За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 14.5.2017, ИСПОВЕСТ СРПСКОГ ЛОГОРАША: Најгори је био дан који сване [Мапа]
Велимир Павловић (96), интернирац у Норвешкој, уочи 75 година од прогона Срба у ову земљу. Од 5.000 српских заробљеника у логору „Карасјок“, у првој години њих 72 одсто брутално убијено У НОРВЕШКОЈ се следећег месеца обележава 75 година од доласка српских ратних заробљеника у ту земљу. Од 4.268 идентификованих мученика…
РТРС, 14.5.2017, Масакр у сарајевским Пофалићима – затирање Срба
У општем нападу муслиманских јединица на сарајевско насеље Пофалићи, у рано јутро 16. маја 1992. године, према српским изворима, убијено је око 200 цивила српске националности, а упоредо са ликвидацијом и протјеривањем српског становништва њихова имовина је опљачкана и спаљена. – Као посланик у Народној скупштини Републике Српске благовремено сам…
Срна, 13.5.2017, Креатор геноцида – Андрија Артуковић
Министар унутрашњих послова хрватске усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић потписао је на данашњи дан 1941. године „Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред“, којом је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Министар унутрашњих послова усташке Независне Државе…
Политика, 10. 5. 2017, Саво Штрбац: Гешовски
На Ђурђевдан 1991. у Сплиту је убијен први припадник ЈНА. Био је то деветнаестогодишњи Сашо Гешовски, Македонац из Кавадараца, војник на редовном одслужењу војног рока. Убијен је метком из стрељачког наоружања пред зградом Команде Војнопоморске области (ВПО). Ни до данас није утврђено ко је испалио смртоносни метак. Што је претходило…
Пеђа Пивљанин: Писмо
Од: Pedja Pivljanin Датум: 10. мај 2017. 13:02 Наслов: Писмо Коме: Memorijalni centar Beograd <srpski.memorijal@gmail.com> Поштовани, Обраћам Вам се поводом Вашег прошлогодишњег позива да се све државне институције, удружења и грађани укључе у прикупљање имена жртава страдалих у ратовима на нашим просторима у току 20. века. Желим да пријавим имена…
РТРС, Срна, 9.5.2017, Сјећање на Србе убијене у оџачким логорима
У Вукосављу у Републици Српској и мјесту Нови Град у федералној општини Оџак данас ће бити обиљежено 25 година од како су припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ затворили у оџачке логоре 864 мушкарца, 326 жена и 104 дјетета; 1.294 српскa цивилa. Сјећање на дан када су Срби са подручја општине…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 21. 8. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (31): Сужањ из једанаест логора
У бројним реаговањима на серијал „Политике” о заробљеницима Априлског рата, једно писмо је нашој редакцији стигло и из Републике Српске. Наш читалац Драгољуб Родић из Бијељине послао нам је причу о свом деди, по којем је и добио име. Његов деда Драгољуб Драган Родић (1912–1990) био је официр Краљевине Југославије и заточеник у Немачкој.
„Рођен у Бањалуци, деда је 1932. завршио Нижу школу Војне академије. Произведен је у чин потпоручника и добио је распоред у Бијељини. После низа унапређења, 1940. је као пешадијски капетан друге класе прекомандован у Сарајево, где се сели са супругом Загорко[...]
Вечерње новости, 18. 5. 2024, Обележен Дан сећања на жртве нацистичког прихватног логора Земун на Сајмишту
ПРОШЛО је пуних шест година откако су "Новости" откриле масовну гробницу са посмртним остацима око 6.500 српских жртава страдалих у Прихватном логору Земун, на Сајмишту, и покренуле акцију да се ово место достојно обележи. Да ће жртве добити већи споменик за који ће се знати да је у питању једна од највећих масовних гробница у нашој земљи, најавио је председник Скупштине Градске општине Земун Мирослав Гајић, на обележавању Дана сећања на жртве Анхалтен Лагер Семлин.
Комеморацију је организовало Удружење грађана "Јадовно 1941" и свештенство манастира Светог архангела Гаврила, уз подршку Општ[...]
Спутњик, 09. 08. 2023, Нанесите такве ударце да Срби практично нестану: Од „Олује“ прошао читав живот, рана не зацељује
На цести Петровачкој избјеглице и триста дјеце у колони. Над цестом круже грабљиве птице, туђински авиони, записао је давно Бранко Ћопић.
Његови стихови који говоре о злочину почињеном за време Другог светског рата готово пророчки звуче као увод у документарни филм
„Петровачка цеста“ редитеља Филипа Чоловића који је премијерно приказан на Радио телевизији Србије.
Реч је о документарном остварењу чија је тема злочин који се догодио 7. августа 1995. године на самом крају хрватске акције „Олуја“, када су српске избеглице, бежећи из Републике Српске Крајине, већ прешле на територију суседне држ[...]
Политика, 4.2.2023, Сећање на сердара Јанка
Представници Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. положили су јуче цвеће на гробницу сердара Јанка Вукотића на Новом гробљу у Београду, одајући помен војсковођи на дан његове смрти 1927. године.
Председник Савеза Иван Стратимировић обратио се поштоваоцима заслуга сердара Јанка, који су се окупили упркос ветровитом и хладном времену, поручујући да не смемо да заборавимо хероје за нас важних историјских битака.
„Поменом великом војсковођи, данас се подсећамо и на јунаштво српске и црногорске браће у војсци Краљевине Црне Горе који су у борбама код Мојковца на Бадње вече и Божи[...]
НСПМ, Вечерње новости, 9. 5. 2023, Алексис Труд: Намера ми је била да Французима за Дан победе прикажем бар део страхота Јасеновца
Монструозно масовно планирано убијање деце као оно које је извршено у Јасеновцу није било организовано чак ни у Аушвицу. Намера ми је била да Французима, на Дан победе у Другом светском рату, покажем само део тих страхота.
Не заборавити геноцид у НДХ: Француски историчар Труд, за Новости, о изложби у Дрансију, поводом Дана победе
То, у разговору за "Новости", поручује француски историчар Алекс Труд, који је организовао конференцију "Деца, жртве усташког геноцида". Уз конференцију, приказано је и шест великих паноа са потресним фотографијама из историјских архива, и исто толико текста на [...]
