Био је спаран дан, сриједа, 15. jуна, 1910. године. Сељак из Руде Међе на Требевићу – Алекса Чоло квргавом шаком уздиже своју олињалу шубару уз наборано знојно чело, док је бангавим тешким кораком слазио низ Бистрик. За њим је на повоцу једва гавељало мршаво зекасто коњче, којим је на шкрипавом… 
„Човек бежи у снове, животиња је у сваком тренутку спремна да побегне из њих.“ (Theodore Sturgeon, „More Than Human“, New York, 1953) Није тешко погодити шта сања смртно болесни човек, заљубљена жена, гладно дете или осуђеник на доживотни затвор. Но што сања верски и национално свесни Србин? Једном је… 
Пуних 120 година прошло је од тренутка када су се становници Старе Србије и Македоније подигли на оружје, не желећи да трпе злочине турских власти, албанских одметника и бугарских комита. У домаћој историографији тај оружани отпор Срба из јужних крајева понео је име „Српска четничка акција 1903‒1912“. Један од див… 
„Слушајте, Турци! Ви се нећете Богу молити докле год девојку не изведете из куће па да је овде пита мудур, а и њени родитељи, пред свима нама како је доспела у ову кућу“ Тог лета, 29. августа 1911, на сам дан Усековања, оморански Арнаути отму једну девојку Српкињу из Оморана… 
Наш запустели, тихи, чемерни, заборављени, неоплакани југ… Краков се вратио у њега неколико година после рата, Ребека Вест дивила се лепоти веза на одећи жене српског југа, њеној достојанственој лепоти ухваћеној погледом у сумаглици свећа, кандила и тамјана у ишчекивању васкрса упоређујући њену судбину вишевековног ропства са судбином жене запада…… 
Ох, ох, ох, горко уви мње! Ћути страх и беда тогда беше; Матер од чедех раздвајаху, А от оца сина; Младе робљаху А старе секаху и дављаху… Уви мње, љуте туге… Того пролећа Патријарх Арсеније Чарнојевић Из Пећи даде сја бегу уз Дунав за Немцем С неколико владика земље српске…
