Српски меморијал, Митрополија, РТ Балкан, Политика, Krug Portal, 15. 10. 2023, Краљево: Немачка одмазда 1941 – и 2.255… стрељаних талаца [Мапа]

Стрељање талаца у Краљеву, октобар 1941. године Фото: Народни музеј Краљево

На данашњи дан, 14. октобра 1941. године окупационе снаге немачког Вермахта су у Краљеву узеле прве таоце и следећих дана стрељале до сада познатих 2.255 талаца – цивила, мушкараца, стараца, али и жена и деце.

Краљево је још једно велико стратиште Срба и групе Словенаца (избеглица из Марибора) у одмазди (за устаничку опсаду Краљева, 4. октобар – 2. новембар 1941), немачког Вермахта, 749. пука 717. посадне дивизије под командом мајора Ота Деша, од 14. до 20. октобра 1941. године.

У три наврата стрељано 2.194 лица са утврђеним личним подацима, и још 61 страдалник за које није могло бити утврђено тачно место страдања, што чини до сада познатих 2.255 жртава, свих узраста и оба пола. На Лагеру је од тог броја стрељано 106 млађих од 18 година (шегрти по фабрикама на изучавању заната), од којих 11 деце испод 15 година; стрељано је и 29 жена.

Осим стрељања у краљевачком Лагеру (складиште војне опреме Југословенске војске), стрељања су вршена и у околним местима: Жичи, Ковачима, Сирчи, Витановцу, Опланићима, Рибници, јединице 717. дивизије су извршиле и низ појединачних убистава на кућном прагу и на стратиштима.

Замах устанка током лета 1941. довео је до наређења Адолфа Хитлера војном заповеднику Југоистока Вилхелму Листу, 16. септембра 1941. године, „да се најоштријим мерама за дуже време успостави поредак“. На основу тога, начелник Врховне команде Немачких оружаних снага Вилхелм Кајтел прослеђује наређење да се „као одмазда за живот једног немачког војника мора узети као опште правило да је одговарајућа смртна казна од 50 људи за сваког рањеног и 100 за сваког убијеног немачког војника Начин извршења смртне казне мора имати застрашујући ефекат“. Коначно, генерал Франц Фридрих Беме, војноуправни командант Војне командатуре Србија, наређује својим трупама:

„Ваш је задатак да прокрстарите земљом у којој се 1914. године потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију има се створити застрашујући пример који мора погодити целокупно становништво“.

Тиме је отпочела серија одмазди од Мачве и Шапца, Краљева, Крагујевца до низа малих места. Једно је у Крушевцу, и поред „норме“ од готово 600 талаца, стрељано само у првом наврату око 70, док су остали поштеђени после дугих преговора.

Двадесет припадника 717. посадне пешадијске дивизије награђено је Гвозденим крстом за своју улогу у покољу.

После рата, неколико високих немачких војних официра осуђено је на Нирнбершком процесу, у предмету Таоци, због учешћа у масакру и у Краљеву. Казне су биле углавном симболичне, а масовна амнестија после 1951. је и такве поништила.

 

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде

У прилогу РТС са комеморације у Краљеву 14. октобра, чуло се о одмаздама које су почеле још средином лета: „Један од првих драстичнијих примера застрашивања је било вешање Драгомира Вилотијевића и жандарма Милоша Ђорђевића 28. августа на тргу у Краљеву“, каже Мирјана Савић, музејска саветница; али и исказ преживелог, једног од 27, „Било нас је око сто. Показаше нам гомилу алата и наредише да свако од нас узме ашов, пијук или лопату. Тада нас постројише по тројицу и поведоше нас под стражом уз пругу према ложионици. Митраљески рафали прекинули су све то“, сведочи Марко Сломовић. Готово све породице у Краљеву су завијене у црно. „Ту ми је отац стрељан 1941. године у својих 36 година. Оставио је четворо деце и мајку“, каже Достана Ковачевић, потомак убијених за РТС.

На 22 протесту „Краљево против насиља“ у граду на Ибру учесници протеста су се, после уобичајеног окупљања на Тргу српских ратника, градским улицама упутили према Тргу Светог Саве где је о Крвавом октобру 1941. и о највећем насиљу које је икада задесило град, говорила наставница историје Зорица Шћепановић:

– Демографски губици су били огромни, остале су породице завијене у црно, ратна сирочад, незавршени послови, необрађене њиве, пусте фабричке хале. Страдали су цивили без оружја, обични људи различитог узраста, порекла, занимања, а ми смо дужни да овој теми посвећујемо много више пажње. Пракса да се сећамо искључиво 14. октобра мора да се промени, важно је говорити о судбинама и у породицама и у школама се мора много више говорити о краљевачком страдању, уз укључивање свих наставника и обавезно поново научити све грађане шта значи звук сирена 14. октобра и да тог тренутка треба стати где год да се нађу“.

– Сведоци смо последњих година потпуног немара у ком се налази Спомен гробље. Вагон пред улазом мора да се обнови. Замаскиран је само пар дана пред излазак на комеморацију, иначе представља ругло. Као што се и само Спомен гробље сређује искључиво пред 14. октобар. Мермерна табла пред гробљем са натписом Cemetery of executed је потпуно непримерена, јер посетиоцу не даје никакав одговор на питања „Ко, када, где, зашто и како“. Показује површност, немар и релативизацију и никако достојно не упућује на постојање масовне гробнице. На самом месту страдања би требало да постоји табла са именима и презименима жртава, сматра наставница Шћепановић.

На гробљу се, после одавања поште уз полагање венаца, парастоса свештеника Жичке епархије и звуке сирена, обратио градоначелник Краљева, а у амфитеатру спомен гробља глумци краљевачког позоришта извели су поетско-музички програм под називом „Камена успаванка” у режији Александре Ковачевић.

У сарадњи Историјског архива, Народног музеја и Спомен-парка у Краљеву током година су прикупљени аутентични артефакти, историјски извори, лични предмети и документи стрељаних од 15-20. октобра 1941. и доступни су на сталној поставци Крвави октобар 1941. године.

По вестима Митрополије црногоско приморске, Политике, РТ Балкан и Krug Portalа, као и истраживању Силвије Крејаковић Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941. – Српски меморијал (а.м), 15. октобра 2023. године