За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 4.6.2016, Би-Би-Си: Успомена на дечаке из Србије, ратне избеглице у Шкотској
Сто година пошто је једна школа у Единбургу пружила уточиште групи српских дечака избеглих од страхота Првог светског рата, њихови потомци допутоваће у шкотску престоницу да присуствују обележавању тог догађаја, објавио је Би-Би-Си. Група од 27 дечака, од којих је најмлађи имао 12 година, стигли су те 1916. године у…
In memoriam: Зовем се деведесет и седам – Зорка Делић Скиба
– Како се зовеш, пита ме средовечни господин. – Деведесет и седам, одговорих му. – Па како то, чуди се незнанко. – Па лепо… Ни оца ни мајке немам. Немам ни имена ни презимена. Не знам ни кад сам рођена. Овде сам само број и ништа више, појасних му. Овако…
Восток, РТС, 3. 6. 2016, Милостиви руски Царе, помози! [Фото]
„Моја војска стоји данас пред најжалоснијим свршетком. С надом и уверењем да ће се на јадранском приморју снабдети и реорганизовати на миру уз обећану помоћ савезника, ја сам је превео преко албанских и црногорских планина. Ништа од обећаног што је потребно за издржавање и реорганизацију овде нисмо нашли …“ –…
РТРС, 3.6.2016, У Ледићима код Трнова обиљежена годишњица маскара над 24 српска цивила, за који нико није одговарао
Код спомен-обиљежја у селу Ледићи, општина Трново данас ће бити обиљежене 24 године од свирепог злочина над српским цивилима (жртве су убијене клањем, вешањем или гушењењм), који су починили припадници такозване Армије БиХ и за који нико није одговарао. У злочиначком походу припадника такозване Армије БиХ убијено је 10 чланова…
Жртва Јасеновица
Од: Jelena Pilipovic Датум: 30. мај 2016. 20.48 Наслов: Жртва Јасеновца Коме: srpski.memorijal@gmail.com Душан (Марка) Данојловић, рођен у Зворнику 1905, ухапшен од стране усташа у Бијељини, августа 1941. и потом одведен у логор Јасеновац, из кога се никада није вратио. С поштовањем, његова кћи, Споменка Пилиповић, рођена Данојловић. …
Спискови ратних жртава
From: Andjelka Grbovic Date: 2016-05-29 14:33 GMT+02:00 Subject: spiskovi ratnih žrtava To: srpski.memorijal@gmail.com Prijavljujem svog rodjaka, Nebojšu Ličinića , kao ratnu žrtvu za Srpski memprijal centar. Rodjen je od oca protojereja Nestora Ličinića i majke Leposave rodjene Merković, domaćice, 1922 godine u Kusonjima, kod Pakraca, gde mu je otac bio…
Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 2. 8. 2024, Нови Град: Обиљежен дан страдања цивилног становништва у Другом свјетском рату [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21554-350x200-no.jpg)
СРНА, 2. 8. 2024, Нови Град: Обиљежен дан страдања цивилног становништва у Другом свјетском рату [Мапа]
Парастосима, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа у Новом Граду је обиљежен Дан страдања цивилног становништва ове општине у Другом свјетском рату, уз поруку да страшни злочини које су усташе починиле над недужним српским цивилима морају остати трајна опомена.
У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву служен је помен српским цивилима које су усташе убиле на Илиндан 1941. године.
Парастос код спомен-обиљежја и заједничке гробнице за 33 жртве и на мјесном гробљу гдје су сахрањене још 42 жртве, углавном дјеца служио је свештеник Ненад Радуловић.
Радуловић је рекао да је српски народ претрп[...]
РТРС, 27. 7. 2022, Литургија поводом канонизације дјечака Слободана Стојановића
У Храму Светог ђакона Авакума у Дрињачи код Зворника служена је света литургија поводом канонизације дванаестогодишњег Слободана Стојановића из зворничке Каменице, који је мученички убијен 27. јула 1992. године.
У календару Српске православне цркве данашњи дан биће посвећен још двојици новомученика из Дрињаче, Милану Петковићу и Тимотију Поповићу свештеницима страдалим у Другом свјетском рату.
Слободан Стојановић, свети новомученик доњо-каменички данас је поново међу својим Зворничанима и Каменчанима. Одлуком Светог Архијерејског синода на Сабору у мају, овај дјечак, који је мученички по[...]
РТРС, Срна, 3.12.2017, Вишеград: Приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром"
У биоскопу "Доли Бел" у Андрићграду вечерас је приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром" Недељка Лајшића који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године.
Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да су овим филмом покушали да сачувају сјећање на хероја Милана Тепића.
"То је прича о патриотизму, о љубави према својој земљи", додао је Лајшић.
Према његовим ријечима, мајор Тепић је један од ријетких који је одржао дату ријеч до краја, те је жртвујући свој живот показао како се воли и искрено брани[...]
Глас Српске, 6. 5. 2025, Мрак правосуђа: 33 године послије нико није кажњен за Ђурђевдански покољ у Подрињу
Данас се навршавају 33 године од почетка српског страдања на подручју средњег Подриња и на данашњи дан су злогласне хорде Насера Орића у рану зору кренуле у свој крвави пир, подсјетио је за „Глас Српске“ предсједник сребреничке Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић и подсјетио да су напали село Бљечева у Братунцу као и село Гниона на подручју општине Сребреница.
- Знамо да је тог дана брутално заклана Косана Зекић, али сем нас Срба то никога другог не занима. То је постало нормална појава у рату када се кољу српски цивили а подсјетићу[...]
СРНА, 16. 9. 2024, Пробијен Солунски фронт
Послије тродневне офанзиве, Прва и Друга српска армија пробиле су Солунски фронт 17. септембра 1918. године, што је било одлучујуће за слом Централних сила у Првом свјетском рату, будући да је мјесец и по дана потом капитулирала Аустроугарска, а убрзо и Њемачка.
Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да 30. септембра 1918. године положи оружје.
При томе су Срби продирали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање јер француска коњица није успијевала да држи корак са српском пјешадијом.
На Солунски фронт, чија је дужина[...]
