Уторак 29.03.2016 | Ђ. Баровић – Вести

Миливоје Иванишевић: Историјски подухват Фото: Вечерње новости
Миливоје Иванишевић, један од оснивача овог друштва и директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, у следећих неколико наставака за „Вести“ открива многе податке до којих је Српски меморијал до сада дошао, како је, на пример, Едвард Кардељ „превидео“ 1,1 милион жртава.
– Захваљујући пожртвованом Јови Бајићу, при крају је регистрација књига и публикација, или библиографија радова, који обрађују проблематику српских страдања у 20. веку. То је својеврсни темељ за даља истраживања – истиче Иванишевић.
До сада је, каже, регистровано око 2.000 наслова. Проблем је са библиографијом из бивших југословенских република, али и с иностраним изворима и литературом која се чува у националним и универзитетским библиотекама Европе и шире.
Иванишевић истиче да по окончању овог дела посла Српски меморијал очекује израда и објављивање ћириличних спискова српских жртава Другог светског рата и сукоба 1991-1995.
– За Други светски рат знамо имена 392.738 наших покојника. Недостају имена 1.428.262 жртве. То се мора пронаћи, идентификовати и објавити. Како су могли Јевреји, тако ћемо и ми. Ако добијемо плебисцитарну подршку нације, а добро би дошла и подршка државе, то ће бити обављено. Исти посао остаје и за Први светски рат. Једино имамо податке за раздобље последњих сукоба 1991-1995. – каже Иванишевић.
Српски меморијал се бавио проучавањем територија на којима су Срби живели, што је најтешње везана за југословенску државу и њену судбину.
Помоћ дијаспоре
Миливоје Иванишевић каже да српска дијаспора може да помогне у изради библиографије.
– Кад би наши људи регистровали, забележили или снимили све што се односи на ову проблематику, гробља с именима покојника, капеле, костурнице и слично у државама у којима живе уштедели бисмо огромна средства која иначе немамо за путне и остале трошкове. Без тих података нема ни Меморијала.
Према проценама, више од 300.000 наших сународника само из времена Првог светског рата сахрањено је изван Србије – истиче Иванишевић.
– Нашу пажњу је привукла чињеница да у 20. веку ниједном није направљен биланс српских губитака. У Паризу, на Версајској мировној конференцији 1919. је утврђено да је Краљевина Србија остала без 1.247.435 људи. Међутим, то није све. Злочини почињени на српским територијама у саставу Аустроугарске монархије, у Хрватској, БиХ, Војводини, никад нису утврђени. Не зна се ни број Срба погинулих у војсци Аустроугарске.
Релативно прихватљива процена јесте да је у Великом рату у Босни и Херцеговини страдало око 400.000 становника српске националности. То су претежно деца, жене, болесни и стари, умрли од глади, болести, али и убијени у својим селима и логорима. Ту су и српски добровољци, као и 100.986 деце узраста до 10 година о којима сведочи Владимир Ћоровић и која су у раздобљу 1914-1917. године помрла од глади.
Током Другог светског рата, остали смо без 1.820.000 људи – истиче Миливоје Иванишевић и наглашава да се „последњи круг“ одиграо у периоду између 1991. и 1995. године, кад је страдало 42.000 Срба.
СУТРА – Колико је Срба страдало у 20. веку (2): Отаџбина као губилиште







![Трагом историје, РТС, 28. 10. 2026, Европа и Срби – Академик Василије Крестић: Аустроугарска и Србија – предисторија рата [I] Видео](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2026/11/akademik-vasilije-krestic-evropa-i-srbi-put-u-rat-f-tragom-istorije-rts-screenshot-w-45x45.jpg)

![Вечерње новости, 15. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: Жене хероји бране главни град Србије – Милунка је као искусни бомбаш неутралисала непријатељска митраљеска гнезда [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2024/06/8-76-4431-sremski-dobrovoljacki-odred-u-odbrani-beograda-f-n-muzej-valjevo-w-45x45.jpg)



![Политикин забавник, 3. 1. 2014, Како је Матеј Павлик постао свети Горазд прашки (и српски) [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2025/01/sveti-gorazd-freska-detalj-bar-f-vikipedija-Andrija12345678-w-45x45.jpg)
![РТС, 14. 9. 2016, Траг: Трагом гробова светлих [из Архиве] Видео](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2015/06/Francuska-Tije-KROP-45x45.jpg)





![Срна, 1.6.2015, Надгробна плоча за жртве усташких злочина [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2015/06/nadgrobna-ploca-zrtvama-ustaskog-terorasrebrenica-srna-rtrs-w-45x45.jpg)





