамовић, Године страдања 1941/42, Приједор, 2018.) Прва масовна ликвидација Срба у Приједору („Илиндански покољ“) десила се у љето 1941. године, од 31. јула до 2. августа. За три дана побијено је око 1.500 Срба из града и околних села.… Глас Српске, СРНА, 25. 2. 2019, Живи и мртви сарајевски Срби у истој избјегличкој колони – Збогом Сарајево
Пале – Ових дана навршава се 23 године од егзодуса сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума, када је око 150.000 Срба трајно напустило своја прадједовска огњишта и када су оставили своје домове и све што су прије њих генерације и генерације Срба вијековима стварале. „Фебруар и почетак марта 1996. године……
РТРС, 24.2.2019, У селу Драгељи код Градишке у току изградња Меморијалног центра
У селу Драгељи код Градишке у току је изградња Меморијалног центра посвећеног страдалој дјеци Козаре у Другом свјетском рату. На овај подухват одлучио се књижевник из овог краја Ђуро Кољанин, који је дио дјетињства провео у логорима Независне Државе Хрватске, у којима су му убијене двије сестре. У раној младости…
Независне новине, 19. 2. 2019, Стара школа у неумском селу Храсно постала парохијски дом
Неум – У селу Горње Храсно, општина Неум, покривена је стара сеоска школа, која је отворена прије 151 годину, далеке 1868. године, као прва православна школа овога краја, а убудуће ће служити као парохијски дом. Школа се налази поред старе цркве Рождества светог Јована Крститеља, једине преостале православне богомоље у…
СРНА, 16.2.2019, Обиљежено 18 година од злочина над Србима у Ливадицама
ПРИШTИНА, 16. ФЕБРУАРА /СРНА/ – У Лапљем Селу код Приштине обиљежено је 18 година од злочина албанских екстремиста почињеног у селу Ливадице када је у бомбашком нападу на аутобус „Ниш експреса“ погинуло 12 Срба, а више од 40 задобило теже или лакше повреде. Књижевник Ратко Поповић рекао је, након парастоса,…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 9.9.2021, Срби из Зебинца не дају своје њиве и пашњаке
Двадесетак Срба из села Зебинце, засеока Манута, у општини Ново Брдо, представља "грудобран" на линији разграничења према сусједним албанским селима у општини Гњилане
Неће српство нестати, трајаће још дуго, јер се полако буди свијест и одговорност садашњих генерација и схватање да ништа у животу није лако, па ни опстајање на имањима која су наслијеђена, поручују Срби из села Зебинце, засеока Манута, у општини Ново Брдо.
Ослоњени на сам небески свод, живе на надморској висини од око 1.000 метара, сa погледом који сеже до Новобрдске тврђаве, карауле из времена Душановог царства, осматрачни[...]
Геноцид у Херцеговини: Кад се то звало само истребљење
Фронтал |28.05.2012 | Радован Паповић | Фото Горан Анђелић
Како су, кад и гдје убијани Срби по Херцеговини; прича је коју нико више нема право да заборавља и прешућује. Фронтал стога отпочиње још један фељтон.
Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. године), учинила је овај кршевити крај ареном најгнуснијих злочина које је запамтила свјетска историја, али и колијевком првог масовног устанка против фашистичке тираније у поробљеној Европи.
Оно што су подивљале усташке хорде починиле у прољетним и љетним покољима херцеговачк[...]
![СРНА, 26. 8. 2024, Лужани: Обиљежене 83 године од страдања 405 Срба од усташке руке [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21896-350x200-no.jpg)
СРНА, 26. 8. 2024, Лужани: Обиљежене 83 године од страдања 405 Срба од усташке руке [Мапа]
У Спомен-парку у Лужанима код Дервенте обиљежене су 83 године од страдања 405 Срба из насеља Босански и Нови Лужани, Костреша и Барице, које су убиле усташе, а овом приликом откривена је скулптура "Мајка" висока 2,5 метра.
Скулптуру, вајара Вујадина Малешевића, открили су замјеник градоначелника Синиша Јефтић, предсједник СУБНОР-а Борислав Прерадовић и иницијатор градње Спомен-парка Васо Мичић.
Прерадовић је истакао да је обавеза садашњих генерација да његују сјећање на страдалнике и да преносе сазнања о свему што се дешавало за вријеме владавине Независне Државе Хрватске.
"Усташки зл[...]
![Вечерње новости, 22. 2. 2024, Пројекат у Хрватској: Потапају јаме са костима 554 Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19055-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 22. 2. 2024, Пројекат у Хрватској: Потапају јаме са костима 554 Срба [Мапа]
НА мапи највећих српских стратишта у Другом светском рату обележено је и село Горњи Косињ, испод Велебита, као место где је убијено на стотине српских цивила у НДХ, укључујући децу. Опет се нашао у жижи јер би, уз два суседна личка села, требало до краја ове, најкасније почетком следеће године, да буде потопљено због стратешког пројекта хрватске електропривреде.
Прво масовно страдање у Косињу догодило се 6. августа 1941. године, када су усташе бануле и повеле део становника, под лажним изговором да са мештанима Пазаришта, Крша, Сушња и Млакве, морају да присуствују говору министра Мила Будака[...]
![Глас Српске, СРНА, 29. 6. 2024, Басташић: Јадовно је највећи српски подземни град у Лици [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21049-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 29. 6. 2024, Басташић: Јадовно је највећи српски подземни град у Лици [Мапа]
Јадовно је највећи подземни српски град у Лици, а у акваторијуму рта Слана налази се друга српска плава горбница, изјавио је предсједник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић.
– Овај страшни бездан, Шаранова јама, само је једна од крашких јама Лике и Велебита у које су мученици често још живи бацани, па на њиховом дну данима умирали. Тешко је појмити ту патњу о којој је свједочио само мали број оних који су се успјели спасити. Али, Господ се побринуо да са тих мјеста страдања увијек неко претекне, рекао је Басташић.
Басташић је нагласио да усташки злочини почињени над Србима[...]
