За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, Искра, 7.5.2016, МЕЂУНАРОДНА КОМИСИЈА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ИСТИНЕ О ЈАСЕНОВЦУ: Српска се залаже да истина о геноциду у НДХ не буде заборављења
Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу утврдила је да се Република Српска залаже да истина о јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома буде сачувана од заборава и да се садашње генерације упознају о геноциду почињеном над овим народима у Независној Држави Хрватској /НДХ/. Предсједник ове…
Вечерње новости, 5.5.2016, Саво Штрбац: Наручено убиство због „Бљеска“
Злочин над Тихомиром Благојевићем био повод за агресију на Западну Славонију БИТАН део Споразума о економским односима РСК и РХ, потписаног 2. децембра 1994, односио се на отварање ауто-пута Загреб – Београд, који је делом пролазио преко територије Западне и Источне Славоније под српском контролом, који је и отворен 19.…
Вечерње новости, 5.5.2016, Перо Симић: Ревизија историје почела у Глини
Тито је 27. јула 1952. у Глини одговорност за геноцид извршен у НДХ, уместо овој злочиначкој држави, приписао појединцима „који су хтјели да се богате и да владају на рачун народа“ ПРЕМА немачким изворима, национална структура становништва нацистичко-фашистичке Независне Државе Хрватске 1941. била је: 52,51 одсто Хрвата, 30,63 одсто Срба,…
И Београд вапи за јасеновачким меморијалом: Српска тела су реком стизала из Хрватске
Драган Вујичић | 03. мај 2016 | Вечерње новости Архитекта Пеђа Ристић: На три места у Београду прикупљани лешеви из реке.Хрватски злочин Савом расут до Црног мора. Код Куле Небојше на Калемегдану, на Ратном острву од 1942. до 1945. сахрањиване су усташке жртве ДВЕ реке, Сава и Дунав, на неки… Политика, 04.05.2016, Саво Штрбац: Хрватска истина о усташком логору Јасеновац
БЕОГРАД – Погледао сам ових дана контроверзни хрватски документарни филм „Јасеновац – истина”. Филм је доспео у жижу јавности одмах после премијере почетком априла ове године у Загребу. Филм је контроверзан по најмање два основа: по драстичном умањивању жртава у усташком логору Јасеновац и по тврдњи да је тај логор…
Исповијест Слободана Бојанића о пакленим данима у Сарајеву: Војници убијени док су лежали на улици
Прибој, Сарајево – Дане и ноћи проводили смо као живе мете чекајући да изађемо из пакла, а када су нам молитве услишене и мирно кренули са повлачењем колона је засута паљбом, недужне војнике су убијали док су лежали на асфалту, крв је лила на све стране. Слике ужаса из сарајевске…
Не заборављамо – Памтимо
![Глас Српске, 7.2. 2024, Парастос поводом убиства 52 ученика: Какав то људски ум нареди да се побију дјеца [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18735-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 7.2. 2024, Парастос поводом убиства 52 ученика: Какав то људски ум нареди да се побију дјеца [Мапа]
У Основној школи Ђура Јакшић у бањалучком насељу Шарговац служен је парастос и одржан час поводом 82 године од страдања 52 ученика те школа, која су на мучки начин усташе убиле на данашњи дан 1942. године.
Голготу коју су прошли српски ђаци, приказана је кроз историјски час који су извели ученици ове школе послије служења парастоса.
Директор ОШ Ђура Јакшић Дарко Томић рекао је да су се окупили да одају почаст страдалим ученицима.
- Не могу себи све ове године да објасним какав је то људски ум који може да нареди да се побију дјеца - рекао је Томић.
Додао је да је част што све више [...]
Политика, 22.2.2016, Страдања Карловчана у Великом рату
Мало познате детаље: некажњене злочине, интернацију, пљачку материјалног и културног богатства, али и хуманост српског живља, открива мр Жарко Димић, директор Архива САНУ у Сремским Карловцима
Због злочина почињених над српским становништвом у Сремским Карловцима у Првом светском рату нико од представника аустроугарских власти није одговарао. Артур Валка, који је за време рата био шеф полиције и истакао се „као највећи мучитељ и злотвор српског становништва”, у Загребу је именован за владиног перовођу и унапређен у осми платни разред. Валка је 126 најугледнијих Срба без оправданог разлога п[...]
Вечерње новости, 24.11.2013, Краљевска влада и комунисти заташкавали злочине усташа
Захваљујући Михаилу Пупину и Јовану Дучићу, подаци о масовним убиствима, прогонима и насилном покатоличавању из Меморадума СПЦ угледали су светло дана у САД, у листу „Американски Србобран“. Међутим, одмах је уследио контранапад од стране бана Шубашића, хрватске емигрантске штампе, али и од српских левичарских листова. Њима је координирао Стеван Дедијер, високи функционер Комунистичке партије Америке, брат Титовог биографа Владимира Дедијера - објашњава др Ђурић
Хрватска појачава свој адвокатски тим који ће покушати да докаже да је Србија над њом извршила геноцид, упркос помирљивим порукама [...]
Политика, 19. 4.2022, Саво Штрбац: Ратне истине и лажи
Недавно је хрватски председник Зоран Милановић на питање новинара шта има да каже о покољу цивила у Бучи у Украјини и мисли ли да ће доћи до кажњавања злочина, одговорио: „О томе не знам ништа. То је далеко. Руси су се повукли, шта је тамо пронашао, ко је тамо пронашао… Из хрватског искуства, пустите ме с тим, молим вас. Будите јако опрезни“. А на питање значи ли то да је он скептичан о извештајима о злочинима руске војске у Украјини одговорио је: „Нисам скептичан, него немам појма. У рату, посебно у рату у којем ти не суделујеш, информацијски је све допуштено кад си нападнут“.
Милановића [...]
Стање ствари, 14.10.2018, Никола Милованчев: Да ли постоје српске жртве логора Земун
Tреба приступити утврђивању имена страдалих у логору Земун. За полазиште ту је 3.075 пострадалих из једне једине општине, Козарске Дубице. Треба ићи од општине до општине, од града до града, од села до села. Жртве нашега народа су биле огромне
Душан Комарчевић, новинар Радија Слободна Европа, објавио је 28. септембра 2018. изјаву г. Ефраима Зурофа и прилог под називом „Фрустриран сам због Старог сајмишта“. Чланак је везан на доношење закона о уређењу музеја на месту нацистичко-усташког логора Земун (тзв. Сајмиште), у којем су злочинци од 1941. до 1944. убили велики број невиних људи – угла[...]
