За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СПОНА, 13. 1. 2026, Ко ти извади око, Јоване?! – Не поганим уста тим именом…
Код нас Срба одувек је тако било, вера ил‘ невера. И данас је у Србији видно приметан цват неверних тикви и тиквана, које за шаку долара продаше браћу своју српску и своју Отаџбину. Вероватно сте прочитали како је Станислав Краков описао погибију учитеља Јована Цветковића, а сад прочитајте шта је… РТРС, 3. 12. 2021, Како је „ћорава кутија“ 45-те, иселила мјештане Полоја код Брода [Видео] из Архиве
Село Полој код Брода, који је нижим положајем уз Саву изложено је ризицима плављења. То је послужило политици бившег режима да мјештане насилно расели, под изговором да их тобоже спасава од библијских поплава. Свједоци говоре другачије: Полојчане је издала такозвана ћорава кутија, у којој је власт Федеративне Народне Републике Југославије… Српски меморијал, Институт за српску културу Приштина − Лепосавић, 2. 2. 2026, Ена С. Мирковић: Страх од револуционарног терора у Србији после Другог светског рата
Апстракт: Крај Другог светског рата у Србији довео је до успостављања нове комунистичке власти у земљи, а тиме и до појаве тзв. револуционарног терора. Одмах по ослобођењу у Србији су почели да раде преки судови, који су често без правог процеса суђења или довољног доказног материјала, кренули да се разрачунавају… Српски меморијал, 2. 2. 2026, Представљена књига ’Степинац и геноцид над Србима‘ проф. др Предрага Илића [Преузимање]
Тротомна монографија аутора проф. др Предрага Илића „Степинац и геноцид над Србима у НДХ“ представљена је на самом крају децемба, некако пред серију празничних дана, 22. децембра 2025. године на Фалкултету политичких наука у Београду. О књизи су, поред аутора, говорили др Вељко Ђурић Мишина, историчар и доскорашњи директор Музеја… Политика, 18. 1. 2026, Војвода Вук у сећању Јадра, Подриња и Србије
Савременици су команданта Јадарског четничког одреда описивали као човека строге личне дисциплине, ненаметљивог, а чврстог ауторитета и јасно израженог моралног кодекса Име Вojина Поповића, познатијег као Војвода Вук, не припада само војној историји Србије, већ и простору из којег је црпео снагу, Јадру и Подрињу. Веза између овог краја и… Политика, 19. 1. 2026, Свештеник из Лакташа: Светосавска мисија и страдање проте Рувима Бубњевића
Иако је од његовог страдања 1944. године, када су савезнички авиони у Другом светском рату бомбардовали кућу у Лесковцу, где се заједно са супругом Савком склонио након тамновања у усташком логору Цапраг, прошло осам деценија, свештеник Рувим Бубњевић, како је то у књизи „Крајишке проте” написао теолог Дарио Дринић, живи… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 20.7.2018, Помен за осам убијених Срба из Горњих Магашића
У Братунцу је данас обиљежена 26. година од убиства осам мјештана села Магашићи, од којих шест жена, међу којима је била и једна трудница.
Према свједочењу очевидаца, комшије муслимани, из Глогове и Бљечеве, 20. јула 1992. године у Магашићима код Братунца починиле су један од најгнуснијих злочина, убијали су цивиле, који су тог дана радили на њивама, а село су запалили.
Предмет Магашићи налази се у Тужилаштву БиХ, а рок за процесуирање био је крај 2015. године.
Само пет дана касније убијено је седам мјештана српске националности у сусједном селу Хранча. У нападу на Хранчу рањено је 22[...]
РТС, 29. 10. 2018, Откривена спомен-табла Сави Мркаљу у Хрватској
Сави Мркаљу, српском филологу, првом реформатору српске ћирилице и језика и претечи Вука Караџића, једном од најпросвећенијих Срба са почетка 19. века откривена је спомен-табла у његовом родном селу Сјеничаку у Хрватској.
Обележје, које је постављено на месном храму Преподобне мати Параскеве у Сјеничаку, открили су Саша Милошевић, заменик председника Српског народног вијећа у Хрватској и Ксенија Ђукић, аташе за културу у Амбасади Републике Србије у Загребу.
"Био је непотребан другима, а несхваћен, занемарен и одбачен од својих и то је био тако велик и тежак терет да га није могао предуго[...]
Светигора.com, 17.10.2021, Генерал италијанске војске: Лично сам видио раскопане српске гробове и разбацане кости
Генерал италијанске војске Лерарио Козимо, који је био љекар у саставу Кфора на Косову и Метохији, у ауторском тексту за Вечерње новости, описао је оно што је видио на градском гробљу у Пећи код села Бело Поље, а то, како је навео, никада није замишљао да ће видети.
Никада нећу разумети – да неко ископа и разбаца остатке лешева?! Видео сам својим очима уништене надгробне споменике на светој земљи.
Зашто? Зашто се то догодило?
Никада то нисам разумео. Покушао сам, али нисам успео. Никада.
Зато што заправо није могуће разумети логички смисао по коме би наоружана фракција у рату треба[...]
Политика, Танјуг, 11.6.2017, Обележене 74 године од Битке на Сутјесци
ТЈЕНТИШТЕ - На Тјентишту су обележене 74 године од Битке на Сутјесци, највеће битке коју су партизанске снаге водиле у Другом светском рату, а у овим борбама погинуло је више од 7.000 бораца Народноослободилачког покрета.
Против 120.000 немачких, италијанских, бугарских снага и снага усташке НДХ, уз подршку 300 авиона, борбу је водило 20.000 партизана, са којима је био Врховни штаб и Централна болница са 3.000 рањеника, пренела је РТРС.
Пета непријатељска офанзива, која је трајала од 15. маја до 15. јуна 1943, окончана пробојем партизанских снага, њиховим извлачењем из обруча и наставком[...]
![Српски меморијал, 10. 10. 2025, На данашњи дан 1941. године бомбардован манастир Жича [Мапа, ФБ]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30523-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, 10. 10. 2025, На данашњи дан 1941. године бомбардован манастир Жича [Мапа, ФБ]
Манастир Жича је први пут тешко пострадао током Другог светског рата 10. октобра 1941. године у немачкој одмазди за убиство једног официра и рањавање неколико војника (уз два заробљена), у операцији пробијања опсаде Краљева претходног дана код села Јарчујак, током устаничке опсаде Краљева која је трајала од 4. октобра до 2. новембра 1941. године. Истог дана бомбародвана су и села Ратина и Богутовац.
Шест немачких авиона „штука“ са аеродрома у Краљеву у јутарњим сатима 10. октобра извело је напад на слободну територију и том приликом су се одвојила три авиона и директно напала манастир, који ј[...]
