За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 17.11.2016, Сећање на логораше: Прекинуто ћутање о Шарвару
Књига о трагедији Срба у логорима Мађарске. Мађари знају детаље о Рацији, али не и о Србима логорашима. Око 10.000 Срба послато у три логора у Мађарској Ни данас, 75 година од интернирања Срба у мађарске логоре, није лако код наших северних суседа наћи рецензента за књигу која покушава да…
СРНА, 14. 11. 2016, Степинац не може бити светац јер је био основна полуга Холокауста
Надбискуп Алојзије Степинац може само формално постати светац, али не и стварно јер небројени документи свједоче да је био једна од основних полуга геноцида и Холокауста у Независној Држави Хрватској /НДХ/, поручено је на научном скупу у Београду. Повод за научни скуп о теми „Може ли Алојзије Степинац постати светац?“…
Вечерње новости, 13.11.2017, ЗАБОРАВЉЕНЕ СВЕТИЊЕ Палима за слободу Србије нико не пали свећу
Непоштовање према жртвама из Великог рата у две београдске ратничке некрополе. Воштанице не горе на Борачком гробљу без покојника у Великој Моштаници, ни у крипти бранилаца Београда ВЕЛИКА прича о жртвама које су положене за слободу Србије испричана је у две необичне београдске ратничке некрополе у којима су сахрањени српски…
Позив на Први светски конгрес земаља и народа који су били жртве геноцида, Хамбург 2017.
Предмет: Позив председника организација „Quelle“ e.V. и „International Ratings Centre“ Александра Рабиновича амбасадору С. Терзиliу и делегацији Србије да учествују на Првом светском конгресу земаља и народа који су били жртве геноцида, у Хамбургу 21. априла 2017. године Александар Рабинович, председник организација „Quelle“ e.V. и „International Ratings Centre“, упутио је…
DIC Veritas, 29.10.2016, Godišnjica prisilne evakuacije Srba iz 26 sela Požeške kotline 29. oktobra 1991. godine
Tačno u podne, 29. oktobra 1991. godine, pripadnici civilne zaštite i policije počeli su sprovoditi Naredbu o evakuaciji svih mještana iz 26 sela, sa isključivo ili pretežno srpskim stanovništvom, smještenih u Požeškoj kotlini, podno Papuka i Psunja, koju je dan ranije donio Krizni štab opštine Slavonska Požega. Prema pisanoj naredbi,…
РТРС, 25.10.2016, „Казани јесу најмонструознији, али нису једини злочин над Србима“
Сарајевско Удружењe за друштвена истраживања и комуникацијe већ трећу годину подсјећа на јаму Казане и истину о само једном у низу злочина над Србима у Сарајеву. Уочи сутрашње годишњице убиства Мушана Топалавовића Цаца, којим је још 1993. сарајевско војно и политичко руководство жељело да се амнестира од злочина над Србима,…
Не заборављамо – Памтимо
Радио Освит. 28. 2. 2022, У седам заједничких гробница на Глођанском брду пронађена тијела српских жртава
Поворка сјећања, пета по реду на Глођанском брду код Зворника, снимљена је за филм„Свједок“.
Бројни Зворничани, који су учествовали у снимању кадрова за потребе овог документарног филма „Свједок", одали су почаст убијеним Србима и доктору Зорану Станковићу.
Документарно-историјски филм режисера Дениса Бојића, у продукцији Радио-телевизије Републике Српске и Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина и тражење несталих лица, говори о животу и раду патолога професора доктора Зорана Станковића, његовом учешћу на бројним есхумацијама и идентификацијама Срба убијених у рату девед[...]
СРНА, 5. 1. 2024, Парастос Србима убијеним на Божић у Кравици 1993. године
У братуначком селу Кравица данас ће бити освештан реновирани спомен-простор и служен парастос за 158 Срба из овог мјеста и сусједних заселака страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића на Божић 1993. године.
Освештању споменика и парастосу убијеним Србима присуствоваће и предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић. На тај начин биће обиљежена 31 година од великог српског страдања на подручју братуначке мјесне заједнице Кравица.
Етничко чишћење у средњем Подрињу отпочето је у априлу 1992. године уништ[...]
ИН4С, 23. 10. 2023, На данашњи дан: Годишњица велике Кумановске битке, повратак српске војске на Косово
На данашњи дан (23. октобар) 1912. године, побједом Прве српске армије, под командом регента Александра Карађорђевића, над турском Вардарском армијом Зеки паше, окончана је Кумановска битка, кључна у Првом балканском рату.
Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после 450 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла је и у Скопље, престоницу Српског царства из 14. вијека.
Увиђајући стратегијску важност Овчег поља, висоравни источно од Скопља, начелник штаба Врхо[...]
Глас Српске, 30. 11. 2024, Срби у Калесији и данас на мети напада
И данас нас уцјењују да им продамо своје куће, оне у којима смо рођени и гдје смо правили прве кораке.
Поједини су одавно поклекли, док се ови малобројни још не предају. И неће, поручују српски повратници из Калесије који и данас живе у страху за своју имовину.
Према подацима Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ на територији данашње федералне општине Калесија, према попису из 1991. године, живио је 4.181 Србин.
- Пријератна општина Калесија је Дејтонским споразумом подијељена на општину Калесија која је у ФБиХ и општину Осмаци која је у Републици Српској. Насеља већински српска у општини Ка[...]
Дневник.рс, 22.11.2020, Архив Војводине објавио монографију „Усташка зверства; Зборник докумената (1941-1942)”
Предмет: Понашање усташа; Према извештају Штаткомандатуре Сарајево, дана 7.9. су припадници усташа код Раљева у две куће затворили 80 до 100 Срба, мушкараца, жена и деце, куће су запалили, а Срби су живи изгорели.
Неколико других Срба је истом приликом одвојено, било стрељано. Као потврда прилаже се девет фотографија. У извештају за 718. пешадијску дивизију, командант 738. пешадијског пука указује на то да се оваквим насиљима становништво подстиче на устанак; и на крају поново ће немачки војник морати да буде одговоран за последице.
Такође, и К.О. Загреб (Kreigsorganisation, централна [...]
