За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 30. 8, 2025, Танасић: Сарајево поново фалсификује и присваја Повељу Кулина бана
Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић саопштио је да Сарајево поново фалсификује и присваја Повељу Кулина бана, чији препис је послало канадским музејима и библиотекама представљајући га као споменик такозваног „босанског“ језика и потврду „државности БиХ“. – Очекујем да министарстава културе Србије и Републике Српске одмах и одлучно… Светигора, 2. 9. 2025, Свештеномученик Рафаило Шишатовачки [На данашњи дан]
Српска православна црква 3. септембра по новом, 21. августа по јулијанском календару, молитвено прославља Светог Свештеномученика Рафаила Шишатовачког Рафаило (у свету Герогије, Ђорђе) Момчиловић рођен је 23. априла 1875. године од оца Велимира и мајке Персиде, у бачком месту Дероње, где је завршио основну школу. Када је навршио десет година… СП Црквена општина Топаљско-херцегновска, Острог ТВ Студио, 26. 8. 2025, „Од Везировог до Зиданог Моста“ – једанаесто вече на 12. Тргу од ћирилице [Видео]
У оквиру 12. Трга од ћирилице, 25. августа, на Тргу херцега Стефана у Херцег Новом, одржан је програм посвећен 80. годишњици страдања Свештеномученика митрополита црногорско-приморског Јоаникија, свештенства и вјерног народа. О кобном путу овог збјега и свирепим злочинима почињеним над њима, говорио је др Срђа Трифковић и протојереј мр Предраг… СРНА, 31. 8. 2025, Представљена књига о страдању Срба у Рашића Гају 1941. године
Књига „Страдање свештенства и вјерног народа у Рашића Гају 1941. године“, аутора Милана Радуловића, у којој су изнесени документовани подаци о страдању Срба Власеничког среза, представљена је данас на Хан Пијеску. Декан Православног богословског факултета у Фочи Дарко Ђого, један од рецензената књиге, каже да књига говори о страдању мученика…
Вечерње новости, 4. 8. 2025, Никола Жутић: Поводом 30. годишњице ’Олује‘ – Како је на основу историјских фалсификата припремано стварање хрватске државе
ДOK се српска научна историографија изнуривала наметнутим дилемама партизанске „народне револуције“ и грађанског рата, изван њеног домета остајала су незаобилазна, есенцијална питања формирања верских нација које данас доминирају у постјугославенским државноправним прекрајањима граница. Питања етнографске или географске суштине хрватства, којим су се нажалост у већој мери бавили историчари и филолози… Вести Онлајн, 1. 9. 2025, Помен борцу за слободу – Лозничани одали пошту Веселину Мисити
Представници Војске Србије и Касарне „Поднаредник Момчило Гаврић“ у Клупцима, Града Лознице, Центра за културу „Вук Караџић“ и удружења грађана која негују традицију ослободилачких ратова положили су венце код споменика пуковнику Веселину Мисити, на старом делу лозничког гробља. Тиме је у суботу обележена 84. годишњица од првог ослобођења Лознице у…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 25. 4. 2024, Реконструкција злочина, деконструкција мита: Представљена публикација о страдању у Добровољачкој
У Бањалуци је данас промовисана публикација Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица - „Реконструкција злочина, деконструкција мита“ о страдању припадника ЈНА у Сарајеву у првој половини 1992. године, са примарним фокусом на 2. и 3. мај у Добровољачкој улици.
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић истакао је да је ријеч о публикацији која говори о злочину над невиним припадницима ЈНА.
- Страни тужиоци су већ 2012. године покушали да овај предмет ставе ад акта, а онда смо[...]
ИН4С, 16. 7. 2022, Ослободилац Београда: Ко је био војвода Петар Бојовић
Ослободилац Београда, српски јунак и војвода Петар Бојовић рођен је на данашњи дан давне 1858. године.
Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године, а у Српско-бугарском рату 1885. године истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда.
У Првом балканском рату 1912. и 1913. године, као начелник Штаба Прве армије изузетно је допринео победама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Б[...]
РТРС, Срна, 25.9.2021, Прањани: Обиљежено 77 година од операције „Халијард“
У Меморијалном центру на Галовића Пољу у Прањанима, обиљежено је 77 година од операције "Халијард", у којој су припадници Југословенске војске у отаџбини и локално становништво омогућили евакуацију око 500 савезничких авијатичара које су снаге нацистичке Њемачке обориле у Другом свјетском рату.
Обиљежавање је почело полагањем вијенаца уз емитовање химни САД и Србије, након чега је служено у цркви Вазнесења Господњег у Прањанима, а извршена је и додјела сертификата у Основној школи "Иво Андрић" у овом мјесту.
У оквиру церемоније откривен је споменик посвећен припадницима Војнообавештајне [...]
РТ Балкан, 17. 3. 2025, Све је било спремљено и испланирано – чекала се само варница: 21 година мартовског погрома
У два дана, 17. и 18. марта 2004. године из својих кућа прогнано је најмање 4.000 Срба, 28 људи је убијено, 35 православних манастира и цркава је спаљено, уништено, оскрнављено – запаљено је и уништено близу 1.000 српских кућа
С пролећа 2004. године на Косову и Метохији, од албанских политичара, албанских медија па и од стране доброг дела албанског народа, била је створена таква атмосфера да се чекала само искра, и најмања, повод, па да све плане.
Нажалост, 16. марта 2004. године, током поподнева то се и догодило. У селу Чабра, на старом путу између северног дела Косовске Митровице и Зубин[...]
ИН4С, 23. 5. 2023, Небојша Јеврић: Умро је Душан Марс! Схрањен о Светом Василију, на Орловачи
МИНЕР
О минама Душан Марс прича као што стари похотници причају о женама:
„Мине су прави посао за човјека од маште, од лудила! Кад мину скидаш, то је као да жену свлачиш. Уплашиш ли се, ништа не ваља.“
Некада је Марс вајао. Сад минска поља — нити смртоносног паука поставља и скида.
„Најбоље је мину активирати динамитом и спорогорећим штапином. Ако мину не познајеш, не прилази јој. Видиш ову чашу. Ја је сада држим у руци и знам да се неће разбити, док је не пустим. Тако је са минама. Док знаш и ако се не бојиш, биће све у реду.“
Многа је минска поља Душан постављао и скинуо и ник[...]
