Одјек једне од најславнијих победа у Карађорђевој устаничкој Србији и данас одзвања кроз својеврсни понос, овековечен и кроз културну заоставштину Срба
Мишар – Више од два века прошло је од чувеног Боја на Мишару, када су српски устаници, предвођени Карађорђем Петровићем, поразили турску војску, под вођством Сулејемана Паше Скопљака, а Шапчани и сви они који кроз Мишар пролазе у колективној свести негују сећање на те дана када се овде борило за слободу после вековног ропства. Чувена битка као да се урезала у ген народа, зарад чије слободе је војевана.
И ове године у спомен на Карађорђа и мишарске јунаке одржан је помен ратницима и свечана церемонија. Испред споменика, високог обелиска на чијем врху се налази двоглави орао раширених крила, венце су положили Миодраг Капор, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници Војске Србије, Мачванског округа, градоначелник Шапца Александар Пајић, представници удружења бораца.
– Србија се више не стиди своје историје, својих бораца. Она је поносна на своју историју и то показује кроз реализацију државног програма неговања традиције ослободилачких ратова – казао је Миодраг Капор, државни секретар у Министарству рада, и додао да је Мишар једно од најважнијих места у нашој историји.
Неговања сећања и осећаја за прошлост, извесно је, биће и убудуће. Министарство културе и информисања Републике Србије помогло је град Шабац у обнови Дома културе у овом историјском месту и кроз пројекат „Мишар – прошлост, садашњост, будућност”, по конкурсу „Градови у фокусу 2021”, определило петнаест милиона динара за реконструкцију овог културног здања које се простире на 1.000 квадратних метара. Из сопственог буџета град Шабац обезбедио је још тринаест милиона динара.
– Завршена је прва фаза реконструкције дома, која је обухватила адаптацију крова и свих просторија здања. Оно што следи је израда нове сталне музејске поставке у Мишару, која ће ђачке посете поново вратити у ово историјском место – истакао је Александар Пајић, градоначелник Шапца.
Бој на Мишару одиграо се 13. августа 1806. године. Захваљујући војној стратегији вожда Карађорђа, утврђеном шанцу и громовитој коњици, Турци су претрпели тежак пораз и велике губитке на бојном пољу. Тада, према извештајима „Бечких новина”, на Мишару је погинуло 6.000 Турака, а онда још толико повлачећи се ка Дрини, кроз мачванска села.
Одјек једне од најславнијих победа у Карађорђевој устаничкој Србији и данас одзвања кроз својеврсни понос, овековечен и кроз културну заоставштину Срба. Он се данас огледа у стиховима народне песме „Бој на Мишару”, опеване на гуслама Филипа Вишњића; у слици Милића од Мачве на зиду галерије Спомен-музеја у Мишару, као и делу „Бој на Мишару” Паје Јовановића, изложеном у Историјском музеју у Тополи.
Светлост величанствене српске победе чувају и стари храстови у оближњем Трбушцу, испод којих је свештеник Пантелија из Уроваца, под ведрим небом, с дрвеним крстом у руци, причестио устанике, благосиљао их, а потом унапред одржао опело за оне који се из боја неће вратити.
За Шабац и околину Мишар није само историја – он је историја с којом се живи.
Ивана Јелић








![Политикин Забавник, 25. 9. 2015, Ратне игре без граница – Четник у Варшави [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2015/09/cetnici-ak-varsava-f-politikin-zabavnik-muzej-w-wa-ustanka-45x45.jpg)
![Политика, 16. 9. 2023, Како је пробијен Солунски фронт: Јуриш у отаџбину и слободу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2023/09/kajmakcalan-godinu-dana-kasnije-f-arhiva-w-45x45.jpg)







![Искра, 14. 4. 2016, академик Каплан Буровић: Албанске територијалне претензије [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/04/BURO-1-Google-Docs-2016-04-14-07-57-20-teritorijalne-pretenzije-siptara-f-iskra-w-45x45.jpg)




