За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 11. 12. 2014, Како је српски преименован у српскохрватски
Округи сто „Шездесет година након Новосадског договора: Српска језичка политика данас”, одржан је у Културном центру Новог Сада, јер се 10. децембра навршило тачно 60 година од Новосадског договора, којим је, између осталог, у Србију уведена двоазбучност: „Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; зато треба настојати да и Срби…
Блиц, Бета, 15. 11. 2014, Обележено 70 година од стрељања на Језави
Удружење грађана Језава поменом на месту бившег корита реке Језаве обележило је седам деценија од када су припданици Народно-ослободилачке војске Југославије у октобру и новембру 1944. на обали Језаве стрељали неколико стотина, углавном имућних грађана Смедерева. „До сада имамо поуздане податке за око 300 жртава стрељаних непосредно по ослобођењу Смедерева…
Вечерње новости, 8. 11. 2014, Шибови: Са четницима у збегу било чак 10.000 људи
Историчар Александар Стаматовић тврди да у гробници код Бањалуке не леже само војници Павла Ђуришића. Током егзодуса ка Словенији, породице убијали и партизани и усташе ПОДГОРИЦА, БАЊАЛУКА – Масовна гробница на узвишењу Шибови код Бањалуке у којој су кости око хиљаду зверски убијених војника, припадника црногорских четника којима је командовао… Од следеће године радови на Старом сајмишту
РТС |среда, 05. нов 2014, 13:55 -> 14:15 Радови на изградњи Меморијалног комплекса на Старом сајмишту почеће следеће године, најпре на кули, најављено је на конститутивној седници Комисије града Београда за изградњу Меморијалног комплекса. Министар Александар Вулин, који је потпредседник те комисије, истакао да је Београд имао четири логора, односно… Погледи.рс, 11.10.2014, Нова књига: Жртве Лагера Ниш 1941-1944.
Аутори: Небојша Озимић, Александар Динчић, Ивана Груден Милентијевић, Бојана Симовић и Иван Митић Сарадници: Ратко Лековић, Исидора Стојановић и Зоран Стевановић Издавачи: Народни музеј Ниш, Нишки културни центар, Медивест КТ Монографија о жртавама нишког концентрационог логора и свих затвора у окупираном граду одакле су људи одвођени и убијани. –…
Banjaluka.com, Pressrs.ba, 30. 10. 2014, Крвави пир на Шибовима
Планинарски дом на Шибовима лежи на костима, а у непосредној околини овог локалитета 1945. године затрпано је од 800 до 1.000 војника Југословенске војске у отаџбини које су маљевима и ножевима побили комунисти! Ово за Пресс каже Миодраг Ченић, који је као 16-годишњак одведен од куће да са осталим мјештанима… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 23. 11. 2023, Споменица у част безгробне војске
Монографија представља до сада највећи регистар једне трагично заборављене генерације и бележи имена 10.000 одликованих и унапређених припадника ЈВуО
Ужице – Ликови краља Петра Другог и Драже Михаиловића, ордење и официрски мач на насловној страни су недавно објављене књиге „Одликовани и унапређени ЈВуО 1941–1945”, аутора Дејана Ђерића и Верољуба Малетића. У њој је сабрано 10.000 имена припадника готово свих јединица под командом Драже Михаиловића, уз безмало 900 ратних фотографија и оригиналних наредби о одликовањима и унапређењима.
Ти припадници ЈВуО разврстани су по матичним[...]
Вести онлајн, 30. 10.2020, Горњи Милановац: Град на ломачи
Један од најтрагичнијих месеци у историји Србије је октобар 1941. Тада се догодило масовно стрељање грађана и ђака у Крагујевцу. Исте године, 15. октобра, готово до темеља је спаљен Горњи Милановац. Овај датум је у аналима овог града, тада вароши изграђене 1853, уписан црним словима.
Прошле године је, у иначе бурној историји Горњег Милановца, трагични догађај први пут обележен на иницијативу групе милановачких интелектуалаца, међу којима је и Вањка Поњавић, новинар и публициста у пензији. То је учињено скромно, али довољно да се започне традиција коју треба да негују и следећа поколења.
[...]
Заборављена трагедија Селевца
Слободан Кљакић | објављено: 19.10.2015 | Политика
Пре 100 година, 21. октобра 1915, немачки војници су у овом шумадијском месту стрељали 89 недужних цивила
„Борбе у Србији имају карактер најдивљијих борби народа у којима учествују и старци и жене и деца”, известио је немачки лист Франкфуртер цајтунг пре тачно сто година, 23. октобра 1915. године, а као пример је поменут Селевац, тамошњем читаоцу свакако непозната шумадијска варош код Смедеревске Паланке.
Штура информација је као и толике друге имала да подстакне немачки ратоборни дух, а Србију и Србе представи као некакву[...]
Вечерње новости, 31. 7. 2022, Академик Љубомир Димић: Католичка црква била уз усташе у геноциду
ТВРДЊА да су деца са Козаре и из Босанске Крајине била смештена у прихватилишта, а не у логоре, да су добијала добру храну, а не да су изгладњивана, да се о њима бринуло, нема утемељење у историјским изворима и научним тумачењима прошлости.
Подаци и поуздано знање којим располаже историјска наука данас поразни су по Римокатоличку цркву и хрватску државу.
Поводом отвореног писма групе хрватских бискупа патријарху Порфирију у којем изражавају протест због проглашења деце страдале у усташким логорима у Јастребарском и Сиску за Свете мученике, ово, у разговору за "Новости" тврди академик Љуб[...]
Политика, 16. 1. 2024, Драгица је сама ломила чесницу, Нову годину дочекала у тишини
На врата Драгице Гашић, у насељу Оризе, у улици која је преименована, на периферији Ђаковице, и на овај Божић није имао ко да покуца. Није имала положајника, како то православни обичаји налажу, а у рано јутро на дан Христовог рођења прве честитке су јој телефоном упутила двојица синова, који су са њом и са око осам хиљада Срба из саме Ђаковице, у јуну 1999. године, тада малолетни насилно протерани из родног града. И Нову годину по јулијанском календару дочекала је сама. У тишини, јер српска је.
Трећег дана по Божићу дошао је да је обиђе Вукан Гојковић, Србин из села Видање код Клине, који с[...]
