За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Светигора, 2. 2. 2024, На данашњи дан манастир Ђурђеви Ступови одбрањен од турске војске
На данашњи дан, 2 фебруара 1876. године око двије стотине васојевићких устаника, у цјелодневној борби, одбранило је од турске војске манастир Ђурђеви ступови код Берана. Своју задужбину Ђурђеве Ступове подигао је Господар Будимља жупан Стефан Првослав, син Великог жупана Тихомира, а синовац Немањин 1213. године. У Манастиру, његовој задужбини, на…
РТРС, ИН4С, Телеграф, 2. 2. 2024, Алекса Шантић (1856-1924) – На данашњи дан [Фото, ФБ]
Пре тачно 100 година, 2. фебруара 1924. године, у Мостару је умро Алекса Шантић, песник, академик, космополита и родољуб, био је таква људска и стваралачка величина да и дан данас, век после смрти, важи за једну од кључних фигура мултиетничког Мостара и Херцеговине. Овај, пре сега, српски, херцеговачки, али и…
Православље, 31. 1. 2024, Владика бачки Иринеј о умањивању броја жртава у Јасеновцу
Узалудан би био ревизионизам са Каптола и са неких других адреса у Хрватској да му није стигла подршка од људи којима плату и све животне трошкове покривају грађани Србије. Уколико ова апологија за Макса Лубурића и остале усташке злочинце не буде хитно заустављена, то ће бити огроман ударац српском народу…
ИН4С, 1. 2. 2024, Саша Недељковић: Соколско друштво Дрниш
После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник. После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер. Жупа је 1922. имала 13 друштава са 754 члана. Трећи слет одржан је 1922. Четврти жупски слет… РТ Балан, 1. 2. 2024, Чиповање српског језика: Родна равноправност и језички стандарди
Одредбама Закона о родној равноправности које се тичу употребе родно осетљивог језика врше се измене у самом корену језика: мења се граматички род, синтакса, лексика, језички стандарди и основни лингвистички принципи Када би се применио Закон о родној равноправности, тачније одредбе које прописују обавезу употребе родно осетљивог језика у називима… Стање ствари, 31. 1. 2024, Љиљана Чолић: Скуп је Србизам
Пашић је упутио депешу конзулу у Приштини: „Јавите одмах да ли је Томка Фртунић умрла и кад“. Нема трага о званичном одговору, а могао је да гласи: „Да, господине Пашићу умрла је, крива што је Српкиња“ Има у Вучитрну један стари камени мост, усамљен на усахлом тлу. Реке под њим…
Не заборављамо – Памтимо
ИстокРС, Радио Невесиње, 24.6.2018, Сјећања на храбре устанике и часног официра са Трусине
Поменом погинулим устаницима, полагањем вијенаца, историским часом и културно- умјетничким програмом данас је на Трусини обиљежено 77 година од Јунског устанка 1941. године када су храбри горштаци, борци за слободу, под командом поручника Крсте Ђерића зауставили усташе у њиховом злочиначком походу на српски живаљ у Невесињу.
Свечаност су организовали Општинска борачка организација и Одбор за обиљежавање Јунског устанка.
Код спомен обиљежја часном официру и српским јунацима који су се супроставили усташкој хорди и најезди фашизма служен је помен, а потом су вијенце положиле делегације опш[...]
Вечерње новости, 13.12.2015, Тунис: Вечни мир цвета српске младости
После 35 година, први пут се уређује наше војничко гробље у Тунису. Недостаје стотинак крстова и плочице са именима сахрањених. Више од 1.700 белих "сабљи" изгледају као крстови
СРБИЈА је први пут, после 35 година, издвојила средства за генералну реконструкцију гробља и споменика у Мензел Бургиби и спомен-костурнице у Бизерти. Средства је издвојило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Тако ће, након деценија небриге, српска војничка гробља у Тунису бити достојна ратника који у њима почивају.
Бизерта. Претпоследњи дан децембра 1915. године. После троднев[...]
Вести онлајн, 2. 3. 2025, Гидеон Грајф: Још се чују одјеци зла!
Професор Гидеон Грајф, израелски историчар специјализован за изучавање историје холокауста, аутор тротомне монографије о концентрационом логору Јасеновац и председник Независне међународне комисије за истраживање догађаја у Сребреници, оценио је за “Вести“ поводом 80 година од завршетка Другог светског рата да се и данас чују “одјеци најмрачнијег поглавља” у светској историји.
Свет се спрема да обележи 80 година од завршетка Другог светског рата. Да ли је лекција научена?
– Иако је рат завршен пре више деценија, одјеци његових најмрачнијих поглавља и данас одјекују. Истрајност предра[...]
![РТРС, Глас Српске, СРНА, 2. 2. 2025, Обиљежене 83 године од страдања Срба у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25278-350x200-no.jpg)
РТРС, Глас Српске, СРНА, 2. 2. 2025, Обиљежене 83 године од страдања Срба у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац [Мапа]
Код Спомен-костурнице у Дракулићу обиљежене су 83 године од усташког покоља више од 2.300 Срба у овом и околним селима Мотике, Шарговац, те у руднику Раковац.
Усташки покољ више од 2.300 Срба у бањалучким селима прије 83 године неопростив злочин који не смије бити заборављен, истакао је то предсједник Републике Српске Милорад Додик данас у Дракулићу гдје се обиљежавају 83 године од усташког покоља у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, те руднику Раковац, гдје је звјерски убијено 2.315 Срба, међу којима 551 дијете. Усташе су Србе у бањалучким селима убијале сјекирама, ножевима и крамповима б[...]
Искра, 25. 3. 2025, Владимир Умељић: Нови светски поредак и ‘Српско питање’
Нови светски поредак лагано добија контуре (и садржину), но до сада је само једно јасно – Запад ће барем привремено морати да одустане од опасне утопије једне апсолутне владавине читавим светом.
Да ли су, међутим, они српски колумнисти и аналитичари заиста у праву, када нагињу ка потенцираном оптимизму, малтене до ликовања, прогнозирајући скори крај српских страдања и свих силом изнуђених националних проблема?
У најмању руку то је врло, врло преурањено.
Историја догађања од глобалног значаја, која есенцијално утиче на наш усуд, вековима је била детерминисана азијатским освајачаима а потом о[...]
