За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 31.7.2015, Република Српска расписала конкурс за идејно рјешење Меморијалног центра у Спомен-подручју Доња Градина
БАЊАЛУКА, 31. ЈУЛА /СРНА/ – Министарство просвјете и културе Републике Српске расписало је анонимни међународни конкурс за израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења Меморијалног центра у Спомен-подручју Доња Градина, који ће бити смјештен на око 4,5 хектара површине. Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић рекао је да ће центар имати…
Танјуг, 31.7.2015, Понавља се конкурс за споменик страдалима од ’90.
Одбор за подизање споменика страдалима у сукобима од 1990. године одлучио је да не додели прву награду, саопштио је председник тог одбора Горан Весић. Осим тога, Весић, који је и градски менаџер, је истакао да ће конкурс бити поновљен како би се пронашло оптимално решење. Он је, отварајући изложбу приспелих…
Срна, 30.7.2015, Помен за свирепо убијене војнике и цивиле у Трнову
ТРНОВО, 30. ЈУЛА /СРНА/ – Служењем парастоса у цркви Светог Георгија и полагањем цвијећа на спомен-обиљежја у општини Трново данас су обиљежене 23 године од највећег страдања цивила и бораца ове општине. У одбрани Трнова од муслиманских јединица живот је изгубио 161 борац. На дан 30. јула 1992. године и…
Срна, 30.7.2015, Србија ће стати тачно у подне
БЕОГРАД, 30. ЈУЛА /СРНА/ – Дан сјећања на страдале Србе, Србија и Република Српска ће обиљежити 4. августа великом манифестацијом код моста на Рачи и 5. августа Даном жалости, сиренама и црквеним звонима тачно у подне. Петог августа ће, поред парастоса, бити одржана централна манифестација у Центру „Сава“. „Tачно у…
Срна, 29.7.2015, Служен парастос за невино побијене ливањске Србе
БАЊАЛУКА, 29. ЈУЛА /СРНА/ – Парох ливањски Жељко Ђурица служио је данас у бањалучком храму Светог Јована Богослова парастос за више од 1.600 невино пострадалих Срба са ливањског подручја, које су усташе побиле крајем јула 1941. године. Служење помена организовало је Удружење грађана „Огњена Марија Ливањска“. Бранко Лаганин из бањалучког…
Вечерње новости, 29. 7. 2015, У ШУМОВИТИМ БУКОВИМА 74 године од прве немачке одмазде у Србији: Сећање на стрељане родољубе
На Спомен-гробљу поред магистралног пута Косјерић-Ваљево, одржана комеморација и служен парастос 81 родољубу, које је 28. јула 1941. године немачка казнена експедиција стрељала у знак одмазде за једног убијеног војника – мотоциклисту КОСЈЕРИЋ – У присуству родбине, представника локалне власти и борачких организација, на Спомен-гробљу на шумовитим Буковима, поред магистралног…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, Palelive, 20. 10. 2024, Сјећање на погибију 1.000 српских војника на локалитету Врани камен
На планинарском походу „Путевима Шумадијске дивизије, другог позива – Врани камен 2024“ на Хан Пијеску пјешачило је више од 70 учесника до спомен-обиљежја за око 1.000 припадника ове дивизије погинулих 1914. године на планини Јавор поводом обиљежавња 110 година од ослобођења Хан Пијеска у Првом свјетском рату.
Предсједник Планинарског друштва "Јавор-суначана планина" из Хан Пијеска Бобан Матић рекао је Срни да су на манифестацији, одржаној јуче, учествовали чланови 10 планинарских друштава из Републике Српске и Србије, из Лознице и Пожеге.
„Овом манифестацијом желимо да отргнемо од забор[...]
РТРС, Срна, 30.4.2017, Штрбац: Срби кажњени јер су се бранили
Хрватска никада није санкционисана због напада на подручје под заштитом УН, нити је ико кажњен за етничко чишћење и бомбардовање српских цивила у Западној Славонији у мају 1995. године, али је међународно правосуђе казнило Србе због потеза које су предузели како би се од тога одбранили, рекао је директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.
Он је подсјетио да су 1. и 2. маја 1995. године у акцији "Бљесак" хрватске оружане снаге извршиле агресију на српску област Западна Славонија или Сектор Запад под заштитом УН-а, која је била у саставу Републике Српске Крајине /РСК/.[...]
Политика, 15.5.2020, Александријски модел за обнову библиотеке
„Застаните за час, ви који пролазите! На овом месту се, до недеље, 6. априла 1941. године налазила Народна библиотека Србије. Тога дана је, у рано јутро, почело бомбардовање Београда. Прво је разнесен мир, а затим је, на Косанчићевом венцу запламтела Народна библиотека.
Данима су горели древни писани споменици, старе и нове књиге, списи и писма, документи и новине. Данима је пламен уништавао сведочанства о постојању и трајању једног народа. Данима је ватра гутала столећа историје сажета у слова. Пламен се, најзад, преобличио у жар, а жар у пепео. На овом месту се налази пепео великог дела и[...]
РТРС, 2.7.2017, Мраковица: Козара синоним за антифашистичку борбу
На Мраковици је данас обиљежено 75 година од Битке на Козари у којој је страдало око 10.000 бораца и 40.000 цивила.
Званичници Републике Српске, бројне делегације и представници организација проистеклих из посљедњег одбрамбено отаџбинског рата положили су вијенце на Централно спомен-обиљежје на Мраковици.
Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, делегација Владе Српске на челу са премијерком Жељком Цвијановић, делегације Народне скупштине Републике Српске, Предсједништва БиХ, СУБНОР-а, амбасада Србије и Русије у БиХ, удружења логораша из Другог свјетског рата из Ср[...]
НСПМ, 13.9.2017, Масакр српских цивила у селу Бравнице, 1995. године
На данашњи дан, 13. септембра 1995. хрватски екстремисти су на бруталан начин извршили масакр над чак 81 српским цивилом, који су се у избегличкој колони повлачили из окупираног Доњег Вакуфа према Бањалуци.
Колону су чинили углавном жене, деца и старци, али су их хрватски екстремисти свеједно немилосрдно истребљивали, најпре гађајући зољама и гранатама, а потом су преживеле "довршавали" аутоматским пушкама. Главни злочинац Дамир Крстичевић тренутно министар одбране Хрватске.
Док су 1993. војници Републике Српске управо на том простору спасили хрватске избеглице који су бежале од Муслиман[...]
