Жртве усташког злочина у селу Чаваш у Поповом пољу коначно су добиле достојанствено спомен обиљежје. На новом споменику који су подигли потомци страдалих, служен је помен за 101 невину жртву масовоног покоља које су усташе, на данашњи дан побиле и бациле у јаму 1941. године.
11. августа усташе су опколиле село Чаваш. Након звјерског мучења убили су и у јаму бацили 101 од 150 мјештана.
Ово је једно од највећих стратишта српског становништва у овом дијелу Херцеговине. Редом су убијане породице Мијатовић, Милошевић, Михићи, Милетићи… Међу страдалим житељима села било је 55 жена и дјеце. Најмлађа жртва имала је само неколико дана.
Тијела жртава есхумирана су 1956. године и сахрањена у заједничку костурницу са спомен обиљежјем.
Село је поново спаљено у љето 1992, а припадници хрватских снага тада су срушили и споменик страдалницима. Давна жеља потомака да се ближњима подигне ново спомен обиљежје, коначно је испуњена.
– Организовали смо акцију да се направи реплика споменика. Акција је кренула 2019. године и ево данас смо поносни. Поомијешана су осјећања што смо то успјели – каже Срђан Мијатовић, потомак.
Тежак је био осјећај свих ових година, та се туга носила, додаје потомак Влајко Милетић.
– Срце је пуно захваљујући свима кои су помогли. Хвала Требињу, Републици Српској, ХЕТ свима који су помогли – додао је Милетић.
Потомци убијених, који данас живе свуда по свијету, 11.августа Чаваш не заобилазе. Дођу на помен својим ближњима да од заборава сачувају страдање невиних жртава.
– Ово су стратишта, мјеста која се морају помињати да дјеца не забораве, увијек понављати и дјецу доводити на ова мјеста – истакла је Магдалена Круљ, потомак.
Иако је прије рата Чаваш био дио требињске општине, Дејтонским споразумом ово село припало је федералној општини Равно. Од некада 150 становника, у селу их данас стално живи само троје.
Ипак, радује чињеница, кажу, да је осим обновљеног споменика, Чаваш послије 30 година добио и струју. Живи и трачак наде да ће се неко од потомака вратити на дједовину, да се огњишта не угасе .