Спомен, илустрација Фото: Глас Српске
У цркви Ружици на Калемегдану у Београду данас је служен помен команданту Југословенске војске у отаџбини ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, поводом 73 године од његове смрти.
Помен, који је свом деди дао потпредсједник Покрета обнове Краљевине Србије Војислав Михаиловић служило је свештенство Српске православне цркве у присуству поштовалаца Равногорског покрета који је основао генерал Михаиловић.
Академик Матија Бећковић сматра да ће „кад тад“ морати да се сазна гдје је сахрањен Михаиловић.
„Каже ми један новинар да у Београду вероватно има једно 15 људи који знају где је тај гроб, али је још то државна тајна. Али, мораће то изаћи на видело како би на видело изашли и ми сами“, рекао је Бећковић Срни.
Историчар Бојан Димитријевић је рекао да је 17. јули један од значајних датума у историју српског народа у Другом свјетском рату и уопште у 20. вијеку.
„То је и један тужан датум када је вођа српског, односно југословенског националног ројалистичког покрета отпора био убијен после судског процеса који је извршен у јуну-јулу 1946. године“, рекао је Димитријевић Срни.
Димитријевић је навео и да су тада (17. јула 1946. године), не само Михаиловић, већ и други представници српске националне стране у Другом свкетском рату били ликвидирани на до сада непознатој локацији.
„Оно што је показала прошлост је да су победници успели то адекватно да сакрију зато што су се бојали култа генерала Михаиловића и били су свесни да је он остао са позитивне стране перципиран у српском народу“, рекао је он.
Према његовим ријечима, побједници су се зато потрудили да и данас нема никавих релевантних података о томе гдје је сахрањен и поред чињенице да је прије десет година била активна Комисија за утврђивање локације и времена његовог погубљења.
Димитријевић је рекао да „до сада није нађен ниједан адекватан показатељ које би то могло место да буде нити се јавио било који релевантни сведок“.
„И данас сматрамо да је оно што је написао припадник Удбе за Србију Слободан Крстић Уча да је Михаиловић погубљен, заједно са осталима, на Ади Циганлији 17. јула 1946. године једино релевантно што знамо и ту стојим за сада“, рекао је Димитријевић.
Михаиловић је био армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске који је основао 1941. године након напада Њемачке на Србију, на почетку Другог свјетског рата.
Тај покрет је називан и Југославенска војска у отаџбини.
Михаиловић је рођен 26. априла, 1893. године у Ивањици, а стријељан је, како тврде хроничари, 17. јула 1946. године на непознатој локацији у Београду.
Црква Ружица је најстарија црква у Београду, са лустерима сачињеним од чаура различитог оружја и официрских сабљи.
Садашња црква је некада била барутни магацин који је претворен у војну цркву око 1867. године.
Tачна година изградње, као и ко ју је саградио, умјесто цркве срушене у турском периоду, није познато, наводи се на сајту ове цркве.
Обиљежена годишњица смрти ђенерала Драже
У Равногорском парку у Билећи данас су обиљежене 73 године од смрти команданта Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића.
Тим поводом постројили су се поштоваоци Равногорског покрета и служен је помен код споменика ђенералу Михаиловићу.
Славко Алексић, предсједник Организационог одбора за обиљежавање 73 године од страдања ђенерала Михаиловића, рекао је да новооткривени споменик није споменик подјела и мржње, већ уједињења свих Срба.
„Ми, четници, пружамо руку овим другима ако хоће да је прихвате, али прво морају искрено да се покају“, рекао је Алексић.
Он је додао да се обиљежавање мученичке смрти ђенерала Михаиловића одржава сваке године од завршетка одбрамбено-отаџбинског рата.
У оквиру обиљежавања 73 године од смрти ђенерала Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Михаиловића синоћ је у Билећи одржана јавна трибина под називом „Улога ђенерала и ЈВуО у Другом свјетском рату“.
У Билећи је 1. јуна откривен и освештан споменик ђенералу Михаиловићу, дјело вајара Миливоја Бокића.
Драгољуб Дража Михаиловић, Чича Дража, био је армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини, као и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије у првој и другој влади Слободана Јовановића, у међувлади Милоша Трифуновића и у влади Божидара Пурића у току Другог свјетског рата.
Након Другог свјетског рата комунистичке власти су га ухапсиле и осудиле на смрт за колаборацију и ратне злочине, послије чега је убијен на тајном мјесту.
Виши суд у Београду је 2015. усвојио захтјев за његову рехабилитацију, те прогласио ништавном пресуду која је донесена 69 година раније.
Михаиловић је за своје заслуге награђен бројним одликовањима, од којих му је посљедње постхумно додијелио амерички предсједник Хари Труман марта 1948. године.
