За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 12.6.2016, Позив на сарадњу у прикупљању имена српских жртава у ратовима у 20. веку
Управни одбор Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, са академиком Василијем Крестићем на челу, упућује позив свим државним органима и институцијама, друштвима за неговање традиција ослободилачких ратова, удружењима бораца из Другог светског рата, удружењима логораша и другим удружењима из времена грађанских ратова у бившој Југославији…
РТРС, 12.6.2016, Битка на Сутјесци – симбол отпора фашизму
У Долини хероја на Тјентишту данас су обиљежено 73 године од Битке на Сутјесци у којој је за тридесетак дана борбе 1943. године погинуло 7.500 бораца. Овој свечаности, коју је организовао Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствовало је више стотина поштовалаца тековина НОБ-а из Републике Српске,…
Срна, 11.6.2016, Кроз добојски логор прошло готово 46.000 Срба
АНДРИЋГРАД, 11. ЈУНА /СРНА/ – У Храму Светог цара Лазара у Андрићграду вечерас је одржана академија у знак сјећања на Србе који су страдали у добојском логору који је основала Аустроугарска прије 100 година. Протојереј Душко Недић подсјетио је да је кроз добојски логор прошло више од 50.000 људи. „Циљ…
Срна, 10.6.2016, Чемерно – тужни дио низа стратишта цијелих српских породица
ЧЕМЕРНО , 10. ЈУНА /СРНА/ – Код Спомен-обиљежја на Чемерну код Илиjаша свештеници Српске православне цркве служили су данас парастос за 32 српска цивила из овог села које су прије 24 године звјерски убили припадници такозване Армије БиХ. Чланови породица српских жртава и представници институција Републике Српске положили су цвијеће…
Орловат и Ритопек: Два натписа на једној полочи
Од: NN <orlodarac33> Датум: 09. јун 2016. 20.41 Наслов: прилог из Баната Коме: srpski.memorijal@gmail.com Поштовани, у атачменту шаљем Вам податке о српским жртвама из Орловата и Ритопека. Поздрав! проф. Радоје Драшковић, Орловат Поштовани, Одазивам се акцији прикупљања података о српским жртвама у ратовима у 20-ом веку. Овом приликом ћу…
Светлана Мандић: Пивска крвава бајка: Дола, мјесто гдје је за сат убијено 520 људи и дјеце
Не може сваки историјски догађај ући у уџбеник. Превише их је да би то једна књига, па ма колико велика била, и једна дјечија глава, па ма колико паметна била, могла да прими. Зато само „одабрани“ догађаји, заслужено или не, нађу мјесто у историјском уџенику или читанци. Један догађај никако…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 10. 12. 2023, Код Пљеваља одата почаст за 67 жртава одмазде, многи су били деца [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17858-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 10. 12. 2023, Код Пљеваља одата почаст за 67 жртава одмазде, многи су били деца [Мапа]
У СЕЛУ Сажићи, МЗ Црљенице, после 82 године одслужено је опело за невино страдале цивилне жртве фашистичке одмазде 7. децембра 1941. године, њих 67 већином жена и деце.
Посебност овог скупа на којем се окупило око шездесетак рођака, потомака и комшија пострадалих, није само опело одслужено после више од 80 године од страдања, већи и по први пут званични долазак председника општине Пљевља Дарија Вранеша са делегацијом Општине Пљевља.
После опела, које су служили протојереји ставрофори Саша Јањић и Огњен Перковић, председник Општине др Дарио Вранеш обратио се окупљеним поред масовне гробни[...]
Б92, Бета, 1.8.2017, Прокупље добија спомен-обележје "Гвозденом пуку"
Прокупље -- У општини Прокупље биће изграђено спомен-обележје и парк у знак захвалности Другом пешадијском пуку "Књаз Михаило" из Првог светског рата.
Заменик председника општине Мирољуб Пауновић наводи да је "до сада све конкретизовано како би до 12. октобра 2018. године био свечано отворен спомен парк у близини Железничке станице, на месту одакле је Гвоздени пук кренуо у рат и вечну славу".
"Општина Прокупље је у знак захвалности јунацима Другог пешадијског пука 'Књаз Михаило' , који су 12. октобра 1918. године ослободили Прокупље, одлучила да изгради спомен-обележје и спомен-парк", ре[...]
![НСПМ, 30. 12. 2024, Отаџбина: Наша историографија треба одлучније и гласније да реагује на албанске покушаје фалсификовања и присвајања српске историје [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24312-350x200-no.jpg)
НСПМ, 30. 12. 2024, Отаџбина: Наша историографија треба одлучније и гласније да реагује на албанске покушаје фалсификовања и присвајања српске историје [Фото]
Петиција албанских националиста за промену назива самопроглашене републике Косово у Дарданију одражава у пуној мери дугогодишње настојање албанске квазинауке да порекло Албанаца веже за старе народе не би ли тиме показали да су они најстарији становници на Балкану што им онда даје за право да нису дошљаци већ аутохтони народ и да је добар део овог балкансог простора њихов.
Ова настојања крећу још од седамдесетих година прошлог века у једној жестокој националној еуфорији где се ишло дотле да се покаже да су Албанци од Бога изабрани народ. Сетимо се само испитивања крвних група фалсификовањем[...]
Павле Џелетовић Иванов: Велика, 28. јул 1944 – Потресна сведочења преживелих
Мислили су зликовци да за собом неће оставити сведока. Али, злодело нису успели да сакрију. Приче очевидаца су потресне и пуне ужаса, страве и описа којима цивилизовани свет неможе да поверује. Ево тих потресних прича од којух застаје дах и за које човечанство са страхом пита, да ли је тако шта могло да се догоди?
ЗОРКА (Уроша) ПОПАДИЋ:
Потресну причу о судбини четири породице које су биле на окупу у кући Уроша Попадића испричала ми је за живота моја стрина Зорка која је случајно остала у животу. Настојала сам да забележим све што ми је причала, да што више забележим њених речи[...]
РТРС, Срна, 20. 4.2025, Трага се за још 211 Срба несталих на подручју Сарајева и околних општина
Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево најавила је да ће у уторак, 22. априла, обиљежити Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије и истакла да се на овом подручју и даље трага за 211 лица српске националности несталих током трагичног сукоба у БиХ.
Према посљедњим подацима, још се траже посмртни остаци несталих лица српске националности, и то са подручја федералних општина Вогошћа, Високо и Бреза по два лица, Хаџићи четири, Илиџа седам, те Ново Сарајево, Нови и Стари Град укупно 168 лица, а са подручја општина Пале два, Соколац три, Рогатиц[...]
