За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 3.5.2018, „Иконе“ Великог рата – Изложба фотографија Ристе Марјановћа
У лозничком Музеју Јадра отворена је изложба „Немојте нас заборавити“ на којој је представљено стваралаштво фотографа Ристе Марјановића, учесника Великог рата, који је са првих линија фронта својом фотографијом извештавао свет о борби и страдању српског народа током ратних година. Он је оставио сведочанство на славне дане српске историје и…
Вечерње новости, 1.5.2016, Испуњена жеља војводе Бојовића
Јованка Симић | 01. мај 2016. Сто година смо се оглушивали о молбу великог ратника да не заборавимо Србе страдале у логору Нађмеђер. На мермерном спомен-зиду највећег гробља после Зејтинлика биће уклесана имена 6.000 страдалника Дај Боже, да им се њихова велика уједињена отаџбина што скорије одужи великим и достојним…
Срна, 3.5.2016, И Београд вапи за меморијалом јасеновачким жртвама
БЕОГРАД, 3. МАЈА /СРНА/ – Београдски архитекта Предраг Ристић, према чијем нацрту би 2017. године требало да почне изградња цркве у склопу Меморијалног комплекса жртвама Јасеновца у Доњој Градини, изјавио је да јасеновачки злочин представља хрватски геноцид расут Савом све до Црног мора, који треба да буде обиљежен и у…
Срна, 2.5.2016, Служен парастос Србима побијеним на Васкрс 1942. године
БАЊАЛУКА, 2. МАЈА /СРНА/ – На спомен-обиљежју у Бијелом Потоку код Бањалуке данас је служен парастос за 54 Србина који су убијени на Васкрс, 5. априла 1942. године. Предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава „Бијели Поток“ Бранко Милинковић рекао је да је у усташком походу побијен искључиво невин народ,…
Срна, 1.5.2016, Обиљежена 21 година од егзодуса Срба из западне Славоније
ГРАДИШКА, 1. МАЈА /СРНА/ – У Градишци је данас служен парастос, положени вијенци на спомен-плочу и спуштено цвијеће у ријеку Саву, поводом обиљежавања 21 године од српског страдања у хрватској операцији „Бљесак“ на западну Славонију у којој је убијено или нестало 283 Срба. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске…
Музеј жртава геноцида, РТС, 14.4.2016, Пакао НДХ [ I део], документарни филм [Видео]
Музеј жртава геноцида у Београду кроз форму визуелног медија пласира историјске чињеница битне за разумевање трагичне судбине српског народа у Независној Држави Хрватској. Монструозност злочина и број жртава, обавезују нас да сагледамо околности и природу процеса који су до тога довели. Као друштво, дужни смо, према жртвама и према себи,…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 16. 7. 2024, Скакале у Саву да не гледају смрт своје деце: Потресна сведочења преживелих из Битке на Козари, која је окончана 17. јула 1942.
Седамнаестог јула завршена је једна од најкрвавијих битака на подручју некадашње Југославије - Битка на Козари, која је трајала у северозападној Босни током лета 1942 (почела 10 јуна).
Битка је завршена тешким поразом Другог крајишког партизанског одреда, великим масакрима цивила и депортацијом у логоре, махом Јасеновац и београдско Сајмиште. Како је више преживелих сведочило, мајке, Козарчанке, масовно су скакале са децом или саме у Саву, да не гледају смрт својих малишана.
Према проценама, из обруча се пробио део партизана и свега око 10.000 цивила из збега. Цела партизанска болница је[...]
СРНА, 20.8.2017, Служен парастос за цивиле мучки убијене код Сиска
БЕОГРАД, 20. АВГУСТА /СРНА/ - У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је служен парастос за 20 српских цивила, који су мучки и на превару, мислећи за своје убице да су војници ЈНА, побијени у неколико цапрашких села код Сиска, 22. августа, 1991. године.
Парастос је уз благослов Његове светости патријарха српског Иринеја служио протојереј-ставрофор Драган Станишић, архијерејски намjесник врачарско-грочански, уз саслужење свештенства овог храма.
Страдалим српским цивилима положени су вијенци на спомен-плочу, а након одавања поште минутом ћутања одржан је и пригод[...]
ИН4С, Удружење Госпићана „Никола Тесла“, 30. 9. 2024, Ђорђе Пражић: Велебитски усташки устанци
Према попису становништва из 1931. године у Лици је било 96.468 или 55.4% Срба и 77.745 или 44.6% Хрвата. По истом попису на подручју тадашњег среза Госпић од 34.060 становника било је 16.611 или 48% Срба. На подручју тадашњег среза Перушић, од 19.760 становника било је 3.234 или 16.4% Срба.
Након осамдесет година, према попису становништва из 2011. године на подручју града Госпић (исто подручје као некадашњи срез – Ђ.П), од 12.745 становника има 609 или 4.78% Срба а на подручју општине Перушић (исто подручје као некадашњи срез – Ђ.П) од 2.638 становника има 244 или 8.49 % Срба.
У ових осамд[...]
Фронтал, 3.5.2018, Добровољачка: Овако се десило
Једна од гнуснијих и лицемјернијих тврдњи које се редовно шаљу из Сарајева јесте релативизовање броја жртава у Добровољачкој. Јер, забога, нису сви страдали у тој улици, већ и у другим. Зато објављујемо хронологију тих злочина.
У Сарајеву су 2. и 3. маја убијена 42 војника ЈНА и цивила, рањено их је 73, а заробљено 215. Догађаји који су довели до крваве ликвидације војника у Добровољачкој улици били су брутални и добро испланирани.
Напад на Дом ЈНА у Сарајеву почео је 2. маја 1992. године око 12.00 часова. Припадници “зелених беретки” и других муслиманских снага опколили су 10 припадника[...]
![В. новости, Kosovo Online, 28-29. 6. 2024, Положени венци на спомен обележје страдалим мештанима Штрпца [Допуњено, Твитер]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21039-350x200-no.jpg)
В. новости, Kosovo Online, 28-29. 6. 2024, Положени венци на спомен обележје страдалим мештанима Штрпца [Допуњено, Твитер]
Председник општине Штрпце Далибор Јевтић, потомци убијених и представници Удружења бораца положили су данас венце на спомен обележје у месту Ракановац, у општини Штрпце, где је на данашњи дан 1944. године стрељано 46 мештана ове општине међу којима и дванаесторо деце.
Парастос страдалима служио је протојереј Бошко Клисарић.
Председник СУБНОР-а општине Штрпце Новица Крстић је подсетио на трагичан догађај који се десио на том месту и поручио да их потомци никада неће заборавити.
– Ово је споменик бола и туге, али и споменик пркоса и родољубља наших људи и деце, Штрпчана и Сиринићана. Стрељани[...]
