Ударац које су Централне силе примиле на Солунском фронту био је кључан да би се 11. новембар догодио. Срби су тада одиграли одлучујућу улогу на светској позорници. Од свих држава чланица Антанте, једино Србија има право да тај датум обележава као Дан победе, сматрa војни историчар, пуковник Драган Крсмановић. Дан… 
Краљ Александар Ујединитељ, творац Југославије, главнокомандујући Србије у победничким ратовима од 1912. до 1918. убијен је на данашњи дан 1934. године. Син краља Петра Карађорђевића и Љубице Петровић, познате као Зорка, рођен је у Цетињу 16. (односно 4. по јулијанском календару) децембра 1888. Кнез Петар син кнеза Александра, унук Карађорђев,…
Козарчани су проживјели животе у паузама ’дугог кретања између клања и орања‘, као што је, говорећи о српској историји, написао књижевник и нобеловац Иво Андрић Идеш ли роде? (Петар Кочић) За козарску породицу Пралица, као и за хиљаде других породица из тог краја, историја је имала кружни ток – од… 
КАКО СУ СРПСКИ СЕЉАЦИ ПОНИЗИЛИ МОЋНУ АУСТРОУГАРСКУ ВОЈСКУ Штаб Прве српске армије је примио 30. септембра обавештење од Врховне команде о прекиду непријатељства са Бугарском и наређење да се армија одмах припреми за покрет у правцу Куманова. Моравска дивизија је своје наступање требало да настави заједно са Дринском, Дунавском…
![Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II) / Поклон Адолфу Хитлеру за 52. рођендан: Табла Видовданском јунаку Гаврилу Принципу Fotograf: Heinrich Hoffmann Mnichkirchen; FHQ Sonderzug; Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II); Gruppenbild (im Profil in Uniform m.verschrnkten Armen; daneben Mittelmann; beim schberreichen d.steinernen Gedenktafel aus Sarajewo; im Zug); Hitler, Adolf [Politiker 1889-1945]; Mittelmann [Leutnant] Material/Technik: Fotografie (m.Sperrvermerk; m.abgeschnittener Ecke) H he x Breite 13 x 18 cm Inventar-Nr.: 50662](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2016/04/tabla-g-principu-poklon-hitleru-1941-f-bundesarkiv-216x150.jpg)
Шта је заједнички садржалац три етапе на српском историјском путу – од велике победе 1914-1918, преко Србоцида хрватске државе 1941-1945, до „НАТО-правде“ на крају XX века? У овом разматрању ставља се следећи модел размишљања на дискусију: Први покушај уништавања модерне српске државности и следствене анихилизације народа у XX веку… 
ВАНИНСТИТУЦИОНАЛНИ облици репресије или такозвана дивља чишћења оптужених за сарадњу са окупатором, уз незаобилазне елементе политичке и личне освете, нису били ретка појава у послератној Европи. Овај феномен је нарочито био изражен на територијама карактеристичним по масовној колаборацији у току рата и друштвеној поларизацији, али нису без значаја ни фактори…
