
Логори за Србе у Аустроугарској, aутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Делегација Краљевине Србије (Краљевине СХС, државе у настајању) као је третирана на конференцији мира, прихватила је у Паризу, 1919. године чињеницу да је у аустроугарским логорима у току Првог светског рата било затворено 147.667 војника, подофицира и официра од којих је 50.000 помрло у логорима.
Такође је прихватила да је у истом периоду у Аустроугарску интернирано 50.000 грађана Србије од којих је у логорима умрло 20.000, Судбина Срба Аустроугарских грађана није разматрана.
Аустроугарска је за сваку нацију имала посебне логоре. У Немачкој је било 50 логора за Србе у којима је било затворено 39.245 српских поданика. Немачка и Аустрија су, по договору, пребацивале логораше из једне у другу земљу, па им се бројно стање често мењало.
Аустроугарска је имала основне логоре из којих је логораше упућивала на привремене радове и у привремене логоре, а по завршеном послу враћала их је у основне логоре.
У Аустроугарским логорима је крај рата дочекало 97.677 српских ратних заробљеника и 30.000 интернираних цивила, укупноп 127.677 српских грађана логораша.
Прихваћене цифре о броју логораша из Србије и умрлих у аустроугарским логорима за време Првог светског рата су далеко мање од стварних, нарочито када је реч о интернираним цивилима и умрлима у логорима.
Посредством Међународног црвеног крста Аустроугарска и Србија су закључиле уговор о репатријацији оболелих и инвалида по логорима путем размене у току рата. По том уговору су од 1916. до 1918. преко Швајцарске у Француску репатрирана 6.542 српска ратна заробљеника и интернирана цивила из аустријских логора и толико је аустријских заробљеника репатрирано у Аустрију.
Српски ратни заробљеници и интернирани цивили из Србије и Црне Горе били су затварани у исте логоре, а смештени у различите бараке. Први логори за Србие били су: Арад (тврђава), Нађмеђер, Нежидер и Болдогасоњ (Фрауеркирхен). Из њих су крајем 1915. стари логораши премештени уз Дунав у логоре Маутхаузен, Ашах, Хајнрисгрин (Јиндриховице), Браунау и друге. На њихова места у Нађмеђер су дотерани нови ратни заробљеници и интернирани цивили.
© Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Мапу логора за Србе у Аустроугарској током Првог светског рата можете погледати овде .







![Јадовно41, Србско царство blogspot.com, 3. 2. 2018, Јован Хаџи-Васиљевић: Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918. [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/01/Bulgarian_major_Ivanov_with_white_flag_surrendering_to_Serbian_7th_Danube_ragiment-29-30-1918-kumanovo-w-w-45x45.jpg)
![Ceopom-Istina, Геополитика, 15. 2. 2021, Коста Чавошки: Тито, комунисти и цртање авнојевских граница [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2024/10/avnoj-bihac-f-vecernje-novosti-w-45x45.jpg)











