За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 29.10.2015, Споменик хероини Диани Будисављевић
Б. ЦАРАНОВИЋ | 29. октобар 2015. Београд враћа дуг хуманој Аустријанки која је из Јасеновца и других логора смрти спасла 12.000 српске деце. Конкурс за идејно решење биће расписан ове недеље ЗАБОРАВЉЕНА хероина Другог светског рата, Аустријанка Дианa Будисављевић, која је из Јасеновца и других усташких логора смрти спасла готово…
Срна, 26.10.2015, Одржана пројекција филма „Дјеца“
БАЊАЛУКА, 26. ОКТОБРА /СРНА/ – У „Мултиплекс Паласу“ у Бањалуци вечерас је одржана пројекција документарног филма „Дјеца“ који на јединствен и аутентичан начин представља једино и посљедње свједочење четири преживјела родитеља, од укупно 36 очева и мајки који су у отаџбинском рату изгубили по троје дјеце. Аутор филма „Дјеца“ Денис…
Press.ba, 25.10.2015, Удба цензурисала дјело о спрези усташа и католичког свештенства
Ове године први пут је објављена цијела и нецензурисана књига Виктора Новака „Magnum crimen“, која говори о развоју клерикализма у Хрватској, али и о учешћу католичког свештенства у страшним злочинима над Србима у Другом свјетском рату. Заслугом издавачке куће „Catena mundi“ из Београда, која стоји иза објављивања нецензурисаног „Magnum crimenа“,…
Срна, 22.10.2015, Усвојена Декларација о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима
БАЊАЛУКА, 22. ОКТОБРА /СРНА/ – Народна скупштина Републике Српске усвојила је данас Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. У Декларацији се наводи да су злочини усташа над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата у Независној Држави Хрватској смишљен и…
Заборављена трагедија Селевца
Слободан Кљакић | објављено: 19.10.2015 | Политика Пре 100 година, 21. октобра 1915, немачки војници су у овом шумадијском месту стрељали 89 недужних цивила „Борбе у Србији имају карактер најдивљијих борби народа у којима учествују и старци и жене и деца”, известио је немачки лист Франкфуртер цајтунг пре тачно…
Срна, 12.10.2015, Међународни фото-конкурс „Уништавање споменика хришћанског истока“
БЕОГРАД, 12. ОКТОБРА /СРНА/ – Интерпарламентарна скупштина православља организује међународни фото-конкурс на тему „Уништавање споменика хришћанског Истока“. Конкурс је отворен до 5. децембра, а посланик Скупштине Србије Александар Чотрић који је на челу Комисије Интерпарламентарне скупштине православља за културу саопштио да могу учествовати и професионални фотографи и аматери из Србије…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 25. 8. 2013, Родом Пољаци, али срцем Срби – Сондермајери [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20846-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 25. 8. 2013, Родом Пољаци, али срцем Срби – Сондермајери [из Архиве]
Потресна судбина породице Сондермајер, која је отаџбину Србију волела више од живота: Станислав Сондермајер пре 99 година погинуо као најмлађи српски војник на Церу
ЖЕНЕ у Поцерини су крајем августа 1914. занемеле од ужаса. Сузе су им пресахле док су данима сахрањивале изгинуле војнике, чија су тела покривала Цер, у заједничке гробнице. Само су 16-годишњег добровољца Станислава Сондермајера додавале из руке у руку од бојишта у Добрићу, где је пао, до Богосаваца, где су га сахраниле у мали гроб под разгранатом липом. Да га мајка нађе. Нису знале да је његова мати Станислава, болничарка добро[...]
Политика, 8. 12. 2024, Рањени и заборављени споменици Козарске Дубице
Неприхватљиво стање обележја славног војевања и великог страдања српског народа
Међу три општине које су у Другом светском рату, пропорционално броју становника, највише пострадале је Босанска, а сада Козарска Дубица, мало место на Уни у Републици Српској, близу усташког логора Јасеновац, на чијој територији је стратиште Доња Градина. На списку убијених у масовним злочинима усташа је 16.155 Дубичана или 53 одсто становника. Међу њима је 4.149 малишана млађих од 14 година.
У немачко заробљеништво отерано је 21.037 житеља тадашњег котара Босанска Дубица. Без обзира колико су ове бројке тра[...]
Искра, 17. 10. 2023, Радомир Павловић: У Буљиму код Кравице спомен плоча Јездимиру Дангићу
У недељу 15. октобра 2023. године у Буљиму код Кравице у родном мјесту Јездимира и његовог оца Саве Дангића освештана је спомен плоча Јездимиру Дангићу.
Након откривања спомен плоче у коме је учествовала борачка организација из Братунца и удружење Источна aлтернатива из Братунца те бројна удружења, одборници и гости из окружења и Србије, одржан је Парастос који је водио кравички парох.
После парастоса положено је цвијеће а историјски час о лику и дјелу Јездимира Дангића држао је историчар Стефан Милосављевић из Удружења Мост. Удружење Мост поклонило је Удружењу Источна алтернатива књиге [...]
Б92, 26.2.2017, Век од јединог устанка у поробљеној Европи
Устанике су 1917. године у борбу против окупатора повели Коста Војиновић и Коста Пећанац, а за време и после угушења устанка окупатори су убили око 20.000 људи.
Топлички устанак је почео 26. фебруара у куршумлијском селу Мачковац, 3. марта је ослобођено Прокупље, али је слобода трајала кратко – до 7. априла.
Повод за устанак је био покушај бугарских окупатора да регрутују Србе за своје редове, а буна се са Топлице проширила на Јабланички округ, Пусту реку, Ибарску долину и до Рудника и Озрена на истоку.
То је једини "устанак иза фронтова“, односно једини устанак у некој држави окупира[...]
![РТС, Танјуг, ДИЦ Веритас, 20.6.2018, Веритас: За злочин на Миљевачком платоу још нема одговорних [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p6994-350x200-no.jpg)
РТС, Танјуг, ДИЦ Веритас, 20.6.2018, Веритас: За злочин на Миљевачком платоу још нема одговорних [Видео]
Хрватска војска је 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над 7 села.
Уочи напада хрватска страна је од српске затражила суздржавање од евентуалних провокација због одржавања Међународног фестивала дјетета, који је тај дан требао започети у Шибенику, да би то исто јутро безобзирно напала српске положаје.
Био је то први већи напад војних снага РХ на Републику Српску Крајину (РСК) након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.
Вијеће безбједности УН-а 30. јуна исте године доноси Р[...]
