
Логори за Србе у Аустроугарској, aутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Делегација Краљевине Србије (Краљевине СХС, државе у настајању) као је третирана на конференцији мира, прихватила је у Паризу, 1919. године чињеницу да је у аустроугарским логорима у току Првог светског рата било затворено 147.667 војника, подофицира и официра од којих је 50.000 помрло у логорима.
Такође је прихватила да је у истом периоду у Аустроугарску интернирано 50.000 грађана Србије од којих је у логорима умрло 20.000, Судбина Срба Аустроугарских грађана није разматрана.
Аустроугарска је за сваку нацију имала посебне логоре. У Немачкој је било 50 логора за Србе у којима је било затворено 39.245 српских поданика. Немачка и Аустрија су, по договору, пребацивале логораше из једне у другу земљу, па им се бројно стање често мењало.
Аустроугарска је имала основне логоре из којих је логораше упућивала на привремене радове и у привремене логоре, а по завршеном послу враћала их је у основне логоре.
У Аустроугарским логорима је крај рата дочекало 97.677 српских ратних заробљеника и 30.000 интернираних цивила, укупноп 127.677 српских грађана логораша.
Прихваћене цифре о броју логораша из Србије и умрлих у аустроугарским логорима за време Првог светског рата су далеко мање од стварних, нарочито када је реч о интернираним цивилима и умрлима у логорима.
Посредством Међународног црвеног крста Аустроугарска и Србија су закључиле уговор о репатријацији оболелих и инвалида по логорима путем размене у току рата. По том уговору су од 1916. до 1918. преко Швајцарске у Француску репатрирана 6.542 српска ратна заробљеника и интернирана цивила из аустријских логора и толико је аустријских заробљеника репатрирано у Аустрију.
Српски ратни заробљеници и интернирани цивили из Србије и Црне Горе били су затварани у исте логоре, а смештени у различите бараке. Први логори за Србие били су: Арад (тврђава), Нађмеђер, Нежидер и Болдогасоњ (Фрауеркирхен). Из њих су крајем 1915. стари логораши премештени уз Дунав у логоре Маутхаузен, Ашах, Хајнрисгрин (Јиндриховице), Браунау и друге. На њихова места у Нађмеђер су дотерани нови ратни заробљеници и интернирани цивили.
© Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Мапу логора за Србе у Аустроугарској током Првог светског рата можете погледати овде .







![Нови Стандард, Печат, 26. 11. 2021, Божидар Зечевић: Капија слободе под велом тајни [из Архиве] други део](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/11/regent-aleksandar-sa-vonicima-golgota-srbije-stanislav-krakov-f-vimeo-jugoslovenska-kinoteka-novi-standard-screenshot-w-45x45.jpg)






![Глас Српске, СРНА, 24. 10. 2024, Јама Казани већ 31 годину крије тајну страдања Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2024/10/jama-kazini-sarajevo-trebevic-f-srna-w-45x45.jpg)
![СРНА, 2. 8. 2024, Нови Град: Обиљежен дан страдања цивилног становништва у Другом свјетском рату [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2024/08/svece-spomen-f-srna-45x45.jpg)





