За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Danas.rs, 9. 11. 2024, Покушај постхумне историјске правде: Да ли су немачки злочинци одговарали за стрељање у Крагујевцу?
Да ли су виновници злочина у Крагујевцу 1941. године икада били на суду, да ли су уопште одговарали и да ли су кажњени и ако нису, због чега, покушао је у свом истраживању да открије и обелодани чињенице етнолог-антрополог Ненад Карамијалковић, директор крагујевачког Завода за заштиту споменика културе. – Истраживање… Нпортал, Вечерње новости, 11. 11. 2024, Јунакиња са 13 одликовања – Софија Јовановић
У ЗЕМЉАМА победницама у Првом светском рату данас се обележава Дан примирја, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале рат. У Србији је данас државни празник. Централна церемонија у нашој земљи одржава се код Спомен-костурнице бранилаца Београда… СРНА, 11. 11. 2024, Цивилне жртве усташких злочина на Раковцу не смију бити заборављене [Мапа]
У селу Раковац код Пала данас је служен парастос за 162 цивила, међу којима је 67 дјеце до 14 година, које су убиле усташе у Другом свјетском рату, те истакнуто да цивилне жртве из овог, али и других мјеста, никада не смију бити заборављене. Влатко Савић, потомак Луке који је…
РТ Балкан, 11. 11. 2024, Дан примирја у Првом светском рату: Шта смо добили, а шта изгубили 11. новембра 1918?
Углед који је Србија стекла славом свог оружја и величанственим биткама, брзо се топио у заједничкој држави, Краљевини СХС, потом Југославији, слажу се историчари, саговорници РТ Балкан. Да ли је имала другог избора? После четири године оружаног сукоба какав свет до тада није видео, 1918. године у железничком вагону у… Светиње Браничева, 10. 11. 2015, Откривање споменика на Врањевцу у славу 23.560 Браничеваца страдалих у ратовима 1912-1918. године [из Архиве] Фото
Споменик на Врањевцу, подигнут у славу 23.560 Браничеваца страдалих у ратовима 1912-1918. године, открио је председник Србије Томислав Николић 18. октобра 2015. Тога дана навршило се тачно сто година од од Врањевачке битке, једног од десет крвавих бојева с Немцима на браничевским просторима, о којим историја још увек ћути. … Спутњик, 10. 11. 2024, Оптужница због Скадра: За Албанце су историјске чињенице – говор мржње
Судски процес покренут у Албанији против црногорског политичара Владислава Дајковића за говор мржње због тога што се пре три године у Скадру сликао са српском заставом а испод фотографије написао да је реч о „древном српском граду“ политичке је природе. Дајковић свакако неће да осваја Скадар, али је његова тврдња… Не заборављамо – Памтимо
![Српски меморијал, 12. 08. 2025, Књига Гордане Јанићијевић „Крајина која некад бејаше“ поштоваоцима на дар [Dwnd, Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p29321-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, 12. 08. 2025, Књига Гордане Јанићијевић „Крајина која некад бејаше“ поштоваоцима на дар [Dwnd, Видео]
У јулу се навшило годину дана како новинарка и ратни репортер Гордана Јанићијевић није са нама.
Пријатељи и поштоваоци довршили су припрему рукописа њене књиге и објавили је. Одлуком издавача књига неће бити у продаји, већ упућена у библиотеке. Стога, издавачи, уредник књиге и Слободне Херцеговине одлучили су да омогуће читање и преузмање књиге „Крајина која некад бејаше“ Гордане Јанићијевић.
За више података о књизи и ауторки можете погледати и текст „Годину дана без Гордане Јанићијевић — да истина не умукне – Објављена књига ’Крајина која некад бејаше‘“ на овој вези
После најаве Слободне [...]
Глас Српске, 6.7.2017, Прохујао вијек од затајеног геноцида над Србима из Првог свјетског рата
Рогатица, Добој - Од затварања злогласног добојског логора смрти, у којем је аустроугарска окупаторска власт током Првог свјетског рата затворила више од 45.700 Срба, јуче је навршено стотину година.
Иза зидина овог казамата од 5. децембра 1915. године до 5. јула 1917. били су заточени Срби из источне Босне, западне Србије и дијелова Црне Горе, а у њему је од посљедица мучења умрло најмање 12.000 људи.
Историчари тврде да је циљ Аустроугарске био да раздвоји границу између Србије и БиХ, односно да исели српски живаљ са подручја Подриња и источне Херцеговине, а да се ту населе муслимани. [...]
Vranjenews, 15. 11. 2022, Промовисана Крвава граница: Књига човека који је победио и у рату и у миру
Књига Крвава граница потпуковника Драгутина Димчевског сведочанство је о догађајима у реону карауле Кошаре током покушаја копнене агресије на Србију 1999. године.
Ова моја књига представља спомен обележје о времену проведеном на граници ка Албанији у време најжешћих напада током НАТО агресије, рекао је Драгутин Димчевски, пензионисани потпуковник и човек који има статус српског хероја са Кошара, промовишући књигу Крвава граница у Врању.
Он је у препуној сали Дома војске казао да је књига заснована на изводима из његове радне бележнице и да се заснива на догађајима прибележеним током 1998. и[...]
![Светигора, 2. 9. 2025, Свештеномученик Рафаило Шишатовачки [На данашњи дан]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p29577-350x200-no.jpg)
Светигора, 2. 9. 2025, Свештеномученик Рафаило Шишатовачки [На данашњи дан]
Српска православна црква 3. септембра по новом, 21. августа по јулијанском календару, молитвено прославља Светог Свештеномученика Рафаила Шишатовачког
Рафаило (у свету Герогије, Ђорђе) Момчиловић рођен је 23. априла 1875. године од оца Велимира и мајке Персиде, у бачком месту Дероње, где је завршио основну школу. Када је навршио десет година одлази у манастир Ковиљ, а потом у манастир Бођане. Монашки постриг примио је 26. октобра 1896. године у манастиру Манасији од игумана Мирона (Ђорђевића). Митрополит Михаило рукоположио је Рафаила, 23. новембра 1896. године, за јерођакона.
Упоредо са дух[...]
Вечерње новости, 17.2.2015, Ђакомо Скоти: Лов без милости на цивиле
Хрватска патрола зауставила тракторску приколицу са тринаест особа. Извукли су једну девојку и сви је силовали, један по један
31. август
Читам документ који је саставила мисија Међународне хелсиншке федерације за људска права, после разговора које је имала са представницима 710 српских цивила из Книна и околине, који су се склонили у касарну плавих шлемова, сазнало се да скоро сви намеравају да оду из Хрватске јер “не верују да би, када би се вратили у своје куће, били заштићени од хрватске војске или полиције, плаше се да би им били угрожени животи ако остану у Хрватској”.
“У разгов[...]
