Глас Српске, 5.9.2020, Спиридон Шпиро Боцарић 1937. године забиљежио призоре Врбаске бановине: Од заборава сачувао благо које троши зуб времена

Спиридон Боцарић Фото: Глас Српске

Спиридон Шпиро Боцарић (Будва, 24. мај 1876–логор Јадовно, 19. јул 1941), сликар и први управник Музеја Врбаске бановине у Бањалуци, снимио је 1937. године документарни филм Градови и предјели Врбаске бановине.

Филм траје 40 минута и приказује мјеста, природне љепоте, фолклор, ликове и обичаје. Изгледа да Боцарићева одлука да узме филмску камеру није била само умјетнички порив, већ прије свега, жеља да на целулоиду сачува национално благо које троши зуб времена.

Податке о овом драгоцјеном етнографском запису на филмској траци дала нам је Славка Миросављевић, кустос у Музеју Републике Српске.

– Филм има неколико цјелина. Градови и села – Бањалука и Шехер, Јајце, Језеро, Варцар Вакуф (Мркоњић Град), Подмилачје, Добој, Маглај, Тешањ, Кључ, Бихаћ, Ливно, те остаци градова и тврђава као што су Бочац, добојска тврђава, кула Љубица, затим ријеке, водопади и воденице. Посебно су занимљиви призори из свакодневног живота – пијачни дани, ликови сељака и њихове ношње – рекла је Миросављевићева.

Копија филма “Градови и предјели Врбаске бановине” је и данас у Музеју, а његов аутор је остао у легенди незаборава.

Након доласка у Бањалуку априла 1941. године, усташе су прво избациле ћирилицу из јавне употребе и увеле тзв. “кориенски” правопис (круговал/радио, брзоглас/телефон, самовоз/аутомобил, самокрес/пиштољ), након чега су услиједиле репресалије.

Срби и Јевреји морали су одмах да предају радио-апарате, кино-камере и кино-пројекторе и фотоапарате. Сљедећи корак је била пљачка. Након тога, разишли су се по кућама угледних и богатих Срба и Јевреја и изнуђивали прво новац и накит, а затим и све ствари од вриједности, чак и намјештај.

У мају те године убили су бањалучког владику Платона, свештеника Душана Суботића, сликара Шпиру Боцарића и многе друге.

Јеврејско гробље у Борику су преорали, а споменик Петру Кочићу бацили у Врбас.

Шпиро Боцарић рођен је у Будви 1876. године. Сликарство је студирао у Венецији, а потом је живио у Мостару и Сарајеву. У Бањалуку Боцарић је први пут дошао 1907. године, да би се 1914. године ту и населио. За управника Музеја Врбаске бановине постављен је 1930. године и био је његов први управник.

Велимир Бојко