Српски меморијал, N1, Kaldrma.rs, BeogradUživo, 8. 12. 2025, Како је изгледао Булевар краља Александра пре… – Цветко Јовановић, човек кога су Београђани сачували у памћењу

Механа и гостионица ’Цветко‘, пре Првог светског рата Фото: Калдрма, из оставштине Јордана Петровића, потомка Цветка Јовановића, Kaldrma.rs

Ако сте икада прошли Булеваром краља Александра и застали код вреве Цветкове пијаце, вероватно нисте размишљали о томе да управо ту лежи прича о једном од најважнијих београдских предузетника с почетка 20. века.

Овом човеку су одузели имовину, добротворни фонд, чак и улицу која је носила његово име, а учинио је више за овај део града него многи градоначелници. Зашто се и дан данас каже „видимо се код Цветка“ и зашто и даље сви Београђани кажу „Цветкова пијаца“, иако су јој власти дали име пијаца Звездара?

Иако се званично зове Звездарска пијаца, Београђани је већ генерацијама зову — једноставно — Цветкова. А све то због човека који је својим именом обележио читав крај: Цветка Јовановића.

Цветко је рођен 1862. у селу Лабуништу код Струге, у Дримолу познатијем као Мала Шумадија, а у Београд је стигао као сиромашан младић са веома скромним почетком — продавао је семенке, па онда отворио малу пиљарницу.

Али његов предузетнички инстинкт лако је пробио границе тезге. Купио је велики плац на тада далеком Врачарском пољу и 1902. ту подигао кућу и отворио кафану која ће убрзо постати легендарна „Цветкова механа“. Око Цветкове механе привредни развијао се живот: ту су се окупљали путници, сељаци који доносе робу, трговци који је препродају, градски свет у пролазу.

Људи су говорили да иду „код Цветка“, а назив се толико одомаћио да је током деценија постао име за читав крај — чак и онда када су званичне табле покушале да га промене.

Цветко Јовановић је на том месту отворио хан са шталама за коње где су свраћали путници који су пролазили Смедеревским путем. Из тога је настала кафана под називом „Врачарско поље“, али су је сви звали Цветкова механа. Иза кафане је била његова кућа (код садашњег броја 356), штале, пекара, као и просторије коју је користила послуга. Овај чувени домаћин и добротвор имао је имање које се простирало до данашњег Дома здравља Звездара. Кафана је била позната и по томе што је на једном зиду имала велику слику Краљевића Марка са натписом „Вино пије Краљевићу Марко, пола пије, пола Шарцу даје“ као и по томе што је 1933. године ту преноћио и сам краљ Александар Карађорђевић. Цветко је имао четворо деце, али ни једно није поживело, тако да директних потомака није имао; па је наследство припало Танасију, Цветковом брату од стрица.

Пијаца какву данас познајемо настајала је између два светска рата, у тренутку када се Београд ширио према истоку. После Другог светског рата добија формално име Звездарска пијаца, али Београђани остају верни старом називу, не само из носталгије, већ и зато што је Цветко Јовановић био много више од власника једне кафане.

Био је добротвор, финансирао рад школа, цркава, помагао хуманитарне иницијативе — и због тога је носилац Ордена Светог Саве.

Зашто су Београђани ценили и до данас запамтили Цветка Јовановића?

Цветко је довео струју у овај део града, што је за то време био велики корак ка бољим условима за живот, затим је довео трамвајске шине до тадашње кафане којим је саобраћао трамвај број 6. Због својих заслуга био је одликован Орденом Светог Саве петог реда.

Вероватно највећи траг оставио је као велики добротвор: помагао је сиромашним суграђанима, деци, студентима, цркви и свештенству. Познат је Фонд Цветка Јовановића и жене му Стефане где је део својих средстава наменио подизању цркве у родном Лабуништу, као и за изградњу велике зграде за рентирање, да би се касније та средства користила за помоћ храму Покрова Пресвете Богородице, Друштву за подизање храма Светог Саве, школама, обдаништима и у друге хуманитарне сврхе.

Остатак задужбине Цветка Јовановића и његове жене Стефане, дом за сирочиће, данас државни вртић у Поп Стојановој 7, одлуком општине пред рушењем Фото: N1, screenshot

Већ након десет година, после смрти (Цветко је преминуо 1938. године) му је национализована скоро сва имовина. Пијаци је додељено име Звездарска, Задужбина додељена Министарству просвете, кафана преименована у ’Смедерево‘. Чак је и улица, паралелна са Булеваром краља Александра, која је некада носила његово променила име у улицу Слободанке Данке Савић.

Протеклих недеља, општина је најавила ’рани јавни увид за измену плана детаљне регулације‘ којим се предвиђа рушење вртића у недалекој Поп Стојановој улици, чиме се планира, како се наводи – изградња солитера до 15 спратова на његовом месту. Данашњи државни вртић ’Наша бајка‘, заправо је последњи остатак Задужбине Цветка Јовановића и његове жене Стефане, и данас држећа зграда коју је газда Цветко наменио смештају ратних сирочића.

Цветко Јовановић је преминуо 1938, а његово име је касније, после национализације, готово избрисано из званичних регистара. Али не и из народа. Назив Цветкова пијаца преживео је све промене имена, власти и урбаних планова.

Данас, на једном од најпрометнијих ћошкова Звездаре, (још) стоји пијаца која је жив доказ колико један човек може да обликује идентитет читавог краја.

Тако Цветково име остаје ту као мали, упоран подсетник на време када је Београд растао захваљујући људима снажног карактера, великог рада и још већег срца.