За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 14.6.2016, Обележавање Крвавог пута српских логораша у Норвешкој [Мапа]
Норвешке општине Вефсн и Хемнес се припремају за обележавање 75-годишњице доласка првих Југословена, пре свега Срба, у немачке концентрационе логоре у тој земљи где су принудним радом градили такозвани „Крвави пут“, саопштила је амбасада Норвешке у Београду. Пут преко Корг планине за југословенске ратне заробљенике је представљало „Крвави пут“, како…
РТС, 14.6.2016, Хероји са Кошара добијају споменик
На Правном факултету у Београду обележено је 17 година од завршетка борбе око карауле Кошаре на Косову и Метохији. Присутни су се подсетили хероја који су 1999. године 65 дана бранили границу тадашње Југославије од терориста. Више од деценију и по касније најављено је и подизање споменика херојима са Кошара.…
ИН4С, 13.6.2016, Протојереј Јован Пламенац: Римокатолички олтари на немањићким црквама реликти су окупатора
Парох барски, протојереј Јован Пламенац, казао је за портал ИН4С да цркве с два олатара у Сутомору не представљају никакве симболе заједништва и слоге локалних православаца и римокатолика, како се то често представља у јавности, већ је, тврди, у питању тенденција прекрајања истине и историје овог краја. „Односи сутоморских односно…
Политика, 12.6.2016, Позив на сарадњу у прикупљању имена српских жртава у ратовима у 20. веку
Управни одбор Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, са академиком Василијем Крестићем на челу, упућује позив свим државним органима и институцијама, друштвима за неговање традиција ослободилачких ратова, удружењима бораца из Другог светског рата, удружењима логораша и другим удружењима из времена грађанских ратова у бившој Југославији…
РТРС, 12.6.2016, Битка на Сутјесци – симбол отпора фашизму
У Долини хероја на Тјентишту данас су обиљежено 73 године од Битке на Сутјесци у којој је за тридесетак дана борбе 1943. године погинуло 7.500 бораца. Овој свечаности, коју је организовао Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствовало је више стотина поштовалаца тековина НОБ-а из Републике Српске,…
Срна, 11.6.2016, Кроз добојски логор прошло готово 46.000 Срба
АНДРИЋГРАД, 11. ЈУНА /СРНА/ – У Храму Светог цара Лазара у Андрићграду вечерас је одржана академија у знак сјећања на Србе који су страдали у добојском логору који је основала Аустроугарска прије 100 година. Протојереј Душко Недић подсјетио је да је кроз добојски логор прошло више од 50.000 људи. „Циљ…
Не заборављамо – Памтимо
![Искра, 20. 9. 2021, Владимир Умељић: Срби и клетва станишта на граници светова [из Архиве] На данашњи дан: Аустроугарски ултиматум Србији](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15280-350x200-no.jpg)
Искра, 20. 9. 2021, Владимир Умељић: Срби и клетва станишта на граници светова [из Архиве] На данашњи дан: Аустроугарски ултиматум Србији
Шта је заједнички садржалац три етапе на српском историјском путу – од велике победе 1914-1918, преко Србоцида хрватске државе 1941-1945, до „НАТО-правде“ на крају XX века?
У овом разматрању ставља се следећи модел размишљања на дискусију:
рви покушај уништавања модерне српске државности и следствене анихилизације народа у XX веку се догодио 1914-1918. После победе и барем темпорарног избегавања те судбине, српске водеће елите су се упустиле у фаталну авантуру оснивања заједничке државе Јужних Словена и, поред осталог, та пијемонтска заслепљеност је учинила да не схвате тај рат као само још [...]
СРНА, 5. 10. 2023, Српска памти: Планина без дјеце - Сјећање на Козарчане
Козарчани су проживјели животе у паузама ’дугог кретања између клања и орања‘, као што је, говорећи о српској историји, написао књижевник и нобеловац Иво Андрић
Идеш ли роде? (Петар Кочић)
За козарску породицу Пралица, као и за хиљаде других породица из тог краја, историја је имала кружни ток - од избјеглиштва до избјеглиштва, односно, остали су прогнаници од рођења до смрти.
ЋУTАЊЕ О МРЖЊИ И ЗЛОЧИНУ
Нијемци су 1942. године организовали ’чишћење‘ Козаре, односно сламање устанка српског становништва које је спасавало живу главу у усташкој Независној Држави Хрватској, у коју су доспј[...]
Глас Српске, 5.9.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (4) - Звијери из Ивањске
Ивањска је велико село на путу између Бањалуке и Приједора, насељено углавном Хрватима и Србима. Током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992 - 1995) име села је промијењено у Поткозарје. У Краљевини Југославији и током Другог свјетског рата Ивањска је била општина којој су припадала и околна села. У самој Ивањској већинско становништво били су Хрвати.
Утицај усташке емиграције у Ивањској био је видљив још од 1939. године. Након напада Њемачке на Пољску, Краљевина Југославија вршила је одређене припреме за могући рат са Њемачком. Организоване су војне вјежбе, регрути су упућивани на југословенск[...]
Политика, 1. 8. 2020, Историја у објективу војног свештеника: Ристо Ј. Шуковић
„У историји српске фотографије ретке су личности које су иза себе оставиле значајан траг, а да се о њиховом животу мало зна. Такву судбину уметника фотографије, која је настајала у најтежим условима од 1914. до 1918. године, доживео је војни свештеник Ристо Ј. Шуковић, учесник и хроничар рата, чији се фотографски записи по својој сугестивности и сензибилитету сврставају међу најбоља остварења српске фотографије. Ради се о фотоаматеру изузетног дара за одабир тема и снимање…”
Овако је у уводу свог записа „Војни свештеник Ристо Шуковић, ратни фотограф”, објављеног у „Ужичком зборнику” 1992. г[...]
Вести онлајн, 6. 8. 2023, Сећање на страдале у “Олуји” (2): Препороди ме камен Земуника
У годинама после “Олује” Крајишници су се расули по целом свету, а чини се да их је највише отишло пут Петог континента. Мада не постоје прецизни подаци, процена је да их је у Аустралији најмање 45.000.
Један од њих Дамир Јавор (55), родом из Земуника Горњег, већ 22 године је са породицом настањен у Сиднеју. Он је један од оних невидљивих хероја “Олује” који је из вртлога рата спасао више десетина људи, већином деце, а пуком срећом је преживео масакр над цивилима на Петровачкој цести 7. августа.
– Сваке године се у нашим црквама широм Аустралије одржава парастос за погинуле и настрадале [...]
