За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ДИЦ „Веритас“, 7.10.2016, Промоција књиге Саве Штрбца „Хроника прогнаних Крајишника 4“
Прва промоција нове књиге Саве Штрбца „Хроника прогнаних Крајишника (4) – Записи из изгнаничког дома од јула 2015. до септембра 2016. године“, у издању ДИЦ „Веритас“ биће одржана у Читаоници Градске библиотеке Новог Сада у четвртак, 13. октобра 2016. године у 19.00 часова. На промоцији ће говорити: Милијана Балетић, Љубиша…
Глас Српске, 7.10.2016, Дачић: Изложба Истина о Јасеновцу у јануару у Њујорку
Београд – Министар спољних послова Србије Ивица Дачић најавио је да ће изложба „Истина о Јасеновцу“ бити отворена у Њујорку у јануару 2017. године, истичући да се свијету мора рећи истина о страдању Срба. „Ћутање о злочинима је злочин и друга виктимизација жртава“, рекао је Дачић на свечаности под називом…
СРНА, 7.10.2016, Нико није одговарао за страдања Срба западне Крајине
БАЊАЛУКА, 7. ОКТОБРА /СРНА/ – У Мркоњић Граду ће у понедјељак, 10. октобра, бити обиљежена 21 година од страдања Срба западне Крајине у акцијама хрватских и снага такозване Армије БиХ, када је протјерано око 120.000 лица и убијено 1.644 људи, а нико за то није процесуиран, рекао је министар рада…
Одлазак чувара сећања на нишки логор
И. МИТИЋ – Д. АЛИХОЏИЋ | 06. октобар 2016. | Вечерње новости У Лесковцу сахрањена Олга Славковић, последњи сведок бекства заробљеника из нацистичког логора Црвени крст у Нишу 1942. године, када је успело да побегне 105 заточеника ОЛГА Багур Славковић (89), последњи сведок бекства заробљеника из нацистичког логора Црвени… Жељко Матовић: Изјава Мире Милачић
From: zeljkomatovic <zeljkomatovic@> Date: 2016-10-05 9:03 GMT+02:00 Subject: Izjava Mire Milačić To: srpski.memorijal@gmail.com Poštovani, U prilogu je izjava, a u biti velika želja moje sestre od tetke Mire Milačić koja šivi u Beogradu i ima 90 godina, da sačuva od zaborava stradanje svojih roditelja i cijele svoje porodice u teškim…
Танјуг, 6.10.2016, Санда Рашковић Ивић: Одмах усвојити резолуцију о геноциду у НДХ
Београд — Шеф посланичке групе ДСС Санда Рашковић Ивић позвала је парламент да усвоји предлог резолуције о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима. Она је критиковала што Скупштина предлог резолуције већ два месеца држи у фиоци. Рашковић Ивићева је поздравила то што се у парламенту одржава јавно слушање на…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 24.2.2019, У селу Драгељи код Градишке у току изградња Меморијалног центра
У селу Драгељи код Градишке у току је изградња Меморијалног центра посвећеног страдалој дјеци Козаре у Другом свјетском рату. На овај подухват одлучио се књижевник из овог краја Ђуро Кољанин, који је дио дјетињства провео у логорима Независне Државе Хрватске, у којима су му убијене двије сестре.
У раној младости Ђуро Кољанин, у Дјечијем логору "Сисак" у Независној Држави Хрватској изгубио је цијелу породицу.
Меморијални центар чију изградњу финасира сам посветио је својим трагично страдалим сестрама Зори и Мари.
Трауме и данас осјећа.
- То ствара такву депресију да ја нисам знао шт[...]
Српски меморијал, 31. 1. 2023, Владимир Умељић: КРАЈИНА У ДУШИ - О једној књизи
„Крајина у души“ је поетична и надасве елегична књига потомака жртава и већ тиме, чак и без разних „Бљесака“ и „Олуја“, и лично жртава. Писали су је људи дијаспоре Бранко Миљевић и Николај Мишчевић, а бити део ње значи бити у егзилу а без азила. Преведено на српски, бити прогнаник, који нигде и никада не бива примљен и никада не стиже до циља.
Јер циљ је остао иза њега.
њижевна категорија „историјски роман“ је позната, оваква остварења међутим заслужују увођење једне нове, наиме – „историјска елегија“. Јер приповедање и најсуровије историје на овај начин је живљење сете без очајања, памћ[...]
Вечерње новости, 22.6.2018, Александар плански брисан из памћења народа
Књига Александар Први витешки краљ Душана Бапца. Некада најславнији српски владар, данас је најоклеветанији Србин
ПОСТОЈИ ли личност коју је српски народ за живота више волео и након његовог трагичног краја за њим више жалио од краља Александра Првог Карађорђевића? Од некадашњег најславнијег српског монарха уз цара Душана и међународно најуважаванијег српског државника свих времена, данас је он најоклеветанији Србин коме се уз поплаву накнадне памети, наслаге пропаганде и веома слабо познавање чињеница из његовог доба, приписује готово сва кривица за недаће југословенског експеримента.
З[...]
Вечерње новости, 10. 2. 2024, Драган Симеуновић: Велики јунак Топличког устанка: Комитски војвода Димитрије Беговић, понос српског рода
МУЧКИ напад Бугарске на Србију 15. октобра 1915. омогућио је да њене савезнице Аустроугарска и Немачка брзо заузму велики део Србије, и био пресудан да те три непријатељске војске затим потисну српску војску и велики део српског народа са територије Краљевине Србије у изгнанство и смрт.
У окупираним крајевима завладао је крвави пир окупаторских војника који су убијали, силовали и палили све што је српско. Посебно су тешка зверства чинили Бугари на територијама које су они окупирали, па тако и у Топлици. Недела бугарских војника, као и најава присилне регрутације српских младића у бугарску в[...]
Политика, 4. 4. 2022, Од немачког ратног извештача с Козаре
Мој филм је необичан, јер је сценарио за њега практично написао сам Курт Нехер, а снимила га је најбоља усташка камера пре 80 година, каже Данко Васовић, аутор документарно-архивског филма којег је пријавио за Кански фестивал
А онда је дошао најужаснији део од свега од којег се свима заледила крв – жена је почела да вришти снажно и дуго и стотине су се јавиле на њен позив. Мушкарци, жене и деца бацили су се зверским интензитетом на наше редове. Чинило нам се као да смо присутни тренутку формирања исконске људске хорде, са људима који нас јуре у таласима, намерни на самоуништење и без памети[...]
