Срна, 30.7.2015, Помен за свирепо убијене војнике и цивиле у Трнову

Илустрација Фото: Интернет

ТРНОВО, 30. ЈУЛА /СРНА/ – Служењем парастоса у цркви Светог Георгија и полагањем цвијећа на спомен-обиљежја у општини Трново данас су обиљежене 23 године од највећег страдања цивила и бораца ове општине.

У одбрани Трнова од муслиманских јединица живот је изгубио 161 борац. На дан 30. јула 1992. године и наредних неколико дана убијена су 124 цивила, међу којима 48 жена и четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци. За 11 лица још се трага.

На велики православни празник Огњену Марију, који се обиљежава данас, звјерски је мучен и убијен свештеник трновског храма Недељко Поповић, а црква је запаљена.

Замјеник предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија напоменуо је да се ова општина по броју погинулих и убијених, у односу на број становника, налази на другом мјесту у Републици Српској.

Он је нагласио да је народ пострадао на најсвирепији могући начин, да су многи заклани и убијани разним тупим предметима, те да до сада за овај злочин нико није одговарао.

Предсједник Одбора породица несталих цивила Сарајевско-романијске регије Милка Кокот истакла је да се ништа не чини по питању проналаска несталих, а да је пет глава које су пронађене на подручју општине, по налогу Тужилаштва БиХ, пребачено у Високо и да им се од тада губи сваки траг.

Она је подсјетила да на званичне захтјеве породица о судбини тих лобања никада није добијен одговор.

Кокотова, која је у рату изгубила оца и брата чија тијела никада није пронашла, напоменула је да њихово удружење није никада добило званично обавјештење од правосудних институција да је покренута истрага о овом злочину и да је због оваквог односа институција БиХ према српским жртвама оправдана иницијатива о провођењу референдума о правосуђу.

Предсједник Организације породица несталих Сарајевско–романијске регије Мирко Вранић рекао је да највећу одговорност за страдање Срба из Трнова сноси Едхем Годињак и његови сарадници, јер је он био „господар живота и смрти“ у овој општини.

Начелник општине Трново Ненад Мишовић поручио је да се овај дан мора обиљежавати, јер је то једини начин да се жртве овог масакра сачувају од заборава.

Он је рекао да су породице погинулих бораца углавном збринуте, али да има још ратних војних инвалида и породица из борачких категорије чија права још нису ријешена.

Мишовић је напоменуо да су у току активности са Министарством за избјегла и расељена лица Републике Српске и са Министарством за људска права и избјеглице БиХ како би се већ ове године кренуло у обнову девет стамбених јединица.

Илинка Бјелица из околине Трнова подсјетила је да је њен муж Слободан звјерски убијен тако што су му одсјечене руке, а затим му је моторном тестером одрубљена глава и стављена на прса.

Она каже да је тек након осам мјесеци успјела да пронађе унакажене посмртне остатке, те да су за свирепу смрт њеног мужа и осталих Трновљана одговорне комшије са којима су до рата дијелили добро и зло.

„Једина ми је утјеха то што смо га сахранили и што могу да му одем на гроб и запалим свијећу“, рекла је Илинка Бјелица.

Код споменика погинулим борцима на Рогоју, такође, су запљене свијеће и положено цвијеће.

Због ратног злочина против цивилног становништва и ратних заробљеника на подручју општине Трново, Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Буноза.