РТРС, Глас Српске, СРНА, 10. 10. 2025, Мркоњић Град: Сјећање на некажњен злочин; Обиљежено 30 година од егзодуса Срба из Санског Моста

Спомен, илустрација Фото: Фонет

Спуштањем ружа и вијенца у Сану, у Приједору је обиљежено 30 година од егзодуса Срба из Санског Моста. До Одбрамбено-отаџбинског рата у тој општини живјело их је 27.000 . Сваког 10. октобра, породице погинулих и прогнаних којима је Приједор од 1995. године постао нови дом, обиљеже ову тужну годишњицу.

Није истина да вријеме лијечи све, након три деценије, свједоче то и прогнани Сањани, који су окторба 1995. напустили своја вјековна огњишта и кренули у неизвјесност. Многи од њих, спас су пронашли у Приједору.

– Наша је породица била једна од најстаријих породица у Санском Мосту. Остао без ноге, изишао с нас шесторо у ауту и са приколициом, па онда мало Беочин, Нови Сад, мало Београд, и онда овдје у Гомејници сам се настанио стално – прича Радослав Рашљић.

Страх и неизвјесност проживљавао је тада као седмогодишњак и Душко Дошеновић.

– Отишли смо ја, мајка, брат и деда и бака с комшијама у трактору, с једном кесом у руци, било је тешко, почели смо живот испочетка, али хвала Богу, ево живи и здрави смо данас – каже Душко Дошеновић, начелник општине Оштра Лука.

Ни тридесет година касније, за злочине у Санском Мосту још увијек нико није одговарао.

– Неко је имао среће, многи су убијени на лицу мјеста и још нико ни дан данас није одговарао за те злочине у Санском Мосту, нити има намјеру, Суд БиХ само процесуира Србе – истиче Славиша Књегињић, потпредсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Приједор.

Из Приједора данас поруке мира и толеранције, али и апел властима Федерације да обрате више пажње на Србе који су се вратили на своја огњишта.

– Ово јесте прилика да апелујемо на наше комшије из Федерације да обрате пажњу на повратнике Србе који су се вратили у Сански Мост да им омогуће достојан живот. Свакако да желимо мир, суживот, толеранцију, маскимално уважавање да би сутра могли градити љепши живот како овдје у Репулици Српској, тако и у Федерацији – каже Слободан Јавор, градоначелник Приједора.

Од предратних 27 хиљада Срба, данас их у Санском Мосту живи око хиљаду.

Мркоњић Град: Евидентирано 360 српских жртава масовних злочина Фото: Срна / Глас Српске

Мркоњић Град: Сјећање на некажњен злочин

Код спомен-обиљежја масовне гробнице на градском гробљу у Мркоњић Граду положени су вијенци и цвијеће у оквиру обиљежавања 30 година од агресије на 13 западнокрајишких општина и злочина над 2.214 српских цивила и војника који су починили припадници хрватских оружаних снага и такозване Армије БиХ.

Љиља Перић, која је изгубила три члана уже породице, навела je да су у масовној гробници пронађена тијела њеног оца Душана Црнчевића, брата Слободан и стрица Милорада.

„Прошло је 30 година од злочина за који нико не одговара и не вјерујем да ће било ко и одговарати, јер се ништа не ради по том питању. Тешко је данас овдје бити и причати о томе“, рекла је Перићева новинарима у Мркоњић Граду.

Предсједник Скупштине општине Мрњкоњић Град Стевица Еремија изразио је наду да ће правда стићи починиоце стравичних злочина над Србима у западнокрајишним општинама почињених 1995. године током агресије Хрватске војске и такозване Армије БиХ.

„Мркоњић Град је био град страдалника, али и град који се издигао из пепела. Нико још није процесуиран за ове злочине, али се надамо да ће правда доћи прије или касније“, рекао је Еремија.

Он је истакао да је током агресије причињена огромна штета на објектима која се процјењује на 680 милиона КМ.

Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАТО-а, извршиле су у септембру и октобру агресији на 13 западнокрајишких општина – Грахово, Гламоч, Купрес, Шипово, Србобран, Јајце, Рипач, Дрвар, Петровац, Кључ, Крупа на Уни, Сански Мост и Мркоњић Град.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, током агресије убијено је 2.214 лица српске националности, са вјековних огњишта протјерано је 120.000 Срба, те опљачкана покретна имовина, а непокретна уништена.

Међу убијеним је 753 српских цивила, од којих се 149 воде као нестали, као и 1.461 припадник Војске Републике Српске, од којих се њих 79 још воде као нестали.

На подручију западнокрајишких општина пронађена је 41 масовна гробница са укупно 1.112 тијела. Највећа масовна гробница пронађена је на православном гробљу у Мркоњић Граду и из ње је ексхумирано 181 тијело.

За почињене злочине, упркос бројним доказима, нико није адекватно кажњен.

У име институција Републике Српске вијенац су положили предсједник Владе Републике Српске Саво Минић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, а у име Србије генерални конзул Србије у Бањалуци Милош Вујић.

Цвијеће су положили представници републичке и општинских организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организације Републике Српспке, Удружења грађана „Ветерани Републике Српске“, Удружења жена жртава рата Савеза логораша и Савеза ратних војних инвалида.

Код спомен-обиљежја цвијеће су положили народни посланици, представници Републике Српске у заједничким институцијама, Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.

Овај историјски догађај од републичког значаја обиљежава се у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.