За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 4. 10. 2025, Страдање херцеговачких Срба у Великом рату: Терор који су покушали да заташкају
Тог 26. септембра 1915. освану над Мостаром ведро недјељно јутро, без облачка на свијетлом небу. Ништа није говорило да је тај лијепи дан одређен за умирање и да ће се црни косач за који сат надвити над Неретву и наставити жетву српских глава, која широм Херцеговине траје већ дуже од… Глас Српске, 3.10. 2025, Насљеђе српског народа заштићено – рестаурација Чајничког јеванђеља и одбрана културе
Кроз зборник „Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума. Проучавање Чајничког јеванђеља“, раскринкан је покушај приказивања свих српских рукописа из савремене БиХ као „босанских“, кад већ не могу бити утврђени као „јеретички“ кроз одвајање од српског културног корпуса. Каже то члан Комисије за очување националних споменика БиХ из Републике Српске… РТРС, 13. 10. 2025, Злочин над Србима Јошанице – да ли ће неко одговарати за покољ 56 цивила? [Мапа]
Сутра се наставља суђење за злочин над Србима у у фочанској мјесној заједнини Јошаница. Ускоро се навршавају 33 године од покоља 56 српских цивила, које су у освит Никољдана 1992, на кућном прагу или у збјегу, убиле муслиманске снаге. Страдале су комплетне породице. Пред неуставним Судом БиХ, од фебруара прошле… N1, 13. 10. 2024, Бруталније и од стрељања у Крагујевцу: Дани када су нацисти завили у црно Драгинац и Јадар [из Архиве] На данашњи дан
Тачно 2.677 цивила је званична коначна бројка убијених цивила међу којима и стотине деце, од који су нека била стара само три-четири дана, у масакру који су починили немачки нацисти, а који се десио октобра 1941. године у Драгинцу и још неколико јадарских села. Међу невиним жртвама је 305 деце… Печат, 6. 10. 2017, Борисав Челиковић: Сремци у Галипољу – ЕП О ИДЕНТИТЕТУ [из Архиве] Интервју, други део
Галипољски Срби представљају феномен трајања. Из Срема су пресељени на Галипоље, полуострво надоглед Цариграда, око 1540. године у време турског освајања Подунавља за владе Сулејмана Величанственог. За њих се у Србији није знало све до почетка ХХ века, тако да чак никакве информације о њима није имао наш знаменити историчар… Печат, 29. 9. 2017, Борисав Челиковић – САГА О МОЋИ СРПСКИХ КОРЕНА [из Архиве] Интервју, први део
Наш циљ је да укажемо на корене који појединца повезују са прецима. Сведоци смо шта се данас дешава са српским ентитетом у пре свега у Црној Гори и Хрватској, затим и у Македонији, о Косову и Метохији да и не говоримо. Књиге из библиотеке Корени установљене пре више година у… Не заборављамо – Памтимо
Слободна Херцеговина, 18.6.2017, У Лијевче пољу освештан споменик херојима Југословенске Краљеве војске у Отаџбини
У суботу, 17.06.2017.године, у Лијевчу пољу на триторији општина Србац и Градишка одржан је помен и освећен споменик погинулим припадницима Југословенске Краљеве војске у Отаџбини из Гацка и Црне Горе.
На простору Лијевче поља у прољеће 1945.године од почетка априла до краја јуна страдали су четници нападнути од здружених снага; усташа, домобрана, њемачких снага и партизана. У једном кратком времену опкољени са свих страна гинули су за заклетву Краљу и Отаџбини.
У цркви у мјесту Разбој Лијевче у 10,00 часова, општина Србац, одржан је помен на св. Јоаникија Липовца који је овдје последњи [...]
Политика, 15.5.2020, Александријски модел за обнову библиотеке
„Застаните за час, ви који пролазите! На овом месту се, до недеље, 6. априла 1941. године налазила Народна библиотека Србије. Тога дана је, у рано јутро, почело бомбардовање Београда. Прво је разнесен мир, а затим је, на Косанчићевом венцу запламтела Народна библиотека.
Данима су горели древни писани споменици, старе и нове књиге, списи и писма, документи и новине. Данима је пламен уништавао сведочанства о постојању и трајању једног народа. Данима је ватра гутала столећа историје сажета у слова. Пламен се, најзад, преобличио у жар, а жар у пепео. На овом месту се налази пепео великог дела и[...]
Спутњик, 24. 9. 2024, Спутњик у луци Гувија – на месту где су српски ратници пронашли спас после албанске голготе
Полагањем венаца код Спомен плоче на плажи у луци Гувија, на месту где су се пре 108. година након албанске голготе искрцали српски војници, отпочеле су комеморативне свечаности поводом обележавања годишњице искрцавања српске војске на јонска оства Крф и Видо.
Делегацију Владе Србије предводи државни секретар Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић који је положио венац на спомен обележје.
Венце су положили и представници Министарства Одбране и Војске Србије, амбасаде Србије, града Крфа, удружења потомака учесника Првог светског рата и Друштва за неговање трад[...]
СРНА, 24. 9. 2023, Нема правде за жртве из Подравања
У Цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 мјештана овог села погинулих у посљедњем рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године.
Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца, представника општине и чланова породица страдалих, обиљежили су данас 31 годину од погибије тридесет двоје мјештана овог села, међу којима је осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића.
Делегације општине, Борачке и Организације породиц[...]
Глас Српске, 5.9.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (4) - Звијери из Ивањске
Ивањска је велико село на путу између Бањалуке и Приједора, насељено углавном Хрватима и Србима. Током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992 - 1995) име села је промијењено у Поткозарје. У Краљевини Југославији и током Другог свјетског рата Ивањска је била општина којој су припадала и околна села. У самој Ивањској већинско становништво били су Хрвати.
Утицај усташке емиграције у Ивањској био је видљив још од 1939. године. Након напада Њемачке на Пољску, Краљевина Југославија вршила је одређене припреме за могући рат са Њемачком. Организоване су војне вјежбе, регрути су упућивани на југословенск[...]
