За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 14. 9. 2016, Траг: Трагом гробова светлих [из Архиве] Видео
Аутор: Новица Савић Уредник: Љубисав Алексић Трагом спомен обележја српским војницима страдалим у Првом светском рату кренула је екипа емисије „Траг“. Новица Савић је са екипом обишао војничка гробља и појдиначна спомен-обележја у Француској, Холандији, на Крфу у афричким земљама где су сахрањени српски војници. Полазак из порте цркве Светог Ђорђа… Српски меморијал, 10. 2. 2026, Претећи графити ОВК и Хамаса на амбуланти и вртићу у с. Добротин код Лиљана [Фото]
У сред дана на зидовима вртића и српске амбуланте у селу Добротин код Липљана непознати Албанац исписивао је графите претеће садржине, викао и вређао на албанском и енглеском језику а затим се одвезао док су га васпитачице молиле да се удаљи, саопштила је Канцеларија за Косово и Метохију. На фотографијама… Политика, 31. 1. 2026, Приче из Великог рата: Издржи, сине, Србија гледа у тебе.
У тексту који више личи на последњу молитву него на историјски запис, историчар и кустос Музеја Јадра у Лозници Зоран Тошић оживљава пакао Мачковог камена из септембра 1914. године, дајући глас потпоручнику Драгутину Дмитровићу, једној чети и једној Србији која је у најтежим тренуцима Великог рата гледала у леђа својих… Искра, 2. 2. 2026, Владимир Умељић: Глупост и зло
Сећам се да сам формулацију: „Људска глупост је једина пандемија, за коју се вероватно никада неће пронаћи вакцина.“ први пут изговорио као врло млад, док сам стајао на једној београдској улици пред једним много јачим жестоким момком и чекао на његове шамаре. Он се толико збунио, да се окренуо и… СРНА, 8. 2. 2026, Не заборавити жртве усташког злочина у Поткозарју, Пискавици и Верићима [Мапа]
У бањалучком селу Поткозарје данас су обиљежене 84 године од страдања српских цивила у усташком покољу у овом и селима Пискавица и Верићи, гдје је на свиреп начин убијено њих 624, од којих 208 дјеце до 15 година. Тим поводом код спомен-обиљежја у Поткозарју служени су литургија и парастос, те… Ми снага народа, 31. 1. 2026, Предавање проф. др Гидеона Грајфа – Јасеновац је био балкански Аушвиц, а усташе бруталније од нациста [Видео]
Проф. др Гидеон Грајф, историчар и публициста, међународно познати истраживач холокауста, на позив професора доктора Ратка Ристића посетио је Србију и у просторијама Покрета Ми снага народа одржао предавање под насловом „Јасеновац, балкански Аушвиц”, у оквиру кога је урадио својеврсно поређење између ова два логора смрти. Овој трибини присуствовало је… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 14. 4. 2025, Отворена изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац
У згради општине Козарска Дубица отворена је изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац академског сликара Бранка Јунгића.
Ова изложба, чији су аутори музејски савјетник Tања Tулековић и виши кустос историчар Дејан Мотл, једна је у низу активности којим Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина обиљежава 80 година од пробоја јасеновачких логораша.
Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Јујић захвалила је руководству Спомен-подручја Доња Градина за предан рад којим чувају од заборава све оно што се дешавало у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Гр[...]
СРНА, 16.2.2019, Обиљежено 18 година од злочина над Србима у Ливадицама
ПРИШTИНА, 16. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Лапљем Селу код Приштине обиљежено је 18 година од злочина албанских екстремиста почињеног у селу Ливадице када је у бомбашком нападу на аутобус "Ниш експреса" погинуло 12 Срба, а више од 40 задобило теже или лакше повреде.
Књижевник Ратко Поповић рекао је, након парастоса, да овај злочин, као и злочини почињени на њиви у Старом Грацку код Липљана, убиство српских дјечака у Гораждевцу, Столића у Обилићу, као и сви други злочини чији је циљ био да се Срби уплаше и протерају са Косова и Метохије, не смије бити заборављен.
Он је поручио да злочини које су А[...]
РТРС, 12.6.2016, Битка на Сутјесци - симбол отпора фашизму
У Долини хероја на Тјентишту данас су обиљежено 73 године од Битке на Сутјесци у којој је за тридесетак дана борбе 1943. године погинуло 7.500 бораца.
Овој свечаности, коју је организовао Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствовало је више стотина поштовалаца тековина НОБ-а из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Црне Горе и Словеније.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић поручио је да је Сутјеска симбол херојства, части, неустрашиве борбе против далеко бројнијег непријатеља, те слободе којој је уви[...]
Политика, РТРС, 12. 5. 2024, Грајф: Доња Градина је место обележено великом тугом и неизбрисивом историјом
ДОЊА ГРАДИНА – Угледни светски историчар и стручњак за Холокауст Гидеон Грајф изјавио је да данашње окупљање у Доњој Градини није само из разлога да се присетимо живота који су трагично изгубљени већ и да се суочимо и признамо истинитости наше садашњости.
„Данас смо се окупили овде у Доњој Градини у месту које је обележено великом тугом и неизбрисивом историјом”, рекао је он на обележавању Дана сећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној држави Хрватској (НДХ) од 1941. до 1945. године.
Грајф, који је и председник Независне међународне комисије за Сребреницу је на[...]
Kosovo Online, 9. 4. 2023, Ко је био владика Серафим, који је сахрањен на албанском гробљу у Тирани
На градском гробљу Туфина у Тирани почивају посмртни остаци епископа рашко-призренског Серафима Јовановића, који је на челу те епископије био од 28. новембра 1928. године. На вечни починак 1945. године, уз пратњу војног оркестра, испратили су га поглавар Албанске православне цркве, свештенство, владика аполониски Иринеј, представници Епархије рашко-призренске, делегати албанске владе, југословенске војне мисије, представници Румунокатоличке цркве, Исламске заједнице, и верни народ.
Према извештају са сахране достављеном Синоду СПЦ, који је објављен у Гласнику, службеном листу Српске православ[...]
