За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Стрељан у Марибору
From: Ivan Date: 2016-05-11 19:39 GMT+02:00 Subject: popis imena srpski zrtava To: srpski.memorijal@gmail.com U vazi sa popisom srpskih zrtava, slobodan sam da Vam se obratim, da je moj brat Vucinic Vula Milicko, rodjen 1924. godine u mestu Sekular opstina Andrijevica, a preseljeni u Peci 1927. godine, i ziveli sve do…
Народни музеј Краљева, 12.5.2016, Промоција књиге Арчибалда Рајса „Злочини над Србима у Великом рату“
Манифестација Музеји Србије, десет дана од 10 до 10 свечано је отворена у Галерији Народног музеја Краљево у четвртак, 12. маја 2016. у 19 сати, промоцијом књиге Арчибалда Рајса „Злочини над Србима у Великом рату“ коју је приредио др Милоје Пршић. Рудолф Арчибалд Рајс, познати стручњак за криминалистику и професор…
Родбина убијених: Ова пресуда је со на живу рану, ни пола века није адекватно за крваве Мерчепове руке
Ј. Матијевић | 13. мај 2016 | Вечерње новости Срби чији су најмилији страдали од Мерчепових јединица огорчени пресудом, породица Вучковић из Пакраца прошла кроз пакао – ЗАР само пет и по година, мајко моја мила?! Па, само из наше куће, Мерчеп је одговоран за свирепа убиства четворо најмилијих!…
Политика, 12.5.2016, Ниш: „Наранџасте убице” враћале су се на место злочина
НИШКА СЕЋАЊА НА МАЈСКЕ ДАНЕ ПОД БОМБАМА 1999. За пола сата на Ниш бачено преко 2.000 касетних бомби, које су сејале смрт близу зграде универзитета, поред аутобуске станице, на највећој градској пијаци, на паркингу Клиничког центра – местима где се по правилу окупља највише људи Ниш – Већ неколико дана…
Срна, 11.5.2016, Мајски покољи Срба на Петровој гори
БАЊАЛУКА, 11. МАЈА /СРНА/ – Усташе и домобрани су у jарку „Метаљка“, на Петровој гори, oд 9. до 14. маjа 1942. године, заклали 57 жена и дjеце. Јарак „Метаљка“ само jе jедно од многоброjних стратишта на Петровоj гори, подсјећају из Удружења „Јадовно 1941.“. У своjоj књизи Радио сам своj сељачки…
Срна, РТРС, 12.5.2016, „Наша исповијест“ у Вашингтону
У организацији Представништва Републике Српске у Вашингтону одржан је округли сто о страдању жена из Републике Српске у протеклом рату у БиХ, а повод је био промоција монографије „Наша исповијест“ у Америци. У монографији, која је 8. маја промовисана у Њујорку, садржана су свједочанства 15 жена из Српске о тортурама…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, Boljanic.com, 26.7.2016, Објављена књига о спасавању савезничких авијатичара
Из штампе је изашла књига “Спасавање савезничких авијатичара”, заједничко дјело Васкрсија Јанковића из озренског села Бољанић и смедеревског аутора Цвијетина Јовановића, који је поријеклом са Озрена.
Аутори су на основу расположивих докумената и свједочења преживјелих очевидаца, описали спасавање америчких, италијанских и француских авијатичара са озренског импровизованог аеродрома у селу Бољанић код Добоја 1944. и 1945. године.
Према тврдњама америчког обавјештајног официра Ника Лалића, на кога се позивају Јанковић и Јовановић, са аеродрома у Бољанићу евакуисано је укупно 60 авијатичара[...]
РТРС, 30.7.2016, Београд: Служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у НДХ
У Цркви светог Марка у Београду први пут је служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској.
Одржавање парастоса иницирало је Удружење Срба из Хрватске, уз подсјећање да је од формирања НДХ њен државни програм био да буде етнички чиста, а усташе су у бројним злочинима Србе убијали на најмонструознији начин.
Богдан Почуча пуким случајем је, као осмогодишњак, преживио усташки покољ у селу Дивосело у Лици. Почетком августа 1941. године у усташким злочинима страдало је 27 његових најближих рођака, за чије гробове ни данас не зна.
„Кад су усташе напал[...]
Политика, 25.10.2021, Приче Из Великог рата: Аустријанци у Чачку одмах узели тројицу талаца
Лекар чешког порекла, др Венцеслав Стејскал, све време окупације одбијао да скине униформу мајора српске војске
Чачак – Повлачење војске из Чачка, састављене већином од трећепозиваца и последње одбране, почело је раног јутра 18/31. октобра 1915. Станко Митић, шеф окружне финансијске управе у Чачку, забележио је у свом ратном дневнику да су државна надлештва у месту већ била спремна за евакуацију, чекала се само наредба војне команде.
„За време нашег поласка у вароши гужва од народа, једни иду на једну а други на другу страну, на лицу сваког познаје се забринутост и очајање. Кад смо прошл[...]
Вечерње новости, 20. 9. 2024, Убили ми дете на трактору, а броје га као непријатеља: Невенка Добрић, која је прва добила управни спор против Министарства бранитеља
НЕВЕНКА Добрић (65) из Сремске Каменице прва је особа која је добила спор пред Управним судом у Загребу, а против Министарства бранитеља и Градског уреда за социјалну заштиту, здравство, бранитеље и особе с инвалидитетом, који су јој претходно одбили захтев за добијање статуса цивилне жртве рата. Невенка је статус тражила јер јој је у избегличкој колони, за време "Олује", 4. августа 1995, убијен дванаестогодишњи син Синиша, а и сама је била повређена.
Захтеве да буду проглашени цивилним жртвама рата поднело је на десетине српских цивила, рањених у рату у Хрватској, или оних који су изгубили[...]
РТРС, 15. 6. 2022, Мостар: Обиљежено 30 година од јунског погрома
Чланови породица и потомци, представници институција и удружења, у Мостару су обиљежили 30 година од јунског погрома српског становништва. Више од 30.000 протјерано је из Мостара, а они који су остали, заробљени су или убијени. На данашњи дан запаљен је, а нешто касније и миниран Саборни храм Свете Тројице. Породице трагају за још 83 Срба.
У Мостару је данас поводом 30 година од прогона и страдања Срба у долини Неретве служен парастос, одржана Академија сјећања на којој су се присјетили убијања и паљења српске имовине и светиња, а указано је и да је стање и положај српске заједнице и данас [...]
