За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата (2011)
![Насловна страна Декларације о геноциду [2011] Извор: Удружење Јасеновац – Доња Градина](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2015/12/deklaracija_o_genocidu-2011-w-87x150.jpg)
Д Е К Л А Р А Ц И Ј А О Г Е Н О Ц И Д У НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА ТОКОМ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА Пета међународна конференција о Јасеновцу, Полазећи од чињенице да се у данашњој Републици Хрватској намjерно и…
СРНА, 26.11.2015, Бошњачки делегати: У НДХ није почињен геноцид над Србима
БАЊАЛУКА – Вијеће народа Републике Српске није постигло сагласност о амандману Клуба бошњачких делегата на Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, па ће овај акт бити упућен Заједничкој комисији Вијећа и Народне скупштине Републике Српске. „Вијеће народа није постигло сагласност…
Срна, 23.11.2015, Први састанак поводом обиљежавања 100 година од интернације Срба
ДОБОЈ, 26. НОВЕМБРА /СРНА/ – У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, у Добоју је данас одржан први састанак поводом обиљежавања 100 година од интернације Срба у добојски логор у Првом свјетском рату – 27. децембар, када је извршен први геноцид над српским народом у тада…
Срна, 26.11.2015, У манастиру Радовашница одата почаст страдалим Србима
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 26. НОВЕМБРА /СРНА/ – Чланови Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, у сарадњи са Црвеним крстом Републике Српске, посјетили су данас манастир Радовашница код Шапца, гдје су се поклонили сјенима око 9.000 Срба страдалих у протеклом рату на простору БиХ и Хрватске. „Циљ…
Вечерње новости, 25.11.2015, Негодовали због српских ставова о Степинцу
Ј. Керблер | 25. новембар 2015. Учешће београдских научника на скупу о католичком надбискупу из Другог светског рата у Загребу протекло на рубу инцидента. Историчари др Милан Кољанин и др Радмила Радић дочекани хладно, уз негодовање домаћих научника УЧЕШЋЕ двоје научника, др Милана Кољанина и др Радмиле Радић на научном…
Вечерње новости, 18.11.2015, Београдске приче: Вечни пламен библиотеке
Недопричана прича о једном од најтрагичнијих догађаја у новијој историји града. На Косанчићевом венцу је 1941. уништена национална, научна и културна баштина НЕМАЧКО бомбардовање Београда у априлу 1941. године представља најтрагичнији догађај у његовој новијој историји – уз велике људске жртве и огромно разарање града, чије су последице још увек…
Не заборављамо – Памтимо
Погледи.рс, 11.10.2014, Нова књига: Жртве Лагера Ниш 1941-1944.
Аутори: Небојша Озимић, Александар Динчић, Ивана Груден Милентијевић, Бојана Симовић и Иван Митић
Сарадници: Ратко Лековић, Исидора Стојановић и Зоран Стевановић
Издавачи: Народни музеј Ниш, Нишки културни центар, Медивест КТ
Монографија о жртавама нишког концентрационог логора и свих затвора у окупираном граду одакле су људи одвођени и убијани.
- После 1945. године, први попис страдалих заточених припадника Југословенске војске у отаџбини (четника Драже Михаиловића), сарадника, симпатизера и активиста, са необјављеним документима из различитих архива и музеја.
- Подаци [...]
РТРС, 2. 7. 2025, Александар већ 33 године тражи правду за убијену трудну сестру
У Братунцу ће у суботу, 5. јула бити обиљежене 33 године од злочина над 3.267 Срба из средњег Подриња и Бирча у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Александар Лончаревић из Братунца је тог кобног дана 12. јула 1992. године изгубио сестру која је била трудница у шестом мјесецу трудноће.
Након овог трагичног догађаја, Александар је остао и без родитеља, и истиче да за злочине нико није осуђен, те да жртве нису дочекале правду.
- Никада нисмо дочекали правду, нико није осуђен због тог злочина. Одлучио сам да причам о томе до краја свог живота, и причаћу и својој дјеци шта сам преживио као дијете – ка[...]
СРНА, 24.10.2021, Обиљежено 79 година од хрватскох усташког покоља у Великом Планчишту
У Великом Паланчишту код Приједора данас је обиљежено 79 година од усташког злочина над 402 мјештана овог села, међу којима је било и 259 дјеце узраста до 14 година, који су убијени без испаљеног метка.
Овим поводом на партизанском и гробљу жртава фашистичког терора на Пухаринама у Великом Паланчишту код Приједора данас су положени вијенци на спомен костурницу и евоциране успомене страдале цивиле из овог и сусједних села.
Предсједник градске организације СУБНОР-а Вељко Родић је на пригодном историјском часу истакао да је ово сјећање на жртве над којима су усташе у ноћи између 20. и 21. о[...]
СРНА, 29.5.2016, Савчић: Пут помирења захтијева кажњавање за злочин у Јошаници
ФОЧА, 29. МАЈА /СРНА/ - У Горњој Јошаници код Фоче, у селу Хоџићи, данас је служен помен-парастос за 73 српска цивила и војника из тог краја који су погинули у протеклом рату, од којих је 56 свирепо убијено у злочину муслиманске војске 19. децембра 1992. године.
На Никољдан, прије 24 године, док су славили крсну славу, мјештане десетак јошаничких села припадници муслиманске војске из Горажда побили су на најмонструознији начин, одсијецањем дијелова тијела.
Сва села су спаљена, а најмлађе жртве били су двогодишња Данка Tановић, те брат и сестра - седмогодишни Дражен и десетогодишња Драган[...]
СРНА, 11. 4. 2023, Припреме за обележавање Дана сјећања на жртве геноцида и 78 година покушаја пробоја из логора
У СВИМ ГРАДОВИМА СРПСКЕ БИЛБОРДИ ПОВОДОМ ОБИЉЕЖАВАЊА ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЖРTВЕ ГЕНОЦИДА У ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ
КОЗАРСКА ДУБИЦА - У свим градовима Републике Српске почело је постављање билборда поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве геноцида у логору Јасеновац, 23. априла у Доњој Градини.
Директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина Tања Tулековић изјавила је Срни да ће акција трајати 14 дана, те да је билборд јуче постављен на граничном прелазу Доња Градина-Јасеновац, као и у многим градовима Српске.
Она је навела да је Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина покренула ову ак[...]
