Блиц, 6. 2. 2017, Спутњик: Британци су спасли ОВК од распада

Припадник британског САС Џон Харисон, учесник битке на Кошарама на челу шиптарских јединица без знања шиптарског језика Фото: Џон Харисон, ФБ налог, screenshot

Специјални суд за злочине ОВК покушао је да на клупу за сведоке доведе и неке „стране елементе“ који су током 1998-1999, у периоду за који је овај суд надлежан, могли бити крунски сведоци за злочине албанских терориста.

Британац Џон Харисон, бивши припадник ОВК, за заслуге током рата на Косову добио је највиша признања од те квазидржаве, али и улицу у Призрену — са својим именом. Пре неколико дана огласио се и на Фејсбуку и на свом профилу објавио статус у коме каже „да је спреман да дође да помогне својим саборцима (ОВК) ако затреба“, пише у ауторском тексту портал Спутњик.

Харисон, који је учествовао у бици на Кошарама 1999. године, изразио је жељу да тамо буде и сахрањен. А Албанци га и данас памте по изјави:

– Да нас је било више, данас бисмо пили кафу у Београду. Косово би било много веће!

Шта знају странци о злочинима ОВК?

Андреј Млакар, војно-политички коментатор, за Спутњик подсећа да су Британци тада први пут преко ове мисије били ангажовани као посматрачи.

– Њихова званична улога била је да надгледају примирје, али да су они своје присуство искористили за друге ствари. О спрези британске војске са ОВК доста је писао Тим Маршал у својој књизи Игра сенки – истиче аналитичар.

Млакар каже и да су осим ове формације (САС) Британци на Косово убацили још две војне групе — 14. Обавештајну бригаду и Краљевске сигналисте.

Сви су, подсећа саговорник, имали дипломатске пасоше и додаје да се њихова улога заснивала на такозваној обавештајној припреми ратишта, што подразумева разгледање бојног поља и ситуације како би пре одређене битке или дејства били уочени потенцијални проблеми или ситуације, и како би се што пре остварила победа у случају да дође до борбе.

– Припадници 14. Обавештајне бригаде су у тој причи одиграли кључну улогу јер су све податке прикупљене од нашег МУП-а и све остале које су добијали, делили са ОВК. Краљевски сигналисти су имали улогу веза, они су то касније шифрованим линијама слали даље у МИ6 и Министарство одбране Британије, који су били посебно везани за операције на Косову. САС је, с друге стране, био задужен за операције извлачења, и они су у прво време били смештени у Македонији као систем подршке, то јест за извлачење њиховог људства ако дође до неке непредвиђене ситуације – објашњава наш саговорник.

Да су Британци присутни на овом подручју у јавности се први пут прочуло после батина које су добили у Македонији у кафани „Куку леле„.

Током бомбардовања СРЈ, НАТО је — што се тиче циљева на Косову — био у сталном контакту са ОВК. Тај контакт је оствариван преко албанске армије и путем незваничних канала — шпијуна ЦИА, САС-а и других тајних служби. Од стране британског САС-а припадници ОВК су, након обуке у Албанији, опремани модерном комуникационом техником уз помоћ које су после преласка на територију СРЈ наводили бомбардере НАТО-а на циљеве на земљи, преноси „Спутњик„.

Француски пуковник Жак Огар био један од првих западних официра који су ушли на територију Србије после потписивања Кумановског споразума 1999. године, и тамо је видео да информације којима их је НАТО команда потхрањивала — не одговарају истини. У својој књизи „Европа је скончала у Приштини“, у неколико наврата објаснио је како је његова јединица улазила у оружани сукоб и са ОВК али и са британским војницима који су били са њиховим јединицама. Огар је у књизи изнео детаље овог тајног рата који се водио на Косову и директно повезао Британце са ОВК.

САС-овац Џон Харисон са саборцима из тзв. УЧК. Крајње лево Антон Куни, дипломац ЈНА, командант Арнаута у бици на Кошарама, потом ’министар војске и обавештајне службе‘ тзв Косова, држављанин Албаније Фото: Лични ФБ налог Џона Харисона, screenshot

Припадници ОВК и британски верификатори

– Војници из 20. пука САС су заправо били ангажовани на страни ОВК, они су им давали логистику и обучавали их. То сам открио у конкретним ситуацијама на терену – објаснио је он.

Огар се сећа да је, када су припадници ОВК из заседе напали конвој српских избеглица које су се повлачиле тракторима — а тај напад је спроведен уз подршку Британаца — позвао једну српску бригаду у повлачењу да се врати и заустави албанске агресоре, што су ови и урадили.

Када су српски цивили бежали из Пећи и када су их напали албански војници, Огар сведочи да је сâм подигао хеликоптер који је Албанце растерао рафалима из ваздуха. Неколико минута по окончању акције позвао га је британски генерал и питао да ли је могуће да се пуца по његовим људима. Огар му је одговорио дане може да схвати да су „британски специјалци заједно с тим бандитима који пуцају по цивилима“. Британац је ово оћутао.

Огар је остао упамћен и по томе што је исцртао демаркациону линију на Ибру у Митровици, што ће касније постати граница Северног Косова.

Млакар подсећа и да је зона где су терористи ОВК деловали удружено са верификаторима, то јест Британцима, и где се прикупљао највећи број информација било село Јуник, у непосредној близини Дечана, иначе терен тада главног командира ОВК за овај део — Рамуша Харадинаја.

Млакар подсећа и да би Педи Ешдаун, који је шетао међу лидерима ОВК и био њихов стални гост, имао шта да каже о злочинима ОВК, као и да он није једини странац који би о томе могао да сведочи.

Млакар је убеђен да је у септембру 1998. већи део терористичке ОВК био разбијен и протеран у Албанију, као и да је улазак Верификационе мисије спасио ОВК од слома, пише „Спутњик„.