За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 2. 2. 2026, Владимир Умељић: Глупост и зло
Сећам се да сам формулацију: „Људска глупост је једина пандемија, за коју се вероватно никада неће пронаћи вакцина.“ први пут изговорио као врло млад, док сам стајао на једној београдској улици пред једним много јачим жестоким момком и чекао на његове шамаре. Он се толико збунио, да се окренуо и… СРНА, 8. 2. 2026, Не заборавити жртве усташког злочина у Поткозарју, Пискавици и Верићима [Мапа]
У бањалучком селу Поткозарје данас су обиљежене 84 године од страдања српских цивила у усташком покољу у овом и селима Пискавица и Верићи, гдје је на свиреп начин убијено њих 624, од којих 208 дјеце до 15 година. Тим поводом код спомен-обиљежја у Поткозарју служени су литургија и парастос, те… Ми снага народа, 31. 1. 2026, Предавање проф. др Гидеона Грајфа – Јасеновац је био балкански Аушвиц, а усташе бруталније од нациста [Видео]
Проф. др Гидеон Грајф, историчар и публициста, међународно познати истраживач холокауста, на позив професора доктора Ратка Ристића посетио је Србију и у просторијама Покрета Ми снага народа одржао предавање под насловом „Јасеновац, балкански Аушвиц”, у оквиру кога је урадио својеврсно поређење између ова два логора смрти. Овој трибини присуствовало је… Глас Српске, 30. 1. 2026, Исповијест преживјелог из логора „Силос“: 1.339 дана пакла
Двадесет седми јануар обиљежава се као Међународни дан сјећања на жртве Холокауста. На тај датум 1945. године ослобођен је и логор Аушвиц. Логори, међутим, нису били само симбол Другог свјетског рата, већ су постојали и током ратних сукоба деведесетих година на простору бивше Југославије. Један од њих био је и… ФБ Репортер, 13. 9. 2016, Зорица Пелеш: Прота Стеван М. Димитријевић (1866-1953) из Архиве
Сажетак: Циљ овог рада је да се на основу необјављених и објављених података да кратак приказ живота и рада неуморног проте Стеве Димитријевића, који је пуних 88 година дисао за српство и свој родни Алексинац, из кога је пешке кренуо на школовање у Београд. Био је професор и један од… СПОНА, 13. 1. 2026, Ко ти извади око, Јоване?! – Не поганим уста тим именом…
Код нас Срба одувек је тако било, вера ил‘ невера. И данас је у Србији видно приметан цват неверних тикви и тиквана, које за шаку долара продаше браћу своју српску и своју Отаџбину. Вероватно сте прочитали како је Станислав Краков описао погибију учитеља Јована Цветковића, а сад прочитајте шта је… Не заборављамо – Памтимо
![Спутњик, 18. 4. 2025, Валандово: Капела у Удову која чува тајну српског страдања на Велики петак – 110 година од Валандовског покоља [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27514-350x200-no.jpg)
Спутњик, 18. 4. 2025, Валандово: Капела у Удову која чува тајну српског страдања на Велики петак – 110 година од Валандовског покоља [Фото]
Сто десет година је прошло од дана када је на Велики петак 1915. године мученичком смрћу настрадало више од 280 српских војника, од којих су многи били тек регрутовани дечаци. Оно што је најтрагичније, на најтужнији православни празник, српски јунаци су страдали од руке православног народа - Бугара.
Тог 2. арила 1915. године, (20. марта 1915. према тада важећем Јулијанском календару) варошица на југу Вардарске Србије у непосредној близини бугарске границе, постала је место масакра над којим се читава Европа згражавала.
Прешавши границу под окриљем ноћи, 3.500 бугарских комита ударило је на 4[...]
Вести, Глас западне Србије, 25. 9. 2018, Јунаштво на Галовића пољу
Полагањем венаца на споменик на Галовића брду у варошици Прањани уз присуство Маје Гојковић, председнице Народне скупштине Срије, Кајла Скота, амбасадора САД у Србији, престолонаследника Александра Другог Карађорђевића, представника Војске Србије и бројних војних делегација обележена је 74. годишњица чувене мисије под називом Халијард у којој је крајем Другог светског рата спасено 520 савезничких авијатичара који су оборени над Србијом у току прелета савезничких авиона ка циљевима за бомбардовање у Румунији.
Сећање на јунаке са Галовић брда: Место где је изведена операција Халијар[...]
СРНА, 28. 9. 2024, Пуне 33 године од некажњеног злочина над припадницима ЈНА у Бјеловару
Навршавају се 33 године од још некажњеног злочина хрватског Збора народне гарде /зенге/ над припадницима легалне државне војске ЈНА у бјеловарској касарни које су стријељали након добровољне предаје, саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".
Хрватске снаге су ујутро 29. септембра 1991. године отпочеле општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону у Бјеловару, који су претходних 15 дана били под тоталном блокадом.
Командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Војновићу, пуковник Рајко Ковачевић наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају [...]
ИН4С, 14. 10. 2023, Срби католици на власти у Дубровнику у 19. веку
Поводом протеста Хрватске због излагања истакнутих личности дубровачке прошлости на билбордима са потписом портала ИН4С у Црној Гори, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије Саша Недељковић написао је текст образложења везан за овај догађај.
Прочитајте у наставку…
У Дубровнику Срби католици настојали су наставити деловати заједно са Хрватима упркос расцепу у Далмацији. Књижевни часопис „Словинац” био је покушај са једне стране повратка културног значаја Дубровника а са друге одржања словинског покрета. Медо Пуцић полемисао је са Мијом Павлиновићем који је по[...]
![СРНА, 22. 6. 2022, Стручним скупом о геноциду над Србима у НДХ против заборава [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16716-350x200-no.jpg)
СРНА, 22. 6. 2022, Стручним скупом о геноциду над Србима у НДХ против заборава [Мапа]
ПРИЈЕДОР - Стручним скупом "Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и устанак, Козара 1942-2022", сарадњом институција и вриједним радом историчара не допушта се да имена страдалника и њихова жртва падну у заборав, изјавио је директор Националног парка "Козара" Божидар Николетић.
Николетић је, поводом одржавања стручног скупа на Козари у организацији Националног парка "Козара" и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, рекао да се оваква конференција одржава први пут након 35 година, односно да је посљедња такве врсте била 1977. године.
[...]
