Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 11. фебруар 2013.
Подигнимо споменик свим жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до “Олује” (1)
Александар Матановић, иницијатор Српског меморијала Фото: Вечерње новости
ИСТОРИЈА која се заборавља, понавља се. Да је Јасеновац био познат светској јавности као што је био познат Аушвиц, “Олује” 1995. године не би било – каже наш прослављени шаховски велемајстор Александар Матановић, иницијатор идеје да се у Београду подигне споменик свим жртвама геноцида.
– Споменик је морални дуг према жртвама геноцида у Независној Држави Хрватској и обавеза да се такво масовно затирање српског народа никад не понови – образлаже Матановић. – Тако бисмо геноцидно страдање српског народа у НДХ отели од заборава.
Постојећи споменик у Јасеновцу, настао с циљем да подсећа и опомиње, стицајем околности блокирао је истину о ономе што се тамо десило. Безброј књига, филмова, сведочења означило је имена свих концентрационих логора изграђених током Другог светског рата, али о Јасеновцу се мало зна, или нимало…
ПОТРЕБНА ЈЕ САМО СЛОГА
– ПОДИЗАЊЕ споменика нема политички карактер, он не оптерећује већ растерећује билатералне односе и сарадњу на европском плану – тврди Александар Матановић. – Споменик би ујединио свеколики српски народ на позитивној и хуманој основи, у духу оцила на грбу да “само слога Србију спасава”.
– По ужасима који су се у њему десили једва да заостаје за Аушвицом – каже Матановић.
Споменик жртвама Холокауста није подигнут у Аушвицу, у другој држави, већ у Јерусалиму?
– Фрањо Туђман, уместо да клекне, као што је то учинио немачки канцелар Вили Брант, у оно време, израчунао је да је у Јасеновцу убијено 30.000 Јевреја, 30.000 Срба, десет хиљада хрватских антифашиста. Тако он вишеструко умањује број жртава, иако немачке окупационе власти, влада СФРЈ, Јад Вашем из Јерусалима, Визенталов центар, Енциклопедија Југославије, Међународна комисија за истину о Јасеновцу… говоре о 600.000, или 700.000, или 800.000 жртава.
Зашто се смањује број невино страдалих не само у јасеновачком логору?
– Туђманов покушај, иако најрадикалнији, никако није једини. О чему се ради? Истраживање истине, ублажавање несразмере између броја жртава и бројности те етничке заједнице, или што даље од сумњи да је план коначно решење.
Обишли сте споменик Јад Вашем у Јерусалиму, шта сте тамо видели?
– На зидовима су исписани подаци, бројке, имена логора Треблинка, Дахау, Аушвиц… С једне стране тече вода као поток, чије корито је посуто камењем. То камење представља беспомоћне судбине људи које бујица ваља. Иако је то било време када је небо било чисто, без облака, без и најмањих наговештаја да је могућа олуја, разумео сам тада, под утиском оног што сам видео, да је камени цвет архитекте Богдановића, скривен од очију света, и да неће бити у стању да пробуди савести ако то икад буде потребно.
Шта је ваш конкретан предлог?
– Да подигнемо један споменик на чијим зидовима ће бити исписане бројке, подаци, имена логора: Градишка Стара, Доња Градина, Јадовно, Јастребарско, Госпић, Ђаково, Сисак, Лепоглава, Паг, Керестинец, Ливно… И исписане речи заробљеног старца коме се примиче усташки нож: “Само ти синко ради свој посао.”
Шта ћемо тиме постићи?
– Тако ћемо одужити дуг. Да наш глас буде и завет, и допринос, и нада да нова поколења, не само српског народа, неће бити изложена прогонима, прекрштавању, ножу. Молим све да помогну да подигнемо споменик жртвама геноцида од Јасеновца до “Олује”.
(Наставиће се)
